Porodica koja je sav nameštaj zamenila gimnastičkim spravama

Porodica Karen nema ni televizor, ni stolice, i organizovali su svoj životni prostor tako da vežba i rekreacija zauzmu najviše mesta.

Porodica Karen nema ni televizor, ni stolice. Majkl, Keti i njihova deca Roan i Fin organizovali su svoj životni prostor tako da vežba i rekreacija zauzmu najviše mesta. U jednu prostoriju stavili su sve krevete, ono malo odeće i igračaka koji su im neophodni, a ostatak prostora pretvorili su u gimnastičku dvoranu.

Roditelji bratu i sestri napravili gimnastičku salu u sobi

“Većina ljudi mora da ide do teretane da bi vežbala, ali ja više volim da fizička aktivnost bude moj način života,” kaže Keti, biomehaničar i autor knjige o usklađivanju posla i rekreacije “Nemoj samo da sediš”.

I kako izgleda dan u stalnom pokretu? Tata Majkl skratio je noge od kuhinjskog stola tako da svi kleče dok jedu. Sudovi su raspoređeni u niskim plakarima pa treba čučnuti saki put kad nešto hoće da uzmu. Svi spavaju u istoj sobi i to na niskim ležajevima na drvenim paletama, što zahteva veći napor za ustajanje i leganje.

Kad je ružno vreme, gimnastika može i u dečijoj sobi!

Keti je ovakav život osmislila poučena svojim trenerskim iskustvom sa koledža. Njeni štićenici imali su bolove u kolenima, kukovima i leđima, i očigledno im je falilo stalne fizičke aktivnosti. “Kao što ne možete postati zdravi od jedne salate ako živite na slatkišima, tako ni trening ne može da pomogne ako inače stalno sedite,” objašnjava ona.

Dobro držanje tela joj je veoma važno, i zbog toga su hodnih popločali rečnim kamenjem, jer sve kreće od stopala, kojima je potrebno da osete podlogu i pomeraju sve zglobove. Zato svi hodaju bosi, čak i napolju kad god je to moguće.

Ova domišljata mama našla je način i da porodica vežba kada je van kuće. U samoposluzi ne koriste kolica već samo ručne korpe, a svoju decu nije stavljala u kolica već ih isključivo nosila u rukama. Zato je, kaže, sada snažija nego kad je navodno “vežbala”.

Gimnastika za decu: učinak vežbanja se vidi do kraja života

U dvorištu su velike merdevine razvukli između drveća kako bi penjanje učinili zahtevnijim. Postavili su i gredu, konopac za ljuljanje i drugi za balansiranje. “Kada hoću da razgovaram sa mužem ili decom, to radimo dok vežbamo,” kaže Keti.

Zbog gostiju su ipak u dom stavili drvenu klupu i prozorska sedišta, kao i stočić za kafu.

Dva-tri puta nedeljno Karenovi se sa komšijama smenjuju u kuvanju i zajednički obeduju. Tako se deca druže a jedan par roditelja ima slobodan dan za sebe. “To je filozofija koju zovem “življenje na gomilu” što znači da spajanjem obaveza – kuvanja, druženja sa porodicom i prijateljima – život postaje opušteniji i vedriji. Ja ne umem da sedim i radim jednu po jednu stvar!” zaključuje ona.