Za većinu dece i roditelja polazak u jaslice ili vrtić predstavlja prvo odvajanje. Podjednako je teško i za jedne i za druge. Od spremosti roditelja da se odvoji od deteta zavisi i kvalitet adaptacije.
Zašto je dobro da su deca u vrtiću?
Mališani u vrtiću:
– Otkivaju novi svet „u malom“
– Spoznaju da postoje i druge osobe koje ih neguju, teše, hvale, igraju se sa njima, grde…
– Razvijaju osećanje pripadnosti grupi
– Uče da dele igračke, ali i emocije
– Čekaju svoj red, odlažu svoje potrebe. Umesto „odmah i sada“ usvajaju „onda i tada“
– Uče da poštuju drugu decu i da tolerišu različitosti
– Razvijaju kolektivni duh. Umesto „ja“ dolazi „mi“
– Uče se poštovanju reda – obrok, organizovana aktivnost, slobodna aktivnost, spavanje…
– Uče se poštovanju starijih koji ih u isto vreme razumeju o pružaju utehu, ali i uče redu
Period adaptacije predstavlja vreme koje je potrebno da se mališan navikne na promenu i prihvati novu sredinu – drugu decu, vaspitačice i osoblje vrtića, nov prostor i igračke, drugačiji raspored i režim aktivnosti nego što je bio kod kuće. Obično traje tri do četiri nedelje.
Adaptacija dece je individualna i dosta zavisi od stava i ponašanja roditelja, ali i od temperamenta i navika samog deteta. Većina dece reaguje na proces adaptacije, bilo da imaju godinu dana ili da su predškolci, mada se smatra da se mlađa deca (do dve godine) lakše prilagođavaju.
Ima dece koja pokazuju veoma blage promene u ponašanju tokom ovog perioda i za njih kažemo da se „normalno“ prilagođavaju. Kod nešto otežane adaptacije postoji čitav spektar reagovanja deteta na promenu – izrazavanje ljutnje i besa, „bacanje“ na pod, plač koji ne prestaje, povlačenje, tuga, potištenost. Deca pokazuju ljutnju i na roditelje – menjaju ponašanje, postaju „bebastija“ nego što su bila (npr. dete koje se odviklo od pelena ponovo počinje da piški u gačice), ne žele da jedu… Ali, to su samo prolazne reakcije koje traju koliko i proces prilagođavanja, a to znači između tri i četiri nedelje. Mali broj mališana prolazi kroz „tešku“ adaptaciju. Ona traje i po nekoliko meseci i obično je rezultat niza nepovoljnih okolnosti – bolest deteta, patološka porodica, često izostajanje iz vrtića iz bilo kojih razloga koje remeti ovaj proces… Deca sa posebnim potrebama teško se prilagođavaju. Ponekad je potrebno uključivanje tima: psiholog, pedagog, vaspitač i socijalni radnik kako bi sagledali teškoće olakšali detetu i njegovim roditeljima.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: PREDŠKOLCI
Sadite drveće sa decom, jer na njima svet ostaje!
Tekst i slike: Mina Milenković, Dete prirode Da se deca uče od malih nogu odnosu prema prirodi, uverila sam se ona sopstvenom primeru. Zbog toga smo se danas, kada su...
Protest vaspitača u Beogradu 11. aprila
Zahtev zaposlenih u predškolskim ustanovama je da im se povećanje plate izjednači sa prosvetarima (jer takođe pripadaju prosveti) i ukidanje zabranje o zapošljavanju. "Uprkos delatnosti koja je od izuzetne važnosti...
U odbranu novog predškolskog programa: Da vrtići više ne budu pijaca ambicija i sujete
Piše: Snežana Golić, pedagog Izmene u odbranu dečije slobode postale su neophodne. Ne znamo da li je, što se prenaglašenih ambicija u predškolskom uzrastu tiče, starije koka ili jaje, odnosno...
Kolektiv ograničava ugađanje sebi, a za uzvrat daje osećaj pripadnosti
Piše: Snežana Golić, pedagog Ona/on je tako specifična/an" , opis deteta od strane roditelja, najčešće majke, koji čujem gotovo svakodnevno. To je istina. Ali važno je znati da su i...
Nema komentara.