Platonovo shvatanje idealne države je usko povezano sa njegovim shvatanjem vaspitanja i obrazovanja.
Vapitanje i obrazovanje, koje je pod nadzorom države treba da urođene sposobnosti svakog građanina razvije i oblikuje u potrebna socijalna svojstva – da razvije smisao za zajednicu, za pravednost. Tako je jedan od osnovnih ciljeva države da obezbedi onu slobodu, u kojoj svaki građanin može vršiti onaj posao za koji je najobdareniji i najsposobniji.
Po Platonu svi ljudi nisu jednako sposobni za iste poslove. Zato je nužno da se u državi postavi više staleža. Platon je u svojoj idealnoj državi ljude podelio u tri staleža, a to su: vladari (filozofi), čuvari (vojnici) i treći stalež čine seljaci, radnici, zanatlije, trgovci, robovi. Treći stalež zadržava svoje privatno vlasništvo i proizvodi za celo društvo, a jedan deo svojih proizvoda daje besplatno onima koji će se baviti drugim poslovima – činovnicima, čuvarima, vladarima. Ovaj stalež treba isključiti iz političkog života i upravljanja, jer za to nije sposoban smatra Platon.
Svakodnevni život je pun raznih neprijatnosti, jer ljudi nisu zauzeli svoje pravo mesto u društvu, niti uočavaju dovoljno smisao delovanja. U Platonovoj idealnoj državi, trebalo bi svakom dati pravo mesto prema njegovim prirodnim sposobnostima. Svako će raditi samo jedan određeni posao, koji će odgovarati njegovim sposobnostima, i tako koristiti, i sebi i celini. Da bi se ovo stanje u državi postiglo, treba usmeriti svu pažnju na vaspitanje i obrazovanje, na osnovu čega će se izvršiti selekcija za pojedine funkcije u društvu. Pošto je po Platonu vaspitanje i obrazovanje primarna, najvažnija funkcija države, država preuzima brigu za podmladak time što određuje “koliko se dece ima roditi, ko ih i s kim i kada treba roditi, da bi se dobilo zdravo i krepko pokoljenje”.
Po Platonu vaspitanje i obrazovanje je pod nadzorom države, jer bi pojedinci u kući mogli loše shvatiti smisao celine, pa bi se lako iskvarili. Zato što se vaspitava i obrazuje u mlađim godinama, Platon smatra da treba pregledati dela svih pesnika, a sve ono, što ljude može ili pokvariti, ili u njima razviti neku preteranu nežnost treba izbaciti. Takođe, treba izbaciti mnoga mesta iz Homerovih epova, jer on bogovima pripisuje mnoge loše stvari, pa bi ljudi mogli shvatiti – da sebi mogu dopustiti još gore stvari, jer i bogovi čine razne prestupe. Umetnost treba potpuno odbaciti, jer ta dela ne prikazuju ono bitno, što je ideja, nego oponašaju tek predmet. Platon zadržava samo stvaralačku umetnost, onu koja se rađa iz državotvorne mudrosti.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
U odnosu na 2018, najgore urađen kombinovani test
BEOGRAD - Mali maturanti ove godine su, u odnosu na prošlu, najgore uradili kombinovani test, izjavila je danas pomoćnica ministra prosvete za predškolsko i osnovno obrazovanje Vesna Nedeljković. Nedeljković je...
Jung: Nije cilj škole da glave napuni znanjem, već da od dece napravi ljude
Čvrsta vezanost za roditelje stvara prepreku za kasnije prilagođavanje svetu. Čovek koji je odrastao predodređen je, međutim, za svet, a ne da zauvek ostane dete svojih roditelja. Ima, nažalost, veoma...
Zašto nam je potrebna mala matura: Ponegde i svaki peti – vukovac
To bi dovelo u neravnopravnu poziciju đake koji su svoje ocene zaslužili isključivo radom i trudom i kojima nastavnici nisu poklanjali ocene zarad proseka i Vukove diplome. Time bi bili...
Roditeljima maturanata: Ne ponašajte se kao da ste vi na ispitu
Piše: Sunčica Jovanović, psiholog i psihoterapeut Mala matura nije rezultat roditelja. Nisu roditelji na ispitu a svakako ne i deca. Mala matura meri to što mere testovi male mature,...
Nema komentara.