Porazne statistike: Ovog januara rođeno 600 beba manje

U januaru je rođeno 600 beba manje nego u januaru prošle godine, a upravo su to „karantinske” bebe koje su začete u aprilu prošle godine, što predstavlja pad od 11,7 procenata.

Porazne statistike: Ovog januara 600 beba manje

Foto: Freepik

Sve nade demografa da će zabrana kretanja i život u kućnom karantinu, uvedenom zbog pandemije virusa korona u martu i aprilu prošle godine, dovesti do bebi-buma srušene su najnovijim podacima o vitalnoj statistici Republičkog zavoda za statistiku. U januaru je rođeno 600 beba manje nego u januaru prošle godine, a upravo su to „karantinske” bebe koje su začete u aprilu prošle godine, što predstavlja pad od 11,7 procenata. Nemilosrdna statistika RZS svedoči da je u januaru gotovo duplo više umrlih (10.417) nego rođenih (4.550) osoba, a broj preminulih je veći za 1.711 osoba u odnosu na januar 2020. godine, što znači porast od čak 20 odsto. S obzirom na to da zvanični podaci Ministarstva zdravlja Srbije govore da je u januaru 775 osoba u Srbiji umrlo od posledica virusa korona, neophodno je objašnjenje kako da se tumači više od oko hiljadu preminulih u januaru u odnosu na isti mesec prethodne godine.

Brojke naše nacionalne statističke ustanove svedoče da su u januaru rode najmanje sletale u regionu Šumadije i Zapadne Srbije, u kome su rođene 272 bebe manje nego u januaru prošle godine. U regionu Vojvodine rođeno je 200 beba manje nego u istom mesecu 2020, a u Beogradskom regionu na svet je došlo 136 novorođenčadi manje, iako u prestonici živi četvrtina Srbije. Veoma blag porast novorođenih beba zabeležen je samo u regionu Južne i Istočne Srbije, u kome je u januaru rođeno šest beba više nego u prvom mesecu 2020. godine.

Ako je suditi prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, najveći broj umrlih u januaru beleži region Šumadije i Zapadne Srbije, u kome je preminula trećina više osoba nego u istom mesecu prošle godine. U Beogradskom regionu je umrlo dvadeset odsto više osoba nego u januaru prošle godine, u Vojvodini je zabeležen porast od 12 odsto više preminulih, a u regionu Istočne i Južne Srbije u januaru je umrlo 11,5 procenata više ljudi nego u istom mesecu prošle godine.

U Srbiji je, podsećanja radi, tokom protekle godine umrlo čak 14.000 ljudi više nego 2019, a najveći porast broja umrlih beleži se u poslednjem mesecu 2020. godine – u decembru 2020. umrlo je čak 8.518 ljudi više nego u decembru 2019, što predstavlja porast od 97 odsto. U novembru je broj mrtvih bio za trećinu veći nego u jedanaestom mesecu 2019. godine, a ovaj dramatičan porast broja umrlih može se dovesti u direktnu vezu s pandemijom virusa korona u Srbiji. Kada se saberu svi podaci, dolazi se do zaključka da je 2020. godine bio najveći negativni prirodni priraštaj u poslednjih sto godina – čak 53.300 ljudi više je umrlo nego što se rodilo. Takve stope nisu zabeležene ni u Prvom, ni u Drugom svetskom ratu, a najviše umrlih statistika beleži u regionu Beograda i Zapadne Srbije.

Pandemija virusa korona dramatično menja vitalnu statistiku u velikom broju zemalja sveta – američki epidemiolozi su pre nekoliko dana upozorili da je u proteklih godinu dana čak pola miliona ljudi umrlo od posledica kovida 19 – više ljudi je stradalo od korone nego od metaka u Prvom i Drugom svetskom ratu, kao i u Vijetnamskom ratu. To znači da je „nestala” jedna država veličine Atlante, objašnjavaju demografi i podsećaju da je najviše ljudi umrlo u „trećem talasu” pandemije, odnosno u vreme božićnih i novogodišnjih praznika. Na vrhu liste od deset zemalja s najvećim brojem žrtava virusa korona nalaze se Brazil sa 247.000 osoba i Meksiko, u kome je umrlo 180.000 ljudi. Slede Indija (156.000), Velika Britanija (121.000), Italija (95.000), Francuska (84.000), Rusija (82.000), Nemačka (68.000) i Španija sa 67.000 žrtava. Zvanični podaci Ministarstva zdravlja Srbije svedoče da je od početka pandemije u našoj zemlji umrlo 4.400 ljudi od posledica kovida 19.

Izvor: Politika

Podeli tekst: