Usaglašeno sisanje, disanje i gutanje je složen proces za novorodjenče i u njemu učestvuju kranijalni nervi i specifične oblasti centralnog nervnog sistema a beba je spremna za sisanje već izmedju 18. i 24. nedelje trudnoće kada se uočavaju pravi pokreti jezika koji oponašaju sisanje. Receptori za ukus hrane su zreli već u 12.nedelji.
Dete stiče sposobnost da ga hranimo u sedećem položaju u periodu od 4. do 6. meseca života i nadalje do navršenih 12. meseci sposobno je da drži samostalno kašiku u ruci i da uz razvijen tzv. pincet hvat samo uzima komadiće hrane i prinosi ih ustima.
Zanimljivo je da deca stiču sposobnost za žvakanje čvrste hrane znatno pre nego za pasiranu hranu. Uobičajeno je da se deci daje prvo pasirana hrana ali je jako važno da se daje odredjena tekstura hrane u pravo vreme. Što više odlažemo uvodjenje čvrste hrane to je veći otpor deteta kasnije prema žvakanju takve hrane. Dete je u periodu od 6. do 7. meseca sposobno za žvakanje hrane čvrste teksture.
Ukus i miris kao iskustvo je beba imala još u majčinom stomaku preko amnionske tečnosti a nakon rodjenja i preko majčinog mleka. Urodjen nam je jak osećaj za ukus slatkoga pa je tako i jači refleks sisanja kod dojenih beba u odnosu na one koje su pile adaptirano mleko iz flašice. Bebe koje su dojene su veći probirači hrane od onih koje su bile na adaptiranom mleku.
Proces hranjenja prati razvoj nervnog sistema odnosno sposobnost kontrole mišića, kognicije, govorno-jezičkog i psihosocijalnog razvoja.
Ponekad nastaju problem ukoliko postoje urodjene anomalije poput rascepa usne ili nepca ili nekog neurološkog oboljenja. Ponekad je u pitanju mišićna slabost ili nedovoljno razvijena koordinacija odredjenih pokreta potrebnih za ovaj akt.
Šta moramo primetiti kod dece:
- da li hranjenje traje 30 minuta ili više
- da li hranjenje predstavlja neku vrstu stresa za dete
- da li dete u toku ili neposredno posle hranjenja kašlje , ima promukao glas, hranu vraća kroz nos ili su česte respiratorne infekcije
- da li dete gubi na težini.
Ukoliko postoji neki od ovih simptoma, važno je obratiti se pedijatru koji će dalje uputiti dete na preglede kod otorinolaringologa i ukoliko postoji poremećaj gutanja, odnosno žvakanja i hranjenja, uključiće se stručnjaci logopedi i nutricionisti.
Kako logoped može pomoći detetu koje ima problem sa gutanjem, žvakanjem, odnosno sa hranjenjem:
- tretman uključuje individualan pristup svakom detetu i vežbe koje pomažu detetu da lakše pokreće mišiće neophodne za žvakanje
- pomoći će da dete nadje položaj u kojem lakše može da se hrani
- savetovaće o tome koju teksturu treba da ima hrana da bi se dete bez ili sa manje teškoća hranilo te će dati savet o flašicama, dudama, kašikama i čašama koje će omogućiti bezbednije pijenje i hranjenje.
priredila: Mirna Zelić, logoped
izvor: www.logomedica.rs
