Poslednja generacija dece koja se igrala napolju

Nejt Henson

Jedna zastrašujuća pomisao, sasvim me je iznenadila dok sam doručkovao pre neki dan: mi polako ali sigurno ubijamo budućnost inovacija.
Dozvolite mi da objasnim.
Razmotrimo recimo najnovije čudo tehnike, Ajped (iPad) – Ajpee su izmislile i sačinile odrasle osoba koje su se igrale napolju kad su bile deca. Sasvim je očigledno da je današnjoj deci jedino zanimljivo da sede u kući i netremice pilje baš u taj … Ajped .

Zvuči smešno, ali Ajped može zapravo ugroziti mogućnost nastanka nekog sledećeg inovativnog tehnološkog čuda.
Od trenutka kada smo, svi koji ga imamo, prvi put držali Ajped u ruci, znali smo da je u pitanju izuzetan komad tehnologije i umetnosti. Da bi ga napravio, tim briljantnih ljudi morao je da reši ključne probleme, izmisli bezbroj komponenti i da uprkos poteškoćama na koje je sigurno nailazo, nikad ne odustane.

Sećam se priče jednog izvršnog direktora iz Apple-a, koji je rekao da je njegovom timu bilo lakše da shvati koji im sve delovi trebaju za novi Ajped, nego da shvate kako da ih sve spakuju u najmanju moguću ljusku. Morao je da bude tanak, lagan i lep. Kako su sve to uradili?

“Zvuči smešno, ali Ajped može zapravo ugroziti mogućnost nastanka nekog sledećeg inovativnog tehnološkog čuda.”

I ne samo to, više od toga me zanima kako su uopšte došli na ideju da stvore nešto poput Ajpeda?

Onda sam se setio odrastanja u malom gradu Vest Lin u Oregonu. Mnogo dana je potrošeno na trčanje po dvorištu, povezivanje creva, prskalica i ventila za vodu, i raznih prekidača za stvaranje vodene fantazije koja nas je rashlađivala i zabavljala. Setio sam se i izgradnje utvrđenja od cerada i drveta. Čak smo pravili i kućice za mrave sa sve stolarijom i nameštajem od grančica!

Uvek smo jutro posle sadnje pasulja ili graška, ushićeno trčali u baštu da vidimo da li su magična drveta do samih oblaka, nikla preko noći. Svega sam se odlično sećao – i pravljenja frulica od trske, i kako sam pokušavao da od preostalih komada drveta, čekićem i noktima, sam napravim kućicu za ptice.

Nisam zaboravio ni svoje prvo posađeno drvo, koje sam sličajno otkrio, mislivši prvo da je samo mali javorov list – tek kada sam hteo da ga podignem sa zemlje shvatio sam da je u stvari to malo drvo koje je pustilo korenje u zemlji. Dokle god se nisam iselio iz te kuće i dvorišta, negovao sam ga i zalivao. U trenutku mog iseljavanja, to nekada malo drvce bilo je veličanstveno drvo visoko 30 metara koje nam je leti pravilo prijatnu senku.

Isto tako sam, u zimskim mesecima kada je bilo previše hladno da budem napolju, hiljade sati potrošio stvarajući cele svetove, vlade i privrede od Lego kockica i novca Monopola. Nisu mi se dopadali gotovi setovi za igru – samo sam hteo kofu Lego kockica za izgradnju, da bi moja mala glava mogla izmisliti nešto svoje.

Ako ste stariji od 20 ili 30 godina, siguran sam da imate slične priče, i svoje avanture u šumi – i detinje potrebe da rešavate probleme i razmišljate van okvira. Verovatno se sećate stvaranja sopstvene zabave sa naizgled dosadnim elementima, ili nečim odbačenim od strane odraslih.

Vaša kreativnost nije zavisila od tuđe genijalnosti. Znali smo kako da sanjamo. I kako da se igramo. Nije nam trebala nova aplikacija da bi smo se zabavili. Umeli smo ni iz čega da stvorimo igračke i osmislimo igru.

“Znali smo kako da sanjamo. I kako da se igramo. Nije nam trebala nova aplikacija da bi smo se zabavili. Umeli smo ni iz čega da stvorimo igračke i osmislimo igru.”

A verujem da su i stvaraoci Ajpeda, kada su poslednji put seli da smisle sledeći proizvod, podsvesno crpeli inspiraciju iz svojih detinjih igara u dvorištu.

Znali su kako rešiti problem, jer su to već kao deca radili. Umeli su da izmaštaju nove mogućnosti, jer su to radili od detinjstva.

Svo ovo razmišljanje me dovodi do zapanjujuće istine: Ako dozvolimo da sadašnja generacija bude zadovoljena razmišljanjem unutar kutije od 9.7 inča, mi ćemo im oduzeti sve od radoznalosti i kreativnosti koje su potrebne da i oni jednog dana naprave nešto tako epohalno.

Ako ne uklonite takve vrste jednostavne i zatupljujuće zabave od vaše dece, oni nikada neće naučiti da nešto naprave sami.
Naravno, ima raznih porodica, i svaka čast izuzecima, ali verujem da bi većina roditelja morala biti vrlo drastična kad je u pitanju odnos dece i tehnike. Vreme je da prestanemo da govorimo da je mnogo lakše umiriti ih dajući im Ajpede da se igraju, i da prestanemo da strahujemo da će se bacati po podu ako im to ne dozvolimo.

Čak ni jedan Stiv Džobs, vizionar koji je bio jedan od tvoraca Ajpeda, nije dopustio da mu deca koriste isti. Pustio ih je da se igraju napolju, da čitaju knjige i da komuniciraju sa drugom decom.

Osvrnite se unazad. Da li smo izgubili naviku da se čudimo, naviku koja je bila naš saveznik? Da li naša deca samo prate naše sigurne i utabane staze? Čemu to vodi? Jesmo li mi odrasli zaboravili avanture koje smo proživeli u detinjstvu? Da li smo sada samo lenji tviteraši, umesto da pokažemo našoj deci beskrajne mogućnosti radoznalosti i snova?

Imamo potencijal da stvorimo novu generaciju klinaca koji mogu maštati i istraživati – koji mogu razmišljati van okvira i stvarati nove, korisne i uzbudljive stvari.
Ako to ne uradimo, ti listići javora će ostati neposađeni, i uvenuće. Mravi neće imati svoju tvrđavu, niko više neće saditi pasulj i grašak i nadati se da je baš to zrno, čarobno – i , što je još važnije, budući Ajped (ili šta god je sledeće) neće biti kreiran.

Podignimo generaciju klinaca koji grade kućice za ptice i vodene avanture od prskalica. Generacije koje će umeti i da sade javorova drveta, ali i da kreiraju tehnološka čuda. Njihova budućnost zavisi od onoga što ćemo im mi pružiti ili uskratiti u detinjstvu.

Jer, kao što je rekao Tomas Edison: ”Da bi nešto izmislio, potrebno je da imaš maštu i gomilu otpada.”
Prevela: Jasmina Jovanović

Izvor: Hafington Post

Pročitajte još i: Dajete li svojoj deci kompjutere, tablete i telefone? Direktori kompanija koje ih prave – ne daju!

Ne postoji jedan pravi način da se bude dobar roditelj

Igre, priče i bajke – značaj u odrastanju

Ostalo je mašta: “Zalepi-odlepi” pruga i autoput

Kako su živeli tinejdžeri u srednjovekovnoj Evropi

Bebac: Ipak nema opravdanih izostanaka za decu u privatnim vrtićima – roditelj plaća i kad je dete bolesno

Prvobitna odluka, da će Grad Beograd refundirati deset izostanaka deteta u privatnom vrtiću bez opravdanja, promenjena je nakon deset dana, a ta promena, prema navodima roditeljskog portala Bebac, ide na...

Privatni vrtići digli cene, iz Sekretarijata za obrazovanje tvrde da se način subvencionisanja u privatnim vrtićima NEĆE menjati

Roditelji 4.500 dece, koji su na listi za upis u vrtiće ostali ispod crte, nemaju drugog rešenja nego da pošalju dete u privatni vrtić. Grad subvencioniše boravak u ovim vrtićima,...

Bajka utorkom: Najteži posao na svetu

Prvi dan škole. Petak. Lepota, kreneš, vidiš se sa drugarima i odmah vikend. Ima li šta lepše što može da te zadesi u drugom razredu? Ali, ne leži vraže, učiteljica se...

Gorica Nešović: Želim da imam i trošim prilike

Kad otvorim ormar, pun kʼo oko. Po dve-tri stvari na jednoj vešalici, nema mesta ni za šta. Kad treba da se obučem i izađem, po petnaest minuta razbijam glavu, ne...