Biblioteke su u Finskoj tradicionalno namenjene čitavim porodicama, one maksimalno pokrivaju i školsku omladinu pa zato u finskim školama skoro i da ne postoje biblioteke.
Piše: Tarja Mitrović
Volim da čitam, ali na žalost nekako, moram priznati, slabo posećujem biblioteke. Naravno da to nije dobro, ali ja sam jedna od onih koja više voli da kupuje knjige koje voli da čita, nego da ih iznajmljujem, tako da je Sajam knjiga više nekako ,,moj teren”.
Nacionalna biblioteka Finske u Helsinkiju
Rotunda – gornji nivo
Knjigama se rado vraćam, pa zato volim da su tu, uvek uz mene, na mojim policama koje se usuđujem nazvati ličnom bibliotekom.
Pročitajte i: Roditeljstvo u Finskoj: porodiljsko traje tri godine, bebe spavaju na terasi
Biblioteke su ipak nešto, čemu se divim, i znam da me je odlazak u istu, uvek veselio. Divno je što postoje i što imaju veliku ulogu u životu većine ljudi.
Na žalost, praviti poređenje između biblioteka u Finskoj i Srbiji je neumesno, jer je Srbija ipak relativno siromašna zemlja, ali svakako želim da iznesem par podataka o tome kako to funkcioniše u Finskoj, jer sam shvatila da i pored činjenice da imamo divne, stručne ljude koji rade po bibliotekama, koji se trude da zainteresuju mlade i ne samo mlade, za knjige, koji organizuju književne večeri i svašta još lepog i korisnog, ipak mislim da bi država morala bolje sagledati ulogu biblioteke u društvu na lokalnom, nacionalnom, pa i internacionalnom nivou, i u skladu sa tim pomoći svojim građanima da im izvori znanja budu uvek besplatni i dostupni.
Kult knjige je u Finskoj veoma razvijen. Finci veoma vole da čitaju i jedna su od najčitanijih nacija na svetu. To pokazuju i svetske statistike. Po njima svaki Finac u proseku pročita 21 knjigu godišnje, što je duplo više od preporučenog evropskog standarda. Biblioteke su u Finskoj tradicionalno namenjene čitavim porodicama, pa je veliki kuriozitet i to da, pošto su biblioteke izuzetno opremljene, posećene i razvijene, one maksimalno pokrivaju i školsku omladinu pa zato u finskim školama skoro i da ne postoje biblioteke jer se sve uzima iz javnih biblioteka.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: KNJIGE
Intervju, Jasminka Petrović: Bajke ne mogu promeniti svet, ali oni koji ih čitaju mogu
U izdanju Kreativnog centra, u ediciji Različak, objavljena je zbirka priča 100 LICA STOLICA. Pred čitaocima je neobična knjiga čija je glavna junakinja niko drugi do – stolica. Priče o...
Дани дечје књиге у Креативном центру од 2. до 12. Априла!
Светски дан дечје књиге обележава се широм света сваког 2. априла. На тај дан 1805. године рођен је Ханс Кристијан Андерсен, чувени дански писац за децу и творац Мале сирене,...
MOJ PLANER LIČNOG RAZVOJA – novo izdanje “Kreativnog centra
Moj planer ličnog razvoja – PlanUM Napisala Aleksandra Šarović Atanasovska Lična disciplina i planiranje svakodnevnih obaveza mogu da budu zabavna igra u kojoj dostižemo nivo samostalnosti i samopouzdanja neophodan za...
Pravi izbor za početnike u čitanju
Već od treće godine deca s pažnjom mogu da slušaju dok im odrasli čitaju i veoma uživaju u pričama. Kada, međutim, dođe trenutak da dete treba da počne da čita...
Nema komentara.