Pokret otpora: Kad je klonja noćna mora

Zašto je toalet toliki problem? Zašto, kad je svakodnevno neophodan kao hleb naš nasušni, kao voda i vazduh. Kako je moguće da smo tako zaostali po tom pitanju? Piše: Dragana Mujezinović U sred nekog posla, zvoni mi mobilni telefon. Vidim učiteljicin broj i začudim se, malac je u školi….

Piše: Dragana Mujezinović

U sred nekog posla, zvoni mi mobilni telefon. Vidim učiteljicin broj i začudim se, malac je u školi. Kad ono – on. Kaže da ga mnogo boli stomak i da dođem po njega. Pitam ga gde ga boli i kako je počelo, kaže donji stomak, počelo odjednom dok je sedeo na času, prvo malo, a onda mnogo. Kaže da jedva hoda. Spremim se na brzinu, ne hvata me panika, ali počinjem po glavi da prelistavam moguće razloge. Da je devojčica, znala bih šta je, ali dečak ima neki drugi problem. Prvi čas je bio pismeni iz matematike, da nije neki strah? Do sad me je zvao dva puta, i oba puta mu stvarno nije bilo dobro. Doručkovao je fino, za užinu jabuka.

Stižem u školu, on je već na ulazu. Bledo-siv u licu, hoda k’o po jajima. Stvarno izgleda loše. Preslišam ga odmah, da li se nečeg uplašio, da li je loše uradio matiš, pa se sekira, da li ga je neko nešto udario? Nije. Na putu smo do doma zdravlja i dok tako hodamo, pokušavam da izmamim moguć razlog za bol u stomaku. I onda shvatim šta je! Kuca mala, nije išao u toalet. Trpi i ne ide dok je u školi, jer je toalet grozan, prljav, vrata se ne zatvaraju, a i vire iz drugih nužnika. Pitam ga da li ga tera da ide, kaže ne, ali to je sada zato što mu sad treba vremena da se opusti kako bi mogao s mirom da ode i obavi posao.

Školski toaleti – prava noćna mora. Učiteljica ne dozvoljava da se napušta čas zbog takvih stvari. Preostaje jedino da trpi. I tako dok se ne onesvesti.

Stigli smo kod lekara, nema drugih u čekaonici, prima nas, iako nije naš doktor. Malac i dalje bledo-šaren u licu, leže na krevet, podiže noge u kolenima i odgovara lekaru na pitanja, dok ga ovaj prepipava po stomaku. Kaže da nije ništa. Lažna uzbuna. I njemu je najverovatnije da je uzrok bola to što trpi i odlaže odlazak u toalet. Za svaki slučaj, ostavlja mogućnost da je stvar ozbiljnija i govori nam da u tom slučaju odemo ujutru da uradimo analizu krvi i urina.

Kućni mir

Kad smo stigli kući, malac je odmah uzeo Mali zabavnik, i otišao da u miru i tišini obavi posao. Sedeo je više od pola sata. Toliko je vremena trebalo da mu se stomak opusti.

Zdravlje

Prva stvar za koju lekar pita, od kako se rodimo, je urednost stolice. Kod tek rođene bebe svaki čas zagledamo u sastav onoga što se našlo u peleni. Njušimo, procenjujemo sastav, boju, gustinu. Posmatramo da li beba to radi s lakoćom ili se napinje, brojimo koliko puta u toku dana smo menjali pelene.

I kad odrastemo, prva stvar koju nas lekar pita je kakva je stolica. Da li imamo problema u tom segmentu. Da li je otežano ili redovno. Dakle, ne postoji brži pokazatelj našeg zdravstvenog stanja. Kao brza laboratorijska analiza. I što je najvažnije, još od malena učimo da pratimo tu stvar.

Na filmu smo videli da je i zdravlje poslednjeg kineskog cara kontrolisano analizom stolice. I tako je odlučivano da li caru treba menjati ishranu.

U prirodi

U životinjskom carstvu je sličan slučaj. Bilo da su kućni ljubimci, stoka, ili divlje životinje. Najranjiviji su upravo u momentu kad treba da se olakšaju. U našem narodu čak postoji i izreka: „Umudrio se kao prase kad piški“. Znači, svima nam u tom času treba mir i osećaj da smo bezbedni.

Nekad i sad, tamo i ovde

U 21. veku, naši toaleti izgledaju kao da smo u srednjem veku. Neko je jednom rekao da civilizacija počinje tamo gde prestaje divlja gradnja, a ja sam uverena da civilizacija počinje sa čistim toaletima. Još su Rimljani imali toalete, čistu tekuću vodu, javna topla kupatila koja su bila besplatna za sve građane.

Pri putovanjima po inostranstvu, iskustva su skroz pozitivna. Čak na Tasosu, i u najmanjoj kafani od tri stola, gde neki samo zbog toaleta uđu, stanje je besprekorno. Kod nas su uglavnom prljavi, smrdljivi, bez papira, sa slomljenom daskom, ili čučavci u kojima kad povučeš vodu budeš ceo mokar. Uzgred, ne može svako da čučne.

Imala sam isti problem kad sam bila u školi. Ponekad bi me hvatala nesvestica od trpljenja, ali odlazak u toalet je bio ravan užasu. Mučan vonj, čak i od takozvanih sredstava za higijenu, prljav, sa braonkastim prugama na vratima i zidu u raznim smerovima, nema papira… I danas imam isti problem, trošim pravo malo bogatstvo na vlažne maramice sa alkoholom i papirne maramice kako bih ipak mogla da se spasim kad zagusti.

U domovima zdravlja slična stvar. U restoranima, vrlo retko, tek po neki su shvatili da je uredan i čist toalet sastavni deo dobrog imidža.

Toalet, WC, klozet, klonja, klonjara, zahod, nužnik, banja, ćenifa, tamo gde i car ide peške. Na internetu sam otkrila i da je ustanovljen Svetski dan toaleta, 19. novembar. Ceo svet zna koliko je to važno. Dodeljivala bih akreditacije školama i drugim ustanovama prema izgledu i stanju toaleta. Zatvarala bih one ustanove u kojima je toalet neprimereno održavan.

Z A Š T O?

I kad sve to znamo, zašto je toalet toliki problem? Zašto, kad je svakodnevno neophodan kao hleb naš nasušni, kao voda i vazduh. Kako je moguće da smo tako zaostali po tom pitanju? Zašto, kad je svima poznato koliko je opasno trpeti i odlagati odlazak u toalet? Zašto, kad je ve-ce najvažnija prostorija u svakom stanu? Čovek može da u svojoj kuhinji ni čaj ne skuva, ali toalet će upotrebiti najmanje 2-3 puta dnevno.

Čistoća nema miris

Higijena nije samo stvar novca. Obična soda bikarbona, so, limun i sirće mogu da pomognu u svakom slučaju. Alkohol i asepsol nisu tako skupi. Higijena je stvar odluke i jasnog stava da je to važno. I kad u nekim objektima pokušavaju da „zamaskiraju“ stvar mirisima raznih „osveživača“, oni u stvari ne shvataju da su to pare i bukvalno bačene u kanalizaciju.

Ono što jeste skupo, a to je namera da ta stvar valja. To je jasna svest da je čist toalet bitan preduslov za bolji i zdraviji život nas i naše dece. Često moram da se požalim na higijenu toaleta. Pre dve nedelje sam skrenula pažnju osoblju u Grinetu da je stanje toaleta sramotno. Vonj nije mogao da spreči ni onaj mirisni andrmoljak što se stavlja na šolju. Devojče za pultom me tako uvređeno pogleda, kao da sam joj majku opsovala. I ništa.

Toalet ne treba da bude fensi, ali mora da bude čist! I ne mora da ima mirišljave papire, skupe sapunčiće, i salvete. Dovoljno je da ima prost beli papir, običan tečni sapun i sušač. I sve one mirisne dodatke treba prosto izbaciti. Oni jasno ukazuju da se njima nešto želi zamaskirati. Sa velikim žaljenjem moram da izjavim da i neki kućni toaleti ružno odaju vlasnike.

Vodič za preživljavanje

Pohvale:

Sve pohvale osoblju koje održava toalete na OMV pumpama. Zahvaljujući njima, ja idem na duža putovanja sa osmehom.

Sve pohvale osoblju koje održava toalete u TC Merkator, TC Ušće, TC DeltaSiti, MekDonalds restoranima.

Zamerke:

Ogromna zamerka svim prodavnicama mešovite robe, većim od piljarnice, koje nemaju ve-ce namenjen potrošačima. Toliko puta mi se dogodilo da moram sa malcem da izađem napolje, pa da se smucam okolo ne bih li mu našla mesto gde da mokri. Stvarno ponižavajuće.

U širokom luku izbegavati toalete na autobuskim i železničkim stanicama, domovima zdravlja (!)

Oni prenosivi toaleti su prava noćna mora. Kad ih vidiš, beži. Bolje završiti u žbunju nego u tom plastičnom rasadniku boleština.

Podeli tekst: