Pitajte stručnjaka: Dete iznenada ne želi više da trenira

Dragi čitaoci, od septembra nastavljamo našu rubriku “Faktor iznenađenja” u saradnji sa Razvojnim centrom za decu i odrasle “Faktor”, koji okuplja vrsne stručnjake koje se bave razvojem dece – psihologe, pedagoge, defektologe, pedagoge, psihoterapeute, stručnjake za sportsku psihologiju i unapređenje spoljne podrške na razvojnom putu deteta u sportu. Prva pitanja već nam stižu, a ukoliko i sami imate neko, pišite na imejl: nsfaktor@gmail.com, a naša redakcija i stručnjaci iz “Faktora” će se potruditi da vam izađu u susret.

Pitanje:

Imam dečaka od 5 i po godina – predškolca, koji od februara ide na časove plivanja koje nam je preporučio fizijtar zbog ravnih stopala i predupređvanja deformiteta kičme. Dobro napreduje, na trećem je nivou, ali posle raspusta ne želi ponovo da počne sa plivanjem. Plače, moli da ga ne teramo da ide… govori da ne želi da ide jer ga je jedan dečak jednom slučajno udario. Trener je divan, strpljiv, ali ne vredi. Da li da budemo uporni, da insistiramo ili da odustanemo? Puno smo pričali, ubeđivali ga, ali ne vredi…

Hvala puno, A. H.

Odgovor:

Osoba koja može dete da zaštiti i ohrabri u konkretnom slučaju je trener. Uz dogovor sa trenerom možete reći sinu da je uplaćen jedan kratak period koji morate iskoristiti, a da ćete nakon toga ponovo razgovarati. U tom periodu (2 meseca, na primer) trener bi trebalo da vodi računa da se ne dese konflikti, držeći dete bliže sebi na časovima uz razvoj motivacije za bavljenje plivanjem kroz uspehe koje dete postiže. Za to vreme pričajte sa sinom da svuda ima dece koja nisu lepo vaspitana i da je odrasla osoba zadužena da rešava te situacije. Tako ćete ga ohrabriti da se treneru obrati kada ima problem i da shvati da nisu „prepušteni slučaju“ . Kada je zdravlje i volja deteta u pitanju, prioritet je jasan, a sa druge strane i u školi bude svačega, pa nema odustajanja, i zato je najbolje da ceo proces shvatite i kao pripremu za školu koja se približava. Ako vidite da je bas traumatično (a to procenjujete kada sa treninga IZLAZI, a ne kada tek kreće na svoje obaveze), ponudite mu drugi sport (možda karate), ali budite istrajni. Po našem iskustvu, deca koja ne razviju toleranciju na frustraciju, kako se stručno naziva, imaju kasnije probleme pri adaptaciji na haotične, a neizbežne sisteme – škole. Nadam se da smo pomogli. Veliki pozdrav i hvala na poverenju.

Snežana Golić, pedagog

Razvojni centar za decu i odrasle “Faktor”, Novi Sad
www.nsfaktor.com

Izvor: Detinjarije.com