Planinska Džemara: Teglica puna najlepših uspomena iz detinjstva

Ivana Popović, osnivač i idejni tvorac novog brenda “Džemara”

Moderni začin na srpski način

Kada postavimo pitanje šta je to što vas čini srećnim, neko se seti svog hobija, neko putovanja ili druženja sa prijateljima, a neko dobrog šopinga… Ivana Popović, mlada preduzetnica koja je iz rodnog Beograda došla zbog svoje pasije u planinsko selo, seti se svog novog čeda, novog brenda „Džemara“ i ljubavi koju je utkala u njega. Složićete se svi da bez emocije nema ni dobrog prijateljstva, ni dobrog hobija, pa ni dobrog šopinga, a iznad svega nema dobre hrane ako nije začinjena čistom ljubavlju.

Na planini Jagodnji iznad Krupnja, retko kome znanoj, koja je sačuvala svoju lepotu i devičansku čistotu, ušuškao se mali pogon iz čijeg dimnjaka se viori dim, kao u dečijim slikovnicama. U ovom pogonu sprema se magičan džem, koji sluša džez, preferira saksofon i tanane note klarineta. U takvoj, koncertnoj atmosferi, rađaju se ekstra delikatesi „Džemare“. Mmmmm, pa kad dobijete još i priliku da proletite pored šerpe džema i samo vrhom prsta probate sa odložene varjače tu simfoniju ukusa… e to je nešto što bi svako hteo iznova da doživi.

HRANA IMA MOĆ

Kada se izgovori reč „džem“, svi imamo sličnu asocijaciju, zar ne?

Ivana Popović: Da, na svoje mame i bake, koje su nam sa pažnjom spremale i čuvale u teglicama slatke ukuse leta, u kojima bismo mi potom uživali tokom čitave zime. No, današnje mame, pa čak i bake počesto su uspešne žene, koje od svojih obaveza, karijere ili jednostavno samog životnog haosa nisu u mogućnosti da se posvete pripremi slatke zimnice na tradicionalan način. Zato se u pogonu „Džemare“ spremaju baš takvi džemovi, koji će vas ispuniti ne samo ukusom već i osećajem toplog doma, pucketanja vatre u smederevcu i ritmičnog krčkanja mirisnog džema, koji kao da peva iz šerpe.

Dugo ste krčkali vaš novi projekat „Džemara“. Kako je izgledao taj put i šta je bila inicijalna kapisla da krenete?

Tragala sam za nečim što bih volela da pružim ljudima, što bi ih podsećalo na najlepše događaje iz detinjstva, srećne trenutke koje su imali sa porodicom ili pak studentske dane kada su čekali paket sa zimnicom od kuće i brinuli samo kako da se sretnu sa svojom simpatijom. Jednostavno rečeno, htela sam da ih usrećim, pa makar i na kratko, koliko je potrebno jednom zalogaju da postane istorija. Hrana ima moć, daleko veću nego što se misli. Ona je mnogo više od čistog opstanka, hrana je duhovna memorijska kartica. U njoj treba uživati, a ne od nje preživljavati.

Korak po korak, došla sam do toga da želim da spojim tradiciju, koja u sebi nosi snagu sećanja, sa dinamikom modernih ukusa. Tako su se rodili naši džemovi. Svaki je na svoj način jedinstven, a opet svima nama bazičnim ukusom dobro znan. Začinske note koje džemovi iz „Džemare“ poseduju, golicaju maštu, bude nove asocijacije koje se prepliću sa starim i intrigiraju na nešto više, drugačije, finije…

SRNDAĆ I LOGO

Kako biste opisali asortiman „Džemare“?

Džemara je novi brend koji se bavi proizvodnjom domaćih planinskih delikatesa od voća i povrća. U našem asortimanu mogu se naći ekstra džemovi, voćni pirei, pekmezi, ajvari… uskoro ćemo izbaciti liniju sosova i začinskih mešavina. Takođe, planiramo da uvedemo liniju džemova bez šećera. Najjednostavnije rečeno, mi se u „Džemari“ bavimo onim delom prehrambenog sektora, čiji je zadatak da obroku da specijalnu notu i posebnost.

Vaš zaštitni znak nije ni teglica, ni šerpa, ni varjača, već lane sa cvećem na glavi. Zašto ste se odlučili na taj potez?

Naš pogon se nalazi na planini, na 550 m n.v., i okružen je organskim malinjacima i kupinjacima. Nesumnjivo je da nam katkad u goste dolaze srne i srndaći, po koja lija ili jež. Rođena sam u Beogradu i živela sam po svetskim metropolama, ali konekcija sa prirodom i ljubav prema životinjama su uvek bili dominantni u mom biću. Sa radošću ugostim danas svakog zvanog i nezvanog četvoronožnog gosta. Jednoga dana ušetao je u naš posed i mali srndać. Bili smo ubeđeni da je srna, pa smo je nazvali Lila šumska vila. Međutim naša vila je porasla u tinejdžera Srkija, koji svaki naš dan oboji energijom pripitomljene divljine. On se šepuri po svojoj kućici, gde voli da gricka kukuruz i travu, posluženu iz ruke, a ponajviše sveže iskrckani orah. Njegov dolazak se podudario sa gradnjom našeg pogona a njegovo odrastanje sa razvojem brenda „Džemara“, tako da je on u neku ruku naš motivator iz senke. Kod njega idemo na „travku razgovora“, jer on uvek ima lepu „reč“ i zna kako da nas vrati na pravi put. Zato je on sasvim prirodno uskočio u logotip našeg brenda. Kada poraste i ode za zovom prirode u šumu, želim da zajednički trenuci i entuzijazam početka ostanu trajno zabeleženi.

PRVE REAKCIJE

S obzirom da ste tek pre par meseci pustili svoje proizvode u prodaju, kakve su prve reakcije?

Raduje me što vidim da je naše tržište gladno zdravih, domaćih proizvoda, bez aditiva i konzervansa, koji su spremani u malim količinama i po tradicionalnim recepturama. Obradovalo me je i saznanje da su ljudi spremni i zainteresovani za nove, neobične ukuse i da se čak pre za njih odlučuju. Na primer, naš ajvar sa bundevom, postao je hit ove jeseni i mi smo nekoliko puta morali da spremamo nove zalihe. Naši džemovi od kupine sa ružinom vodicom ili sa aktivnim ugljem zvezde su promocija u odnosu na klasičnan pekmeza od šljiva.

Kako vidite budućnost brenda, oslikanu kroz njegove prve korake na tržištu?

Puno putujem po svetu u potrazi za novim ukusima, ali i novim tržištima. Ono što mogu za sada da „vidim u budućnosti“ našeg brenda „Džemara“, jeste da su džemovi iz netaknute prirode u Srbiji naišli na veliko interesovanje na Bliskom istoku i takozvanim GCC zemljama, odnosno arapskim zemljama Persijskog zaliva. Možda zaslugu imaju note damaske ruže ili pak njihova ljubav prema slatkišima, ali sigurna sam da ćemo kroz godinu-dve imati svoje mesto na policama tih tržišta.

INOVATIVNI SAJMOVI

Pomenuli ste Bliski istok i da često putujete u Istanbul, šta se krije iza tih putovanja?

Na samom startu dobila sam priliku da se povežem preko biznis foruma u Novom Sadu sa divnim ljudima iz Privredne komore Vojvodine i oni su mi otvorili vrata u novi, orijentalni svet. Zajedno sa njima posetila sam nekoliko inovativnih i korisnih prehrambenih i poljoprivrednih sajmova, i upoznala se sa mnogim kompanijama iz naše branše i distributerskim kućama iz celog sveta. Iz toga je proizašla i saradnja sa gospodinom Muratom Bayizitom, potpredsednikom Privredne komore Burse i veoma uspešnim turskim privrednikom. Ne zaboravimo da je Turska zemlja na dva kontinenta i da jednim okom gleda na Evropu, a drugim na veliko arapsko tržište. Gradnjom trgovinskog mosta sa Turskom, automatski osvajamo još jedan kontinent.

HRAM SV. SAVE

Kakva je prodajna strategija vašeg brenda? Gde se mogu kupiti vaši proizvodi?

Naša ideja je bila da krenemo sa direktnom prodajom preko Facebook i Instagram profila, a da postepeno ulazimo u specijalizovane prodavnice prehrambenih delikatesa i restorane čiji je koncept kompatibilan sa našim, kao što su „Obrok Home Made“ ili „Karavan Expess“ u Beogradu. Vremenom ćemo ući i u neki od prodajnih lanaca, gde se mogu naći niše sa organskim proizvodima i domaćim delikatesima. Veoma smo ponosni što smo pozvani od strane Hrama Sv. Save u Beogradu da oformimo zajedničku liniju proizvoda, koji se sada prodaju na Božićnom seocetu ispred Hrama, a kasnije će se prodavati u njihovim prodavnicama.

Šta biste rekli potencijalnom kupcu, kako biste ga privukli da kupi baš vaš džem?

Rekla bih da se svi naši proizvodi spremaju na tradicionalan način, na smederevcima, a da su obogaćeni modernim začinskim notama. Rekla bih da su namirnice koje kuvamo brižljivo birane i da sve spremamo s pažnjom i u malim količinama. Naš moto je dobra hrana, blizina prirodi i ljubav prema našim proizvodima. Sve smo to sjedinili, skuvali i spakovali u svoje teglice i sa nestrpljenjem čekamo da podelimo sa svetom!

Izvor: Detinjarije.com

Podeli tekst: