Prestanite da kupujete sokove i naučite decu da se za žeđ pije voda. Umesto salama i viršli dati deci slanine i pravog domaćeg sira, umesto margarina koristite maslac
“Trebalo bi da izbacimo kupovne slatkiše, keks i grickalice, i umesto toga deci ponudimo bademe, orahe, lešnike, popržene semenke i naravno voće. Prestanite da kupujete sokove i naučite decu da se za žeđ pije voda. Umesto salama i viršli dati deci slanine i pravog domaćeg sira, umesto margarina koristite maslac. Ne kupovati po pekarama, već peći domaći hleb i praviti kolače kod kuće od pravih zdravih sastojaka. I to su već ogromni koraci prema zdravijem rastu i razvoju” – ovim rečima nutricionista Anita Šupe objašnjava kojim jednostavnim izmenama bi trebalo da ispravimo štetne prehrambene navike kod naše dece.
Anita je ishranu i nutricionizam diplomirala u Švedskoj, a u Hrvatskoj je popularizovala koncept Paleo ishrane, odnosno izvorne i zdrave hrane kakvu su jeli naši preci.
Kako paleo prehranu prilagoditi bebama i deci u razvoju, te kakvom filozofijom kupovine i pripreme namirnica da se vodimo, objasnila nam je autorka popularnog bloga Istine i laži o hrani koji preispituje savremenu ishranu i nudi novu, odnosno staru alternativu.
U Hrvatskoj ste popularizovali koncept Paleo ishrane. O čemu je reč?
Radi se o jednom globalnom pokretu vraćanja prirodnom, izvornom načinu ishrane kakav je bio nekad, pre razvoja prehrambene industrije i masovnog uzgoja hrane. Osvešćujemo povezanost ishrane i zdravlja kao i štetnost industrijske rafinisane hrane, hemijskih aditiva i GMO namirnica. Radi se, dakle, o odbacivanju onih namirnica za koje danas sa sigurnošću možemo reći da su štetne za ljudsko zdravlje kao što su šećer, pšenično brašno, industrijska ulja i margarini te prerađevine koje ih sadrže. Nastojimo da biramo hranu u njenom prirodnom izvornom obliku, tj. biramo voće, povrće, meso, ribu, jaja, orašaste plodove, semenke i punomasne mlečne proizvode, te koliko je to moguće biramo hranu iz ekološkog ili barem domaćeg uzgoja kako bismo smanjili unos otrovnih pesticida, veštačkih đubriva, hormona i sličnih hemikalija koje se dodaju u konvencionalnom masovnom uzgoju i proizvodnji.
Da li je moguće takvu ishranu prilagoditi deci i bebama i koji je idealni izrast deteta za prelazak na Paleo?
Naravno da je moguće, ako činimo nešto dobro za svoje zdravlje imamo još više razloga da to isto činimo za zdravlje svoje dece koja su tek u razvoju i kojima je još potrebnija ishrana bogata hranljivim sastojcima. Idealno je već s uvođenjem čvrste hrane početi davati pravu hranu, a ne prerađevine. Deca mogu i treba da jedu isto što i mi odrasli s tim da ćemo im naravno hranu usitniti, tj. prilagoditi njihovom uzrastui.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: KULTURA ISHRANE
Više od 6000 poljoprivrednih proizvođača u Srbiji bavi se organskom proizvodnjom
Predstavnici Nacionalne asocijacije za organsku proizvodnju Serbia Organica bili su domaćini panela na kome su zajedno sa ekspertima iz ove oblasti predstavili benefite organskih proizvoda, kao i ulogu domaće organske...
Top lista negativaca među mlečnim proizvodima – gde je tu sladoled?
Piše: prof. dr Jagoda Jorga, subspecijalista dijetoterapeut Mlečni proizvodi su neophodni u ishrani, posebno tokom rasta i razvoja. Nećemo ovde nširoko pričati o potrebi unosa kalcijuma i proteina, to, čini mi...
Zdrave navike u ishrani stiču se – pre rođenja
Deca sklonost ka zdravim namirnicama razvijaju još pre nego što se rode, pošto bebe u stomaku osećaju ukus hrane koju majka jede. Većina roditelja muku muči sa klincima koji povrće,...
Slatkiši – koliko toga sme?
Piše: dr Jagoda Jorga, doktor medicinskih nauka i supspecijalista za ishranu Kada kažemo slatkiši, mislimo pre svega na šećer ali često su kalorije velikim delom iz masti. Pa, pitanje koliko toga...
Da li neko od prisutnih kapira, da li se pri pečenju lešnika i sličnih plodova generišu transmasti ?
Svaka cast, odlican tekst!