Teorija o redosledu rođenja kaže da to kada smo došli na svet utiče na našu ličnost, našu inteligenciju, pa čak i na uspeh koji ćemo postići u životu.
Ali, da li zaista postoje određene karakteristike koje su povezane s tim kada smo rođeni?
Doktor i radio voditelj doktor Radha Modgil objašnjava za BBC.
Potraga za utočištem
Iako to možda ne shvatate, verovatno upijate neke stereotipe, kaže teorija redosleda rođenja.
Prema njoj, redosled po kome je dete rođeno utiče na njegovu ili njenu ličnost.
Neki od najuticajnijih ideja u ovoj studiji predložio je Alfred Adler, austrijski doktor i psihoterapeut koji je živeo krajem 19. i početkom 20. veka.
Adler je bio srednje dete, drugo od sedmoro dece. Želeo je da razume zašto deca koja odrastaju u istoj porodici imaju različite ličnosti.
Trebalo bi da vam kažem da sam najmlađi od četvoro i obećavam vam da neću biti pristrasan.
Godine 1927., Adler je uspostavio teoriju da redosled rođenja veoma utiče na razvoj ličnosti, jer roditelji tretiraju decu različito prema tome da li su nastarija ili najmlađa.
Takođe je verovao da roditelji koji upoređuju braću i sestre stvaraju osećaj inferiornosti. Od tada, istraživači su razvili ideje oko karakteristika koje ljudi imaju u zavisnosti od toga kada su rođeni.
Najstarije dete
Na primer, za starije dete se misli da će udovoljavati ljudima: biće odgovorno, pouzdano, oprezno, ali želeće i da ima kontrolu.
Tradiconalno se misli da starije dete dobija više roditeljske pažnje, tako da kada stigne sledeće dete, one se često oseća zapostavljenim i manje je u centru pažnje.
Starija deca koja su kasnije postala poznata su i britanski premijer Vinston Čerčil i autorka romana o Hariju Poteru, Dž.K. Roling.
Srednje dete
Srednje dete je često izostavljeno, ignorisano, pa se oni trude da budu mirotvroci.
Trude se da se prilagode u ono što je starije dete već uzelo, koje je našlo tu porodičnu nišu.
Srednja deca koja su postala poznata su i Bil Gejts i pevačica Madona.
