Pet stvari zbog kojih ću biti drugačija mama ove školske godine

Ja više nisam mama željna aktivnosti iz vrtića i škole, koja uvek prva diže ruku kada su potrebni volonteri za neke organizacije priredbi, vašara, prikupljanje novca, kada se biraju predstavnici saveta roditelja i slično. Taj brod je davno otplovio, sestro.

1.Naučiću da kažem ne

Ukupno sam 12 godina imala decu u osnovnoj i srednjoj školi. Ja više nisam mama željna aktivnosti iz vrtića i škole, koja uvek prva diže ruku kada su potrebni volonteri za neke organizacije priredbi, vašara, prikupljanje novca, kada se biraju predstavnici saveta roditelja i slično. Taj brod je davno otplovio, sestro. Ja i moji četrdesetogodišnjaci sedimo u u dnu učionice ili u nekom ćošku, nezainteresovani, sa pognutim glavama koje su previše toga prebrinule da bi ponovo bile usijane vredne glavice koje volontiraju. Jok. Mi smo ti više varijanta:“Bili, radili…“.

Čekamo neke nove 29-godišnjake da se time bakću i jave se za volontiranje. Slobodno se javite! Uzmite sve obaveze! Preuzmite prokleti pakao!

I da se razumemo, ne osećamo nikakvu krivicu što smo pasivni. Ma jok. I isto tako nas ne zanima šta vi mislite o nama. Pitanja tipa: “Zašto ona ne pomogne”? i komentari kao što su „Ona je tako nezainteresovana za obrazovanje svog deteta“ do mene ne dopiru.

2.Prepustiću mojoj deci da se ujutru sama spremaju za školu

Jeste, znam da se smejete, ali moram da probam. Svesna sam da je ovo ipak jedan od mojih nerealnih snova. Takođe, znam da bez mog jutarnjeg vrištanja, bez mog pakovanja užine i školskih stvari, bez moje duple provere urađenih domaćih zadataka i njihove ispravnosti, bez moje organizacije – niko u ovoj kući ne bi ni prstom mrdnuo pre 10 sati. U najboljem slučaju. Ali, ja ću probati, prosto moram da probam da zaustavim svakodnevno jutarnje ludilo koje me pretvara u vrišteću mama-ludaču! Ovo će zahtevati da držim usta zatvorena (selotejp, neki jači, molim vas!). Isto tako, to će značiti da sam ubeđena da su moja deca dovoljno zrela i sposobna, i naravno spremna da se sama bude, sama rasanjuju, sama doručkuju, umivaju se, spremaju za odlazak u škola i da ništa neće zaboraviti. I to tako svako bogovetno jutro. Svako. Bogovetno. Jutro. Moram da verujem da će se desiti neka magija, i da mi se zbog nje glava neće okretati u sekundi za 360 stepeni kao do sada, da neću morati da vrištim svakog jutra i da ću dočekati da niko od moje dece ne plače zbog naše jutarnje jurnjave. Deco, recite mi da mi to možemo? Da ste u potpunosti – za? Makar do Božića? Možda do Noći veštica?

3.Dozvoliću svojoj deci da sama planiraju svoju budućnost

Kada je moje najstarije dete krenulo u gimnaziju pre dve godine, imala sam sam silne planove u glavi u kom pravcu treba da ide njegovo obrazovanje, koje predmete treba da izabere, kojim sekcijama da se priključi i naravno, koji fakultet treba da upiše. Nisam ga pitala za mišljenje, mislila sam da ja znam bolje šta je dobro za njega. Na sreću, ispalao je da sam ga dovoljno dobro odgajala da bi sam savršeno dobro znao šta je ono što voli da radi i šta ga inspriše. A to nije bilo ono što je njegova mama želela za njega. Tako da u njegovom školovanju i životu neće biti računovodstva, fizike i hemije. Ne, on želi da bude učitelj. I njegov omiljeni predmet je – engleski. Svi predmeti mu idu od ruke, ali je čitanje njegova prva ljubav i pročitao je više naučne fantastike nego svi odrasli koje ja poznajem. To dete je veoma inteligentno ali još uvek detinjasto. Pazite, dovoljno sam pametna da znam da će se njegovi izbor karijere i oblasti interesovanja mnogo puta promeniti u narednih pet godina, ali od sada će svi ti izbori biti njegovi, a ne moji, i to baš zato što ne planiram sutra na faksu da se interesujem kako mu je i da ga teram da uči stvari koje sam ja izabrala za njega, a on ih ne voli. Jok ja. Biće sam u tome jer je stvarno vreme da ga pustim da ide. I jeste, uzdišem zbog toga.

4. Neću učiti sa svojom decom,prepričavati im lektire, pomagati im oko projekata i pokrivati ih kad zabrljaju

Ko je još preživeo bez mini-nervnog sloma sve te naučne projekte koje im zadaju u školi? Ko je još sam isprojektovao repliku solarne toplotne pumpe, a da mu otac ne poseduje kompaniju za solarno grejanje!? Zgodna okolnost kad imate četvoro dece je da će to neko od njih uvek da uradi umesto vas. Ja sam uvek u minusu sa energijom i vremenom za takve stvari. I srećom, njihov urlik “Maaamaaa, moj projekat je za sutra!!!“ kod mene više ne izaziva tahikardiju i aritmiju. Ne! Ja nisam više mama koja na njihovo „Skači!“ pita „Koliko visoko želiš, srce?“ O, ne! Taj film nećete gledati. Umesto toga, ja ću hladne glave reći: “Pa, srce, izgleda da si gadno zabrljao! Laku noć!“ Neću dozvoliti griži savesti da me pokoleba. Bolje da sada dobije keca ali da nauči važnu životnu lekciju, nego da ceo život očekuje da ga neko u poslednjem trenutku vadi iz problema koji sam nije rešio na vreme!

5.Uživaću u prvoj godini svog najmlađeg deteta

Podsetimo se, ja sam mama prezasićena školom i školskim aktivnostima, ali moje najmlađe dete to ne sme da oseti. Postoji već nekoliko stvari u kojima sam zabrljala, kao na primer: njegov foto album ne postoji, zatim, on je kralj padova jer sam ja sasvim opuštena i ne tako obazriva i naravno, svaki njegov novi pokret, pomak, reč ili dogodovština kod mene nailazi na pogrešnu reakciju. U stvari, više je to poređenje: “O, sećam se kada je tvoj stariji brat prvi put isto to uradio!”

Pod hitno menjam stav! I ma koliko želela da se i njegova škola što pre završi, moraću da usporim i za njegovo i za moje dobro. On zaslužuje da se radujem njegovom prvom danu u školi, da upadnem sa kamerom i snimim njegovu prvu predstavu (iako sam je gledala već tri puta), da budem ushićena njegovim prvim maskenbalom (sreća pa je kostim Sv.Patrika sačuvan od prethodne dece i biće maskiran u njega svidelo se to njemu ili ne) i da oduševljeno slušam sve recitacije koje nauči, iako ih već znam napamet. Obećavam da će svako njegovo „prvi put u školi“ biti i meni „prvi put“. Jer ko zna, možda ću sa svim ovim silnim iskustvom, njemu biti bolja mama nego starijoj deci.

Melissa Fenton je majka 4 dečaka. Želi da poseduje pekaru i prodavnicu pletiva. Pisac je kuvara,recenzent i kolumnista.

Prevela: Jasmina Jovanović

Izvor: Hafington Post

Pročitajte još i: Pet saveta roditeljima školaraca od američkog gurua za roditeljstvo

Podeli tekst: