Za većinu dece i roditelja polazak u jaslice ili vrtić predstavlja prvo odvajanje. Podjednako je teško i za jedne i za druge. Od spremosti roditelja da se odvoji od deteta zavisi i kvalitet adaptacije.
Zašto je dobro da su deca u vrtiću?
Mališani u vrtiću:
– Otkivaju novi svet „u malom“
– Spoznaju da postoje i druge osobe koje ih neguju, teše, hvale, igraju se sa njima, grde…
– Razvijaju osećanje pripadnosti grupi
– Uče da dele igračke, ali i emocije
– Čekaju svoj red, odlažu svoje potrebe. Umesto „odmah i sada“ usvajaju „onda i tada“
– Uče da poštuju drugu decu i da tolerišu različitosti
– Razvijaju kolektivni duh. Umesto „ja“ dolazi „mi“
– Uče se poštovanju reda – obrok, organizovana aktivnost, slobodna aktivnost, spavanje…
– Uče se poštovanju starijih koji ih u isto vreme razumeju o pružaju utehu, ali i uče redu
Period adaptacije predstavlja vreme koje je potrebno da se mališan navikne na promenu i prihvati novu sredinu – drugu decu, vaspitačice i osoblje vrtića, nov prostor i igračke, drugačiji raspored i režim aktivnosti nego što je bio kod kuće. Obično traje tri do četiri nedelje.
Adaptacija dece je individualna i dosta zavisi od stava i ponašanja roditelja, ali i od temperamenta i navika samog deteta. Većina dece reaguje na proces adaptacije, bilo da imaju godinu dana ili da su predškolci, mada se smatra da se mlađa deca (do dve godine) lakše prilagođavaju.
Ima dece koja pokazuju veoma blage promene u ponašanju tokom ovog perioda i za njih kažemo da se „normalno“ prilagođavaju. Kod nešto otežane adaptacije postoji čitav spektar reagovanja deteta na promenu – izrazavanje ljutnje i besa, „bacanje“ na pod, plač koji ne prestaje, povlačenje, tuga, potištenost. Deca pokazuju ljutnju i na roditelje – menjaju ponašanje, postaju „bebastija“ nego što su bila (npr. dete koje se odviklo od pelena ponovo počinje da piški u gačice), ne žele da jedu… Ali, to su samo prolazne reakcije koje traju koliko i proces prilagođavanja, a to znači između tri i četiri nedelje. Mali broj mališana prolazi kroz „tešku“ adaptaciju. Ona traje i po nekoliko meseci i obično je rezultat niza nepovoljnih okolnosti – bolest deteta, patološka porodica, često izostajanje iz vrtića iz bilo kojih razloga koje remeti ovaj proces… Deca sa posebnim potrebama teško se prilagođavaju. Ponekad je potrebno uključivanje tima: psiholog, pedagog, vaspitač i socijalni radnik kako bi sagledali teškoće olakšali detetu i njegovim roditeljima.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: PREDŠKOLCI
Plan za još 17 hiljada mesta u predškolskim ustanovama
Autor: Dragana Jokić-Stamenković Kroz projekat nazvan „Inkluzivno predškolsko vaspitanje i obrazovanje”, vredan 47 miliona evra, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja uvećaće kapacitet predškolskih ustanova u Srbiji za 17.000 mesta, ističu...
Kašalj i infekcije disajnih puteva: kada dete ne bi trebalo da ide u vrtić ili školu?
Moje dete kašlje, curi mu nos, boli ga grlo - da li bi trebalo da ostane kod kuće? Ukoliko ste zaposleni roditelj verovatno imate utisak da ste pola radnog vremena...
Princip čopora funkcioniše od vrtića – šta sa „neprilagođenom” decom?
Ko daje za pravo bilo kome da stavlja decu u kalupe? Što to uopšte znači biti „prilagođen“?! Ako je to ono da budeš nevidljiv i neprimetan i ako je to...
Pedagog Snežana Golić: Zablude i istine o vašem detetu u vrtiću
Piše: Snežana Golić, pedagog Ništa teže nego svoj centar sveta uklopiti u mozaik jednakih delova - jednako važnih, jednako lepih, jednako simpatičnih i harizmatičnih. Prvi mozaik u koji se uklapa...
Nema komentara.