Posmatranje ptica sa decom - zimski vodič

Zima ne treba da bude vreme kada ćete sedeti u zatvorenom prostoru i čekati toplije dane. Ako nemate ideju šta biste sa decom radili napolju kada je hladno, probajte da ih zainteresujete za posmatranje ptica. Dok teku hladni zimski dani, naši letnji posetioci – ptice selice – uživaju daleko,…

Dok teku hladni zimski dani, naši letnji posetioci – ptice selice – uživaju daleko, u toplijim južnim krajevima. Neke su otišle još u prvim jesenjim danima, druge su sačekale prve snegove. Veruje se, da se za orijentaciju koriste magnetizmom i konstelacijom zvezda.One ptice koje su ostale da hladnoću zimskih meseci podele sa nama jesu ptice stanarice. Za razliku od selica, stanarice ne preduzimaju redovne sezonske selidbe, nego celu godinu provode na istom području. Takođe, njima se pridužuju i gosti iz severnih krajeva – Skandinavije, Srednje Evrope pa i Sibira, ptice koje zimuju na našim prostorima i koje možemo videti samo kada ozbiljno „zagudi“. Mnoge vrste ptica iz divljine zimi dolaze u gradove, gde je toplije i ima više hrane, pa je posmatranje ptica u zimskim mesecima naročito zanimljivo u gradskim parkovima i baštama.

Zeba

Veličine je kao i domaći vrabac, i lako je prepoznatljiva zahvaljujući beloj ramenoj mrlji. Prvenstvno ptica šumskih staništa, ali je česta i u baštama i parkovima, gde obično u vreme gnežđenja peva sa najviših grana drveća. Uglavnom se hrani semenkama koje traži na tlu. Ženka izrađuje fino gnezdi od trave i mahovine, tapacirano perjem, obavljajući preko hiljadu letova kako bi skupila potreban materijal. Zimi se zebe okupljaju u jata koja se često mogu posmatrati u gardskim parkovima kako izmešana sa jatima vrabaca tragaju za hranom ispod drveća i grmlja.

Zimovka

Najlepšu od svih zeba, zimovku, moguće je videti u blizini naseljenih mesta samo tokom zimskih meseci. Ova ptičica ostatak godine provodi u šumi krijući se u živici ili čučeći u žbunju. Ove ptice, stamene građe, dugačke petnaestak centimetara, gnezde se na skrovitim mestima. Gnezda smeštaju na visini od jednog do dva metra i pletu ih od grančica, mahovine i lišajeva, uplićući među njih najnežnije korenčiće biljaka kako bi učvrstile konstrukciju. Ove zebe su ptice stanarice. Samo one koje žive u najsevernijim predelima zimi lete u toplije krajeve, pre svega u južnu Evropu. Zimovke se hrane uglavnom semenkama i pupoljcima, a njihov jelovnik se menja u zavisnosti od godišnjeg doba. U jesen, kada hrane ima u izobilju, uživaju u semenkama trava i cveća, a zimi jedu bobice za kojima ponekad satima tragaju kako bi utolile glad.

Drozd borovnjak

Kao što je lasta vesnik proleća, tako je borovnjak vesnik zime. Mali drozd se gnezdi na severu Evrope i u severoistocnoj Aziji, a zimu najčešće preživljava na jugu Evrope. Gnezdi se u šumovitim predelima i to, što je za drozdove neuobičajeno, obrazujući male kolonijem verovatno radi zaštite od vrana i drugih grabljivica. U vreme seobe obično formiraju velika jata . Svoju hranu, puževe, insekte i gliste traže na zemlji, i pritom se više oslanjaju na sluh nego na vid.

Crvendać

Crvendać naseljava vlažne, zasenjene različite tipove šuma, guste šibljake, parkove i vrtove, ali najradije bira stare bukve ili mešovite šume. Gnezdi se na tlu ili na trulim panjevima i žbunju blizu površine zemlje. Postoje podaci da su gnezda nalažena i u šupljinama stabala ili napuštenim gnezdima u starim zidinama i kamenjarima, ali su to ipak izuzeci. Gnezdo pravi od stabljika i mahovine a iznutra ga oblaže vlatima trave. Odrasli crvendaći kao i njihovi mladunci hrane se uglavnom insektima, podkornjašima, crvolikim životinjama, malim puževima i bobicama. Crvendać nije prava selica, nego je više skitalica, seli se po celoj Evropi ali se pomera od visinskog pojasa prema podnožju planina i nizijama. Ipak, crvendać se i zimi veoma često može videti po našim parkovima u kojima pokušava da nađe hranu. Ponekad su to naše ptice a nekad došljaci iz severnijih i hladnijih krajeva ili viših predela. Zimska skloništa biraju u žbunju i gustim granama i zasadima blizu zemlje.

Velika senica

Velika senica je česta i brojna vrsta širom Evrope i Azije u svim vrstama šuma. Veoma je prisutna oko ljudskih naselja, gde lako pronalazi hranu. Senice su aktivne, bučne i socijalne ptice koje ćete među prvima primetiti u parku ili šumi. Lako se prepoznaju zahvaljujući širokoj crnoj liniji duž žutih grudi. Većina primeraka se ne sele u pravom smislu reči, ali mnoge senice se okupljaju u jata i skitaju po okolini. U prirodi, senice se hrane insektima i njihovim larvama, koje sakupljaju sa lišća i grančica, ali i ispod kore drveća. Često jedu i razne vrste semenja. Redovno posećuju hranilice za ptice, gde jedu kikiriki, seme suncokreta, orahe, slaninu itd.

Mala ušara

Mala ušara spada u sove srednje veličine. Prepoznatljive su po tome što na vrhu glave imaju „uške“ — uzdignuto perje koje podseća na uši, a po tome su i dobile naziv. Najčešće se hrane sitnim glodarima. Mala ušara je vrsta koja je aktivna noću. Preko danana sedi sakrivena u krošnji drveća. Veoma je plašljiva. Zimi se skupljaju u zimska jata, a mesto na kome se jato skuplja tokom godina se ne menja. Zimska jata se često nalaze u naseljenim mestima, a broj jedinki u njima se kreće od nekoliko do više stotina ptica. Najveće zimsko jato je zabeleženo u Kikindi gde je broj sova dostizao i 400 jedinki, a na ovom lokalitetu je više puta obaran svetski rekord. Male ušare imaju veliki značaj za ljude pošto prirodno kontrolišu brojnost glodara .

Čvorak

Nastanjuje sva staništa osim gustih šuma i planinskih visova. Živi i u gradovima, sve do najužeg centra. Čvorak gradi malo neuredno gnezdo od suvog lišća, grančica, travki, slame, korenja, dlake, vune i perja u najrazličitijim vrstama šupljina. Po ishrani je svaštožder – u proleće i rano leto, hrani se prije svega insektima , kišnim glistama i malim puževima. Kasnije, prelazi na voće i razne bobice. Pored toga, pravi je čistač prirode pošto se hrani i na đubrištima. U zavisnosti od područja gde se gnezde, čvorci se ponašaju na sva tri načina: negde su stanarice, na drugim područjima skitalice, dok su negde prave selice.

Crna liska

Barska koka crne glave u kontrastu sa belim kljunom i ‘lisom’ na čelu. Živi u našim krajevima uz jezera i močvare, gde od šaša u trski gradi gnezda, koja često plutaju u obliku ostrvca. Zimi se liske okuplja u velika jata, koja pri uzletanju šumno trče po vodi. Na zimovanju je posebno brojna na Dunavu, akumulacijama i nezaleđenim ribnjacima.

Podeli tekst: