Koliko stranih jezika čovek zna, toliko ljudi vredi. Ovo je istina u koju se lako možete uveriti. Oni koji tečno govore i pišu jedan ili više stranih jezika neprocenjivo su bogati. Ne samo zato što kroz jezik upoznaju druge kulture već i što im dobro znaje stranih jezika širom otvara mnoga vrata.
Poslednjih godina sve je više roditelja koji žele da im deca najčešće uz engleski nauče bar još jedan strani jezik. I s pravom ih upisuju na kurseve, ali važno je znati od kog uzrasta početi sa časovima i kursevima i kako ih pre toga kroz igru, obično pomoću dvojezičnih igračaka, podstaći da osim maternjeg uče i strani jezik.
– Kada je reč o ovom pitanju, razlikuju se stavovi stručnjaka različitih profila – kaže dr Vesna Branković Brkan, pedijatar u Zavodu za psihofiziološke poremećaje i govornu patologiju „Prof. dr Cvetko Brajović” u Beogradu. – Poznato je da deca lakše od odraslih uče strane jezike, no to ne umanjuje dilemu od kog uzrasta deci treba puštati sadržaje na stranom, najčešće engleskom jeziku. Oni su svakako dobri za mališane koji nemaju smetnje u razvoju, pre svega u govorno-jezičkom. Dvojezične igračake su višestruko korisne za mlađu decu uzrasta do tri godine. Smatra se da se one mogu koristi od šestog-sedmog meseca. U periodu kada dete počne samostalno da sedi ta mu se igračka može dati u ruke. Ponovo moram da naglasim da to važi za decu tipičnog psiho-motornog razvoja. Ovim igračakama se u tom uzrastu stimuliše auditivno-akustička percepcija. Učenje stranog jezika najranije bi se moglo započeti sa oko godinu dana jer u tom periodu deca počinju da usvajaju i formiraju govor.
Na naše pitanje da li ove igračke podstiču razvoj mališana, doktorka Branković Brkan odgovara:
– Pospešuju razumevanje i verbalnu ekspresiju govora, a na taj način se stimuliše interakcija deteta sa okolinom. Dobre su za razvoj fine motorike i vizuomotorne koordinacije, za diferencijaciju prstića, što je deo upoznavanja šeme tela. Melodije i svetleći efekti igračaka pozitivno utiču na razvoj auditivne i vizuelne pažnje… S obzirom na to da deca jako dobro reaguju na ove igračke one im pospešuju socijalne interakcije jer deca prilaze jedno drugom da bi se upoznala sa igračkom. Na ovaj način se stimuliše i auditivno pamćenje budući da se mališani sete zvuka sa određenog tastera. Igračke sa udarljkama pospešuju razvoj koordinacije to jest utiču na razvoj bimanuelnih aktivnosti. Značajno utiču i na emocionalni odnos majka – dete jer je ono u majčinom krilu dok se zajedno igraju. Njima se podstiče čak i usvajanje osnovnih boja i oblika.
Kada se za mališane biraju ovakve igračke, važno je voditi računa i o njihovoj formi i modovima, tačnije o načinu na koji ćemo im ponuditi sadržaj: da li je to zvučni ili zvučno-muzički oblik?
– Najbolja je kombinacija zvučnih, vizuelnih i taktilnih efekata – objašnjava dr Branković Brkan. – Na ovaj način se stimuliše raspoznavanje osnovnih boja (crvena, žuta, plava, zelena), kao i osnovnih oblika (krug, trougao, kvadrat). Sa uzrastom se povećava i broj stimulusa. Značajno je i kako dete prihvata koju igračku, pa treba poštovati njegove afinitete.
Dvojezična igračka, kaže naša sagovornica, treba da ima onoliko reči koliko je detetu potrebno za svakodnevno snalaženje u okruženju, i da se taj broj postepeno proširuje. Osim toga, ovakve igračke mogu da pomognu i deci sa smetnjama u govoru ukoliko se doziraju zahtevi uz poštovanje svih instrukcija stručnjaka.
Po rečima naše sagovornice treba znati i to da mališani u mlađem uzrastu mogu da usvoje više stranih jezika.
- To je poželjno posebno u situacijama kada dete ima potencijal za razvoj govora – objašnjava doktorka. – Najbolje je da se sa učenjem drugog stranog jezika započne godinu dana od početka učenja prvog.
Nema pometnje kod zdrave dece
Ima onih koji veruju da početak učenja stranog jezika pomoću dvojezičnih igračaka u uzrastu od šestog-sedmog meseca ili oko prve godine kod deteta može da izazove pometnju u savladavanju maternjeg. – Da, ukoliko se radi o detetu sa usporenim psihomotornim razvojem. U tom slučaju ove igračke mogu negativno da utiču na razumevanje govora i verbalnu ekspresiju. Kod dece sa ovim smetnjama radi se na stimulaciji usvajanja maternjeg jezika, a drugi jezik bi ih zbunio, tj. usporio u tome – kaže dr Vesna Branković Brkan.
Na časove od predškolskog
Kada se govori o uzrstu u kom deca treba da krenu na časove i pređu na klasične načine učenja stranog jezika, doktorka Branković Brkan naglašava da striktna granica ne može da se postavi:
-Stručnjaci iz oblasti govorno-jezičkog razvoja preporučuju da je za decu tipičnog razvoja optimalan period započinjanja učenja stranog jezika između treće i četvrte godine. Neki pak zastupaju teoriju da je za započinjanje klasičnog učenja stranog jezika najbolji period pred polazak u školu ili malo kasnije.
Izvor: Detinjarije.com