Poduhvat beogradskih vaspitačica: Rano prepoznavanje poremećaja govora kod dece

Projekat „Rano prepoznavanje poremećaja govora i socio-emocionalnog razvoja dece” u voždovačkim jaslicama „1001 radost” Predškolske ustanove ,,Čika Jova Zmaj” sprovodi se četiri godine i plod je čistog entuzijazma.

PODUHVAT VASPITAČICA U JASLAMA „1001 RADOST“

„Rano prepoznavanje poremećaja govora i socio-emocionalnog razvoja dece“ – što ranije to bolje za sve

 

Koliko god naša slika o svetu koji nas okružuje bila nevesela i realna, ne smemo zaboraviti da postoje i ne bi trebalo da se pravimo da ih ne primećujemo – svetli primeri koji na polju svog delovanja i u skladu sa svojim mogućnostima – daju sve od sebe za dobro drugih.

 

Poziv vaspitača, baš kao i lekara, nastavnika, umetnika, pored talenta traži i posvećenost (znanje se ne dovodi u pitanje). Bez njih to je samo težak rad, sa njima – misija.

Takvu jednu misiju započele su vaspitačice jednog beogradskog vrtića. Projekat „Rano prepoznavanje poremećaja govora i socio-emocionalnog razvoja dece” u voždovačkim jaslicama „1001 radost” Predškolske ustanove ,,Čika Jova Zmaj” sprovodi se četiri godine i plod je čistog entuzijazma.

rano prepoznavanje poremecaja govora 4

Stvar je u tome što vaspitačica Jasmina Marković i njene koleginice vrlo dobro znaju koliki je značaj praćenja razvoja govora i socio-emocionalnog razvoja kod dece u ranom uzrastu. I kako i mi koji nismo profesionalno okruženi decom uočavamo ono što bi mediji nazvali „epidemija poremećaja u govoru”, ovaj tim je imao potrebu da nešto učini. Posvećenost, entuzijazam, samoinicijativa i mali splet srećnih okolnosti. Pogodilo se da u jaslice svoje dete dovodi dečji psihijatar dr Dejan Stevanović. On kaže: „Vaspitačica Jasmina Marković, znajući da sam ja dečiji psihijatar, u razgovoru je dala predlog kako pomoći deci u jaslama, a koja imaju neki problem u razvoju. U to vreme, moj tim na klinici na kojoj radim, razvijao je plan prepoznavanja poremećaja kod male dece upotrebom raznih upitnika. I tako je nastao projekat ‘Rano prepoznavanje poremećaja govora i socio-emocionalnog razvoja deteta’.

„Glavni cilj ovog projekta je da se u jaslama, uz saglasnost i saradnju roditelja, otkriju deca koja su pod rizikom da razviju ili koja nisu prepoznata a imaju poremećaj govora i/ili socio-emocionalni poremećaj, kroz kratku edukaciju vaspitača/medicinskih sestara, angažovanjem roditelja kroz tematske roditeljske sastanke i primenom strukturisanih upitnika, te da ta deca budu upućena na dalju stručnu procenu.“

rano prepoznavanje poremecaja govora 4

Što ranije identifikujemo odstupanja u razvoju, ranije ćemo se kao roditelji suočiti s problemom, a time se i ranije uhvatiti u koštac sa njime pa dobiti bolje rezultate. Međutim, kod nas se sa ozbiljnijim pretragama počinje posle trećeg rođendana. „Cilj ranog otkrivanja (u prvoj i drugoj dodini) detetа pod rizikom za neki poremećaj omogućuje rano uključivanje tog deteta i njegove porodice u različite intervencije usmerene na poboljšanje razvoja. Ovaj projekat prati savremene preporuke za rano prepoznavanje neurorazvojnih poremećaja. Jedinstven je po tome što u prepoznavanje poremećaja uključuje i roditelje i vaspitače, čime se obezbeđuje veći stepen pouzdanosti u otkrivanju poremećaja u ranom uzrastu”, objašnjava dr Stevanović.

rano prepoznavanje poremecaja govora 4

I zaista, u jaslicama ,,1001 radost“ velika pažnja se posvećuje edukaciji zaposlenih, izradi didaktičkih sredstava za rad sa decom i saradnji sa porodicom. Kako se to stručno kaže „medicinske sestre vaspitači” prate i beleže dečiji rast i napredovanje. A da bi deca napredovala, vaspitačice (kako više volimo da ih zovemo) iz „1001 radosti” same izrađuju didaktička sredstva za razvoj fine motorike, senzorno-manipulativna sredstva i vizuelne kartice. Važno je reći, vaspitači ne postaju terapeuti nego kroz igru sprovode stimulativne aktivnosti prilagođene karakteristikama dece sa određenim odstupanjima. Praksa pokazuje da deca najbolje uče u prirodnoj vršnjačkoj grupi.

Za početak jednog ovakvog poduhvata, prirodna je blaga ili manje blaga roditeljska neverica. Često ćemo naići na komentar taj i taj je progovorio u petoj godini pa ga eno zdrav i prav… Da li je u prošlosti zaista bilo daleko manje dece s poteškoćama ili ona naprosto nisu prepoznavana, koliko „doprinosa“ ima rukovanje savremenim tehnologijama u najranijem uzrastu, plejing liste da bi beba jela – pitanja su još neodgovorena do kraja, a dečji psihijatar kaže:

„Mi često čujemo da je na primer detetov tata ili ujak progovorio kasno. I da, to je tačno, ali ako detetu samo kasni govor, ono vas sve razume, prati, odaziva se, uredno neverbalno komunicira, to kašnjenje i nije tako problem. No čak i ako je samo govor problem – nepričanje u petoj godini, nisam baš siguran da to dete kao odrasla osoba čisto govori ili ima širok vokabular ili se adekvatno socijalno ponaša. Ali ako dete još nije progovorilo i slabo vas razume sa tri godine, to jeste problem. „Rukovanje“ savremenim tehnologijama u najranijem uzrastu definitivno negativno utiče na psihomotorni razvoj i treba da bude svedeno na apsolutni minimum barem do šeste godine. Međutim, deci sa na primer autizmom savremene tehnologije mogu jako da pomognu, ako se koriste adekvatno i navođeno od strane odraslih.”

rano prepoznavanje poremecaja govora 4

Kako je projekat odmicao, poverenje i saradnja između vaspitača i roditelja su rasli, neverica se pretvara u zahvalnost. Održavaju se tematski roditeljski sastanci na kojima roditelji i zaposleni diskutuju, razmenjuju iskustva. Kako u ime celog tima kaže dr Stevanović: „Uspeli smo da vrlo blisko povežemo roditelje, vaspitače/medicinske sestre, tim za inkluziju Predškolske ustanove ‘Čika Jova Zmaj’ i visokospecijalizovanu kliniku za poremećaje ranog razvoja. Omogućen je lakši i brži protok važnih informacija za dete, porodicu i sve ostale u timu. Drugo, uspeli smo da započenemo sistem edukacije roditelja, koji će dalje slati informacije u svoju okolinu. Treće, omogućeno je da deca sa mogućim problemima ili samo zabrinuti roditelji lakše stupe u kontakt sa stručnim delom tima: logopedom, defektologom, psihologom i psihijatrom. Na kraju, deci koja imaju probleme ili specifični poremećaj pristupa se individualnije kako bi se obezbedio što stimulativniji rad.”

Projekat „Rano prepoznavanje poremećaja govora i socio-emocionalnog razvoja dece u jaslama i vrtićima i praktični pristupi u radu“ akreditovan je kao seminar od strane Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. Opravdanost ovakvog pristupa u našoj sredini potvrđena je i naučnom publikacijom.

Ideja od koje su vaspitačica Jasmina i dr Dejan krenuli bila je da neophodno probuditi svest i kod roditelja i kod šire društvene zajednice da je na ranom uzrastu najveća mogućnost umanjenja kratkotrajnih i dugoročnih posledica koje razvojne poteškoće i poremećaji imaju na život deteta i porodice. Za četiri godine upitnike je popunilo 170 roditelja, a pozitivni skrining se javlja kod 5-6% dece. To govori u prilog tome da će se  5-6% dece u ranom uzrastu u jaslama identifikovati kao deca koja imaju poteškoća u razvoju govora, komunikacije, socijalne interakcije, i da će se daljim tretmanom značajno dobiti na vremenu. Zato se, po mišljenju dr Stevanovića, nakon uočavanja problema u govoru i emocionalnom razvoju deteta prevashodno treba obratiti dečjem psihijatru. „Ma koliko to zvučalo strašno, ali jedino su oni u našoj sredini edukovani da dijagnostikuju poremećaj kod male dece. Često srećem decu koja su izgubila dosta vremena, jer nisu bila pravilno dijagnostikovana ili uopšte prepoznata da imaju poremećaj.” Kada se poslednje uzme u obzir, jasno je zašto je ovaj projekat – misija.

 

Vesna Smiljanić Rangelov

Fotografije preuzete sa sajta www.cikajovazmaj.rs

Izvor: Detinjarije.com

spot_img
spot_img
spot_img

Najnovije

Najbolje kuhinje sveta: Evo koje zemlje obavezno treba da posetite ako ste gurman

Na osnovu 271,819 ocena različitih jela i 80,863 ocena prehrambenih proizvoda, Gastronomski sajt Taste Atlas izdvojio je najbolje kuhinje sveta za 2023/24. godinu.

Jovan Dučić – Novembar

Raširilo se u nemoj visini jesenje nebo, olovno i prazno.

Dan primirja u Prvom svetskom ratu: Pet stvari koje treba da znate o prazniku 11. novembra

Iako već decenijama velike sile koje su izašle kao pobednice u Prvom svetskom ratu obeležavaju 11. novembar kao Dan primirja, Srbija ovaj dan praznuje od 2012.

Seoski turizam cveta. Evo koja mesta u Srbiji su najposećenija

U Srbiji je tokom devet meseci ove godine evidentirano ukupno 3,3 miliona turista ili 5,7 odsto više nego u istom periodu 2023.

Rast boli: Ako hoćeš u veće dimenzije moraš biti spreman da boli

Svakog jutra Goran i ja pijemo kafu, rakiju, kašičicu...

Pratite nas

KOMENTARI

1 Komentar

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

SLIČNI ČLANCI KOJI VAS MOGU ZANIMATI:

spot_img
spot_img