Pitajte stručnjaka: Šta kad navikavanje na vrtić ide jako teško?

Pre nedelju dana sam ga upisala u vrtić i ide jako teško. Ne razume ih, ne jede, ne pije, ne igra se, ili plače ili sedi uz jednu vaspitacicu i posmatra.

Foto: Pixabay

Dragi čitaoci, započeli smo novu rubriku “Faktor iznenađenja” u saradnji sa Razvojnim centrom za decu i odrasle “Faktor”, koji okuplja vrsne stručnjake koje se bave razvojem dece – psihologe, pedagoge, defektologe, pedagoge, psihoterapeute, stručnjake za sportsku psihologiju i unapređenje spoljne podrške na razvojnom putu deteta u sportu. Prva pitanja već nam stižu, a ukoliko i sami imate neko, pišite na imejl: nsfaktor@gmail.com, a naša redakcija i stručnjaci iz “Faktora” će se potruditi da vam izađu u susret.

PITANJE

Poštovani,

živimo u Moskvi, Andrej se ovde rodio i uskoro puni tri godine. Kod kuće govorimo isključivo maternjim jezikom i on govori odlično za svoj uzrast. Ne idemo često u Srbiju, ovde imamo vrlo malo poznanika, nemamo rođaka, suprug puno radi a nas dvoje ostajemo kod kuće. Zato Andreju socijalizacija ide jako teško. Izbegava decu na igralištu, plaši ih se i uvek se radije igra sam ili sa mnom. Pre nedelju dana sam ga upisala u vrtić i ide jako teško. Ne razume ih, ne jede, ne pije, ne igra se, ili plače ili sedi uz jednu vaspitacicu i posmatra. Petog dana su me zvali da dođem po njega ranije jer nisu uspele da ga umire. Planirano je da ide u vrtić skraceno, na 4 sata, samo pre podne. Zna da postoje dva jezika i zna tridesetak osnovnih reči na ruskom. Razgovaramo i on ponavlja kako ga je tamo strah jer je sam. Kako mogu da mu pomognem? Kako da ga ohrabrim, motivišem?

Unapred zahvalna

ODGOVOR

Poštovana Ivana,

vrtić je velika promena i za mališane koji poznaju jezik i već imaju puno iskustva sa drugarima, a vaš sin je u još nezavidnijoj situaciji. Tako da, dužnost nas odraslih je da njegovo ponašanje razumemo, damo mu vremena da se privikne, a i da mu pomognemo da početak vrtićkih dana bude što bezbolniji. Daćemo vam neke sugestije:

Što se boravka u vrtiću tiče, pričajte mu o rutini koja tamo vlada i ta predvidivost će mu, bar donekle, olakšati dane.
Puno puta ponovite da ćete vi ili suprug UVEK I UVEK doći po njega.
Ukažite mu na sve lepo što se u vrtiću dešava, jer deca često ne vide lepa dešavanja od straha. Na adaptaciji se prepuštanje igri, inače, retko dešava i drugoj deci, jer potrebno je vreme da deca steknu poverenje u čitav sistem.
Kažite mu da znate da su vaspitačice dobre i da su odabrale taj posao jer su baš želele da pomažu deci.
Pričajte mu o vašem boravku u vrtiću i naglasiti da je svima teško na početku i da će taj osećaj proći.
Pokušajte da se povežete sa nekim mamama iz vrtića, pa da saznate na koja igrališta vode decu, kako biste im se pridružili.
Možda sme neku malu igračkicu da ponese “da ga čuva”, mada je kod nas to uglavnom zabranjeno, jer je akcenat na ideji da je sve zajedničko.
Kada dođete kući, puno se mazite. Pitajte ga, šaljivo, da li je bar nešto lepo video, čega su se deca igrala…
Van vrtića, napravite dogovor sa nekim od roditelja na igralištu, objasnite situaciju i motiv (kako ne bi pomislili da ste previše napadni) i praktično pokažite sinu kako se stupa u kontakt sa drugom decom. Vi , za početak, igru osmislite i decu uvedite kao aktere. Iako se ne razumeju, zbog jezičkih barijera, deca se mogu zaigrati uz podršku. Birajte igrališta gde ima manje dece, za početak. Ponovite ta iskustva više puta.
Pošto živite u Moskvi, izložite dete više ruskom jeziku, ako je neophodno uzmite i stručnu pomoć. U vrtiću će svakako brzo naučiti, ali znači će mu svaka prilagođena, nova reč.
Naoružajte se strpljenjem, i budite optimistični, jer on će verovatno jako zavoleti vrtić i drugare. Naravno, koliko je moguće posavetuje se i pratite sugestije vaspitačica, a s obzirom na specifičnost situacije, ukoliko imaju i pedagoško – psihološku službu, nemojte se ustručavati da zatražite savet. Na kom god kraju sveta, nama je to osnovni posao.