Autor: Milenija Simić-Miladinović
Budući petaci biće prva generacija osnovaca koja će imati tri nova predmeta: to su informatika i računarstvo, tehničko i tehnologija i fizičko i zdravstveno vaspitanje. Dosadašnji izborni predmeti kao što su čuvari prirode, svakodnevni život u prošlosti, hor i orkestar – za njih će biti vannastavne školske sekcije, ukoliko bude prihvaćen novi predlog nastavnog plana za starije razrede osmoletki. Na zahtev Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja, za nepuna četiri meseca, iznedrio je promenjen i osavremenjen plan nastave za drugi ciklus osnovnog obrazovanja.
Uradio je i nastavni program za peti razred koji bi mogao da se primeni od septembra. Namera nadležnih je da se programi za šesti, sedmi i osmi razred razvijaju i postepeno uvode iz godine u godinu, tako da će sadašnji četvrtaci, kad stupe u peti razred, učiti po inoviranim programima do kraja osnovnog obrazovanja. Šta to znači u praksi, za „Politiku” objašnjavaju predstavnici prosvetnog vrha, koji je nove planove i programe zahtevao, i nadležni iz zavoda koji ih je skrojio.
– Informatiku kao obavezan predmet uveli smo u petom razredu sa jednim časom nedeljno sa sadržajima oslonjenim na program izbornog predmeta informatika i računarstvo koji je prošle godine usvojio Nacionalni prosvetni savet. Predmet tehničko i informatika postaće tehnika i tehnologija. Iz bivšeg tehničkog i informatike izbrisan je informatički deo, jer informatika i računarstvo postaju zaseban predmet. Praznina je dopunjena sadržajima kojima se podstiče razvoj preduzetništva kao međupredmetne kompetencije čime je osavremenjena nastava tehnike i tehnologije – objašnjava Gordana Mijatović, pomoćnik direktora Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja.
Preduzetništvo, naglašava, nije nov predmet, nego sastavni deo predmeta tehničko i tehnologija „kao rođenog” za sticanje preduzetničkih znanja i veština. Fizičko vaspitanje prerašće u fizičko i zdravstveno vaspitanje. To i nije novina za one koji se sećaju da je predmet tog naziva postojao u našem školstvu. Savremena varijanta fizičkog i zdravstvenog vaspitanja zauzeće dva časa nedeljno u rasporedu. Izabrani sport, sadašnji treći čas fizičkog, prelazi u vannastavne aktivnosti. Na njegovo mesto ulazi informatika, tako da deca neće imati više časova nego sada, uveravaju nadležni.
– Uvode se obavezne fizičke aktivnosti van redovne nastave koje bi, da su u rasporedu, zauzimale čas i po nedeljno, odnosno 54 časa godišnje. Škola odlučuje kako će ih realizovati, da li će to biti sportski susreti, kros, vežbanje u prirodi, odlazak na plivanje ili šta god deci najviše odgovara. Ti časovi će se videti u školskom planu i programu, ali ne i u rasporedu časova – kaže Mijatovićeva.
Iz rasporeda se brišu i crtanje, slikanje, vajanje, zatim hor i orkestar, šah… Ukida se lista tih izbornih predmeta. Ali, oni nastavljaju da žive kao – slobodne aktivnosti. Preporuka je da ih u svakoj školi bude što više, da se za njih deca opredeljuju zato što žele, a ne zato što moraju da odaberu čak i kad im se ponuđen izbor ne sviđa. A to što se izabrani sport briše iz rasporeda i što će izborni predmeti postati vannastavne sekcije neće ugroziti fond časova ni platu nastavnika – uverava Vesna Nedeljković, pomoćnik ministra prosvete.
– Svejedno je da li će nastavnik odvesti decu na Avalu i učiti ih orijentiring na jednodnevnom izletu, ili u besplatnu školu klizanja gde će sa đacima provesti pet ili deset školskih časova u danu. Njima ostaje isti fond časova i plata, kao što će uspeh đaka na obaveznom fizičkom van nastave uticati na ukupnu ocenu iz fizičkog i zdravstvenog vaspitanja. Neće izgubiti časove ni nastavnici koji budu držali sekcije kao što su šah ili hor, taj rad će im se i dalje plaćati. Moraće deci da daju poneku svoju subotu ili dan od raspusta, ali će osnovci najzad dobiti priliku da se van časova bave muzikom, naukom, ekologijom, obrazovnim, kreativnim i sportskim aktivnostima kojima žele, sa svojim nastavnicima i besplatno – ilustruje Nedeljkovićeva.
Norma nastavnika vezana je za četrdesetočasovnu radnu nedelju, reguliše se pravilnicima, podzakonskim aktima koji su u nadležnosti resornog ministarstva.
Šta će sve ulaziti u normu ne mora da se vezuje samo za ono što će biti nastavni plan i program, jer tu mogu da se računaju i vannastavne aktivnosti sa đacima, ukazuje i Gordana Mijatović, zaključujući:
– Novi nastavni plan sigurno će biti analiziran sa svih strana. Očekujemo i pohvale i kritike, spremni da branimo naša rešenja. Predlog koji smo dali u skladu je sa aktuelnim propisima u obrazovanju i može da poboljša kvalitet nastave. Videćemo šta će reći Nacionalni prosvetni savet – kaže ona.
NPS o novim nastavnim planovima 11. aprila
Novi nastavni plan za starije razrede i program za petake biće jedna od glavnih, ako ne i glavna tačka dnevnog reda sledeće sednice Nacionalnog prosvetnog saveta (NPS), zakazanog za 11. april. To je „veoma ozbiljan zahvat, istina ne mnogo veliki, ali se neke stvari menjaju suštinski”, rekao je za naš list Aleksandar Lipkovski, predsednik NPS.
– Prošlog juna smo odložili uvođenje informatike kao obaveznog predmeta i imali smo o tome nekoliko pitanja za resorno ministarstvo, a odgovore još nismo dobili. Problem su bili opremljenost škola, nastavni kadar, tehničko održavanje opreme i veza sa internetom, i tu se ništa nije promenilo. Mada ćemo do sednice možda dobiti neku novu informaciju. Treći čas fizičkog i neki izborni predmeti zamišljeni su kao sekcije. Ako su to vannastavne aktivnosti, da li se računaju u normu, jedno je od ključnih pitanja, i bilo bi lepo da se to precizira pravilnikom – kaže Lipkovski naglašavajući da to što će pitanje budućih planova i programa za osnovce biti otvoreno, kao jedno od najvažnijih, ne mora da znači da će o njemu na sledećem zasedanju NPS biti doneta i odluka.
Izvor: Politika
