Biblioteke su u Finskoj tradicionalno namenjene čitavim porodicama, one maksimalno pokrivaju i školsku omladinu pa zato u finskim školama skoro i da ne postoje biblioteke.
Piše: Tarja Mitrović
Volim da čitam, ali na žalost nekako, moram priznati, slabo posećujem biblioteke. Naravno da to nije dobro, ali ja sam jedna od onih koja više voli da kupuje knjige koje voli da čita, nego da ih iznajmljujem, tako da je Sajam knjiga više nekako ,,moj teren”.
Nacionalna biblioteka Finske u Helsinkiju
Rotunda – gornji nivo
Knjigama se rado vraćam, pa zato volim da su tu, uvek uz mene, na mojim policama koje se usuđujem nazvati ličnom bibliotekom.
Pročitajte i: Roditeljstvo u Finskoj: porodiljsko traje tri godine, bebe spavaju na terasi
Biblioteke su ipak nešto, čemu se divim, i znam da me je odlazak u istu, uvek veselio. Divno je što postoje i što imaju veliku ulogu u životu većine ljudi.
Na žalost, praviti poređenje između biblioteka u Finskoj i Srbiji je neumesno, jer je Srbija ipak relativno siromašna zemlja, ali svakako želim da iznesem par podataka o tome kako to funkcioniše u Finskoj, jer sam shvatila da i pored činjenice da imamo divne, stručne ljude koji rade po bibliotekama, koji se trude da zainteresuju mlade i ne samo mlade, za knjige, koji organizuju književne večeri i svašta još lepog i korisnog, ipak mislim da bi država morala bolje sagledati ulogu biblioteke u društvu na lokalnom, nacionalnom, pa i internacionalnom nivou, i u skladu sa tim pomoći svojim građanima da im izvori znanja budu uvek besplatni i dostupni.
Kult knjige je u Finskoj veoma razvijen. Finci veoma vole da čitaju i jedna su od najčitanijih nacija na svetu. To pokazuju i svetske statistike. Po njima svaki Finac u proseku pročita 21 knjigu godišnje, što je duplo više od preporučenog evropskog standarda. Biblioteke su u Finskoj tradicionalno namenjene čitavim porodicama, pa je veliki kuriozitet i to da, pošto su biblioteke izuzetno opremljene, posećene i razvijene, one maksimalno pokrivaju i školsku omladinu pa zato u finskim školama skoro i da ne postoje biblioteke jer se sve uzima iz javnih biblioteka.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: KNJIGE
Da li laje morski pas?
U izdanju Kreativnog centra, u ediciji Razvigor, objavljena je zbirka pesama autora Peđe Trajkovića Da li laje morski pas? namenjena uzrastu starijem od pet godina. Edicija Razvigor nastala je s...
Zašto baš tate treba da čitaju deci priče za laku noć
Za dete je korisnije da mu priču za laku noć čita tata nego mama. Prema novom istraživanju Univerziteta Harvard, tatina interpretacija priča deci pomaže da više koriste maštu. Istraživači tvrde...
Pustolovine neobičnih gusara na Panonskom moru
„Jedrenjak?!“, uzviknula je guska Ljubinka. „Ko se tome nadao!“ „A kako ćemo bez okeana?“, upitao je mačak Zgubidan. „Zar nam neće trebati nešto mokrije i slanije nego što je Panonsko...
Novo iz Kreativnog centra: 32 IGRE ZA SVAKO DETE
Napisala Ljubica Sikimić Ilustrovao Miroljub Milutinović Brada Igre su deca stvarala od davnina. Stvaraju ih i danas, za sebe i po svojoj meri, zbog čega im se najčešće nema šta...
Nema komentara.