Pipi me je naučila da zasmejavam decu, a Hajdi da ih razumem

Dobra knjiga za decu je ona koja te skroz uvuče u priču, pa ne znaš da li je dan ili noć. Ona koja te nagoni da razmišljaš i od koje postaneš bar malo bolji. Želiš da je što pre pročitaš, a žao ti je kad dođe kraj.

Nova knjiga Kreativnog centra pod nazivom Baštovanov san poznatog autorskog tandema koji čine Jasminkа Petrović i Dobrosav Bob Živković objavljena je u ediciji Od čitanja se raste i namenjena je početnicima u čitanju.

Ispred tebe je vrt po kojem šetaju različita neobična bića – brižna kornjača, nevidljiva Pru, patuljak koji čita, devojčica s delfinima u kosi… Uz njihovu pomoć jedan mrgudni baštovan doći će do vrlo važnog otkrića. O kakvom otkriću je reč – saznaćeš ako otvoriš ovu kapiju, pardon, knjigu!

Jaca i Bob

Jedan mrgudni baštovan po čitav dan brine o bašti i ulaže mnogo truda u cveće, koje, uz jednu malu kornjaču, smatra jedinim prijateljima. Svoje usamljene dane uvek provodi na isti način, sve do jedne noći kada će ga u bašti iznenaditi brojni posetioci. Ta poseta ne bi bila čudna da on nije posebno vodio računa o tome da se po bašti ne vrzma niko ko bi mogao da naudi njegovom cveću. A sve to zbog jednog davnog događaja kada su nestale prve lale koje je zasadio…

Jasminka Petrovi_ - foto Sanja Latinovi_

Jasminka Petrović – foto Sanja Latinović

O novoj knjizi, značaju prijateljstva, važnosti knjiga za decu i daljim planovima razgovarali smo sa Jasminkom Petrović, jednom od najpopularnijih i najnagrađivanijih pisaca za decu i mlade kod nas.

Kako ste došli na ideju da glavni junak knjige Baštovanov san bude baštovan?

Odrasla sam u mirnom delu Beograda, u Profesorskoj koloniji, u kući s dvorištem. Moj deda Kole je veoma voleo biljke, naročito ruže. Detinjstvo mi je bilo prepuno mirisa i boja. Zahvaljujući dedi, od malena sam naučila da poštujem prirodu i da joj se divim. To svoje iskustvo sam poželela da podelim i sa čitaocima. Upravo zbog toga sam izabrala baštovana za glavnog junaka.

Možete li ukratko da nam predstavite tog baštovana?

Baštovan živi mirnim i tihim životom, negujući biljke u svom vrtu. Nekada davno ga je povredio prijatelj i on se povukao od ljudi. Družio se jedino s kornjačom, ježom i po kojom bubom. Jedne noći usnio je čudan san. U njegovom vrtu pojavili su se vrlo neobični gosti, koji su mu pomogli da razreši neke događaje iz detinjstva. Ujutru, kada se probudio, sve je bilo drugačije.

Na početku knjige zahvaljujete dragim prijateljima. Zašto ste se odlučili da se bavite temom usamljenosti i značaja prijateljstva?

Nedavno sam bila gost u jednoj radijskoj emisiji, u kojoj sam sa četvoro dece razgovarala o prijateljstvu. Moji sagovornici su govorili o tome kako im je teško da steknu odane prijatelje. Po mom mišljenju, prijateljstvo se neguje kao i biljka. Potrebno je mnogo truda, vremena, pažnje, a najviše ljubavi. Bez prijatelja smo usamljeni. Zato se vredi potruditi. Baštovan je oprostio svom prijatelju iz detinjstva, otključao je kapiju svoga vrta, ali i vrata svoga srca.

Vi i Bob Živković ste zajedno uradili veliki broj knjiga. Kako je izgledao rad na ovoj knjizi?

Bob i ja smo saradnici, ali smo prvenstveno prijatelji. Svaka nova knjiga za nas je nova igra, pa je tako bilo i ovog puta. S obzirom na to da je Baštovanov san knjiga za čitaoce početnike, ilustracije su veoma važne, jer pomažu deci da se lakše užive u tekst. Bobove ilustracije nadograđuju priču i oživljavaju likove. Osim baštovana, pojavljuju se i Pru, vrtni patuljak, devojčica s trešnjama… Reći ću vam u poverenju da je meni najdraži crtež vrtnog patuljka.

Kome je namenjena ova knjiga?

Knjiga je namenjena deci i roditeljima. Predlažem da se Baštovanov san čita u parku kada je lepo vreme, pored reke, na livadi ili bar pored neke biljke u saksiji. Kada se zatvore korice, neka otpočne razgovor. Tema je mnogo: o snovima, trešnjama, cveću, drveću, oproštaju, sreći, ljubavi i, naravno – o prijateljstvu.

Možete li da nam otkrijete nešto o svom procesu pisanja?

To traje li traje. Kad mi neko kaže da napišem za sutra nekoliko rečenica o nečemu ili nekome, to znači da te noći nema spavanja. Užasno sporo pišem, a onda još i prepravljam, brišem, dopisujem… Zatim napisane delove sto puta čitam, najpre u sebi, a zatim naglas. Takođe mi je važno da slušam kako tekst zvuči kad ga neko drugi čita naglas. Osoba koja zna sve moguće i nemoguće varijante jeste moj suprug. On pažljivo sluša i hvata nelogičnosti. Kada završim s prvom rukom, trudim se da rukopis zaboravim na mesec ili dva, a onda mu se vraćam s novim žarom. Ponekad budem zadovoljna, a češće mi se ne sviđa, pa onda opet Jovo nanovo. Naravno, najznačajniji su mi dečji komentari jer su surovo iskreni. Ali kad dobijem pohvalu od dece, onda sam mirna.

Šta je za vas dobra knjiga za decu?

To je knjiga koja te skroz uvuče u priču, pa ne znaš da li je dan ili noć. Ona koja te nagoni da razmišljaš i od koje postaneš bar malo bolji. Želiš da je što pre pročitaš, a žao ti je kad dođe kraj. A na kraju kažeš četka, pa je čitaš od početka.

Koje su vaše omiljene knjige iz detinjstva i na koji način su oblikovale vaš sadašnji pogled na pisanje?

Izdvajam dve knjige: Pipi Duga Čarapa i Hajdi. Pipi me je naučila da zasmejavam decu, a Hajdi da ih razumem.

Zašto smatrate da je književnost za decu važna? Koliki uticaj ona može imati na današnje čitaoce?

Knjige deci pomažu u odrastanju – da bolje razumeju sebe i svoju okolinu. Uz knjige se razvijaju kreativnost i kritičko razmišljanje. Psihološka istraživanja kažu da čitanje jača dečje samopouzdanje, kao i osetljivost za druge i drugačije. Današnja deca imaju kratkotrajnu pažnju, pa im čitanje pomaže da se bolje koncentrišu. Uče se istrajnosti. Pročitana knjiga može biti polazna tačka za različite kreativne radionice. Veoma cenim ulogu biblioteke u procesu motivisanja dece da više čitaju. Dečja odeljenja u bibliotekama postala su centri dečje kulture.

Da li trenutno radite na nekom novom izdanju i da li biste nam otkrili nešto više o tome?

U pripremi je nov, sedmi festival književnosti i ilustracije za decu KROKODOKODIL. Ovog puta za temu smo odabrali strip. Namera nam je da s decom istražujemo mogućnosti izražavanja u slici i reči, kako kroz čitanje grafičkih romana tako i kroz stvaranje sopstvenog izraza. A što se tiče novih knjiga, sama sebi ličim na moju tetku, koja uvek ima nekoliko započetih štrikeraja u ormanu. Jednu knjigu sam započela, drugu završavam, o trećoj razmišljam, s četvrtom sam zapela, od pete sam odustala, šesta je u štampi…

Izvor: Detinjarije.com

Podeli tekst: