Svaki sedmi adolescent u svetu živi sa mentalnim poremećajem koji je moguće identifikovati u ranim fazama, a svakih jedanaest minuta jedno dete uzrasta između deset i 19 godina počini suicid. Statistika Svetske zdravstvene organizacije upozorava da polovina svih mentalnih poremećaja počinje pre 14. godine života, a čak 75 odsto njih razvija se do 24. godine života, kao i da većina njih ostaje nedijagnostikovana i nelečena. Skoro 46.000 adolescenata digne ruku na sebe svake godine, a suicid spada u drugi najčešći uzrok smrti u ovoj starosnoj dobi – odmah posle saobraćajnih nesreća.
Nacionalna statistika svedoči da svake godine u našoj zemlji oko 90 mladih osoba oduzme sebi život, a podaci izvedeni iz interdisciplinarnog projekta „Cov2Soul.RS”, koji su sproveli stručnjaci Medicinskog fakulteta u Beogradu – Instituta za mentalno zdravlje i Instituta za socijalnu medicinu, kao i stručnjaci Filozofskog fakulteta u Beogradu i Novom Sadu, pokazali su da je tokom leta 2021. godine kod mladih uzrasta 18–25 godina upotreba alkohola bila čak tri puta češća nego u ostalim uzrasnim grupama, a skoro petina mladih koristila je alkohol na način koji zahteva momentalnu intervenciju zdravstvene službe. Poremećaji anksioznog spektra dijagnostikovani su kod šest odsto mladih, dok su poremećaji iz spektra depresije prisutni kod oko četiri odsto mladih.
Ovo su samo neki od podataka koji su se čuli na nedavno održanoj konferenciji pod nazivom „Podrška mentalnom zdravlju mladih: da znam da si dobro”, koju su partnerski održali Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo turizma i omladine. Kako je prilikom otvaranja ove konferencije istakla Josi Ečeveri Burghart, zamenica direktorke Unicefa u Srbiji, čak 40 odsto mladih ne zna gde može da pronađe stručnu pomoć kada su u pitanju mentalni problemi, nešto više od trećine njih samo ponekad priča o svojim psihičkim tegobama, dok svaka peta mlada osoba nikada o njima ne priča.
„Znajući da je nemoguće otvoriti službe za mentalno zdravlje mladih u svakom gradu Srbije, Unicef je u poslednje dve godine vodio dve kampanje „Kako si, ali stvarno?” i „Iz mog ugla” kako bi mladima pomogao da se izbore sa stigmom koja ih sprečava da govore o svojim problemima i traže pomoć. Osim toga, pokrenuli smo i internet platformu „Sve je OK”, koja ima za cilj da mladima pruži relevantne i tačne informacije o mentalnom zdravlju i konkretne savete kako da pristupe postojećim uslugama i onlajn savetovanju. Na njoj se mogu naći korisne informacije o problemima sa kojima se mladi susreću i proverenim načinima za njihovo rešavanje, a platforma je namenjena mladima, uzrasta od 13. do 24. godine”, podsetila je zamenica direktorke Unicefa u Srbiji.
U partnerstvu sa Institutom za mentalno zdravlje, Unicef u Srbiji kreira minimalni paket usluga za mentalno zdravlje i psihosocijalnu podršku adolescentima i mladima, a pilotiranje ovog projekta biće sprovedeno u Subotici, Zrenjaninu i Kragujevcu – oko 150 profesionalaca iz tih gradova imaće priliku da učestvuje u programu, što će omogućiti da 1.500 adolescenata iz tih gradova dobije potrebnu psihosocijalnu podršku.
Dr Jelena Janković, pomoćnica ministra zdravlja, istakla je da je početkom ove godine formirana Radna grupa za zaštitu mentalnog zdravlja mladih i adolescenata u Srbiji, koju čine eminentni zdravstveni stručnjaci, a u nju su uključeni i predstavnici omladinskih organizacija i državne uprave. Ona je podsetila da na teritoriji Srbije trenutno radi pet centara za mentalno zdravlje – u Beogradu, Nišu, Kragujevcu, Vršcu i Novom Sadu. U cilju daljeg širenja mreže centara za mentalno zdravlje, pokrenuta je inicijativa za otvaranje još dva centra za mentalno zdravlje, u Novom Sadu i Pančevu, kao i inicijativa za otvaranjem još jednog centra za mentalno zdravlje na teritoriji Beograda.
Snežana Klašnja, savetnica ministra turizma i omladine podsetila je da je Vlada Srbije krajem januara usvojila novu Nacionalnu strategiju za mlade, a ovaj važan strateški dokument u kome se dužna pažnja posvećuje i mentalnom zdravlju, odredio je prioritete omladinske politike do 2030. godine. Ona je naglasila da je resorno ministarstvo, u saradnji sa partnerima, započelo izradu Indeksa blagostanja mladih pomoću koga će se meriti nivo ostvarenosti Nacionalne strategije za mlade.
Dr Ana Munjiza Jovanović, psihijatar u Dnevnoj bolnici za adolescente Instituta za mentalno zdravlje u Beogradu, navela je da iz godine u godinu raste broj mladih koji traže pomoć stručnjaka ove zdravstvene ustanove – kada je dnevna bolnica osnovana 2008. godine bilo je oko 2.800 prvih pregleda, šest godina kasnije zabeleženo ih je 5.027, da bi prošle godine oko 8.000 mladih došlo na prvi pregled kod psihologa i psihijatara Instituta za mentalno zdravlje.
Izvor: Politika
