Piše: Sanja Bosijoković, nastavnica srpskog jezika
Dragi učenici, u „moje vreme“ nije bilo računara, interneta ni „pametnih telefonaˮ. Zato nije bilo potrebe da razmišljam o tome postoje li pravila lepog ponašanja na mestima na kojima nisam fizički prisutna. Nemojte sada misliti da je ovo tekst o tome kako je prošlo vreme bilo lepše i bolje, i kako ste vi, sadašnja generacija osnovaca, potpuno izgubljena ili lošija od vaših starijih drugara. Ovo je samo vreme sa nekim drugim pravilima i to je u redu. Ali je u redu da ta pravila i naučite. Pravila lepog ponašanja u virtuelnom svetu, u kome provodite većinu svog slobodnog vremena.
Pročitajte i: Zoran Milivojević: Internet u dečijoj sobi – “ulica” u kući
Nisam protivnik interneta, naročito Fejsbuka. Koristim ga svakodnevno. Aktivna sam, pratim i delim meni zanimljive sadržaje. Ali nikada nikoga tamo ne vređam. Nikoga javno ne prozivam. Nikome ne pretim. Nikoga ne ponižavam. A ovih dana čujem – to moji učenici rade. Da, VI, moji učenici, od 12 i 13 godina, kojima na časovima srpskog jezika ne mogu reč da izvučem, i te kako umete da se „izražavate“. Ooo, još kako! Sočno, rečito! Izgleda da sam vam pogrešne teme zadavala na pismenim zadacima!
Dragi đaci, treba da znate da kultura izražavanja ne bi trebalo da postoji samo u naslovima nekih starih udžbenika. To treba da bude deo onoga ko ste vi, jer vi sebe predstavljate svakodnevno. Verbalno i neverbalno. U virtuelnom i realnom svetu. I da, bitno je kako u njima tretirate i druge i sebe.
Jadno i prejadno,do cega dodje danasnje drustvo …Tekst je pun nemoci ,pokazuje koliko nismo u stanju stati na kraj problemu koji nam djecu unistava. Ne mogu vam izvuci rijec na casu ,a molim vas i preklinjem da u virtuelnom svijetu pokazete koliko ste vaspitani,kulturni,obrazovani…Strasno da je to poruka Nastavnika,kao da smo svi digli ruke od sopstvene djece..Nastavnice ,mozda da umjesto odobravanja fejsbuka i hvale kako ste i sami aktivni u virtuelnom,pokusate pronaci nacin da svojim ucenicima pokazete put u realni svijet,vi ste prosvjetni radnik,inovator koji svakim djelom sebe treba da trazi nacin da ih nauci PRAVIM ZIVOTNIM vrednostima…bas kao i MI ,RODITELJI ?!
Poštovana gospođo, izvukli ste neke stvari iz konteksta. Koleginica (koju poznajem) se konkretno obratila učeniku koji je bio povod pisanja teksta, a koji ne progovara inače na časovima, kao nekome ko je iznenađuje kako ume da se obraća na društvenim mrežama. Nije rekla da SVIMA ne može da izvuče reč na času. Naprotiv, znam da njenim časovima progovaraju i deca koja su na ostalim časovima manje aktivna. A onda se obratila svima ostalima sa molbom da vode računa o sebi i drugima. Ako neko daje sebe i pokušava da ih poduči pravim vrednostima, to je ona, a u kolektivu je cenjena upravo zbog posvećenosti deci, ostajanju nakon škole i svog radnog vremena i maksimalnom trudu i entuzijazmu. Ne vidim šta je loše u odobravanju Fejsbuka? Poznato je da je gore samo braniti deci određene stvari, bolje je naučiti ih da iz koriste na pravi načim. Uostalom, može li im ona zabraniti da koriste internet? Ne sudite i ne zaključujte na osnovu prvog utiska, a naročito – ne vređajte tek tako. Na kraju, upravo se protiv takvog ponašanja svi mi i borimo.
Sanja, kao roditelj koji kaže da decu treba učiti pravim vrednostima izvan društvenih mreža, malo Vam se kose reči i dela. Znate li koji je problem koji nam uništava decu od starta? Nepažnja. Pa mu roditelji kupe telefon ili ga puste da igra igrice da bi oni mogli sebi da daju oduška, zar ne? Tako sve počinje. Nisu nastavnici krivi. Ups, jesam li izgovorila to? Sram da me bude. Dete je uvek u pravu. Nastavnik ne sme da povisi reč na dete niti da ga otera u ćošak kad mu dete kaže da jede govna. Nisu to deca kakva smo mi bili kad smo počinjali u školskim klupama. Hteli Vi to da priznate ili ne, DRUŠTVENE MREŽE I RODITELJSKA NEKONTROLA NAD NJIMA su jedan od glavnih uzroka problema o kome VI ovde govorite. I hteli vi to da priznate ili ne, one su postale nužno zlo. Ponašanje na društvenim mrežama oslikava i ponašanje u realnom životu. Kako dece, tako nastavnika, ali i roditelja. i zato hajde da se svi ponašamo kako dolikuje i u stvarnom i u virtuelnom životu. Pozdrav!