U Zemunu ima jedno mesto na kom deca odrastaju s prirodom. Izvan gradske buke i vreve, ali u gradu, u rezidencijalnom delu Zemuna, kod stadiona Teleoptik, nalazi se Centar za razvoj dečjih interesovanja Povratak prirodi.
Ova predškolska ustanova svoje ime duguje ideji švajcarsko-francuskog filozofa i humaniste, Žana Žaka Rusoa. Povratak prirodi je princip života u prirodi i u skladu s prirodom, jer on omogućava pravilan razvoj pojedinca koji će sačuvati i razvijati svoju prirodnu dobrotu i radoznalost.
Kako je primetila čuvena pedagoškinja, Marija Montesori, najvažniji period života čoveka je od rođenja do njegove šeste godine. To je period tokom kog se formira inteligencija i celina čovekovih psihičkih snaga. Upravo u ovom periodu odrastanja, praktičari Povratka prirodi omogućuju i pomažu deci da u prirodi razviju sve svoje potencijale.
Sade, zalivaju, beru…
Ogromno dvorište je okosnica sadržaja. Osim velikog travnatog prostora za igru i sport, u dvorištu je oformljen kaskadni bio-vrt na tri nivoa, koji su zajedničkim snagama podigli praktičari Centra za razvoj dečjih interesovanja i roditelji dece koja ovde dolaze. Svako dete je posadilo svoje drvo života. Za par godina, deca će se s njih sladiti jabukama, kruškama, dunjama, kajsijama, breskvama, višnjama, trešnjama, aronijama, lešnicima. Dok voćke ne počnu da rađaju, deca ih neguju, zalivaju, čupkaju korov oko njih, skidaju nove niske grane da bi formirali krošnje, raduju se svakom novom listu. Gledaju ih kako rastu i kako se menjaju kroz godišnja doba. Iako se ne pomeraju i ne pričaju, deca vide i osećaju kako njihovo drveće živi.
A dole, na zemlji, što između voćki, što u posebnoj namenskoj bašti, uz mentorstvo praktičara Centra, deca su posadila i povrće.
„Ne samo da izgrađuju odnos sa biljkama tako što ašovčićima pripremaju zemlju za sadnju, pa svojim prstićima spuštaju seme u jamice koje su sami napravili, zalivaju ih i gledaju kako iz tog suvog semena niču izdanci, deca kroz čitav ovaj proces vežbaju motoriku, finu motoriku, strpljenje, koncentraciju, a na kraju, kada njihove biljke počnu da rađaju i deca vide i shvate da se paradajz, paprika, krastavac, spanać, tikvice, šargarepa, rotkvice ne proizvode u prodavnici ili na pijaci, deca se s uživanjem slade plodovima kojim su dala život. I ona deca koja nisu volela sveže povrće kada su došla u vrtić, nakon što su ih sama uzgajala, počela su da ih jedu“, kaže Željko Marinković, jedan od praktičara Povratka prirodi.
Zimnica u razvojnom planu
U Povratku prirodi imaju kuhinju i kuvara koji pomaže deci da izaberu koje će začinsko bilje iz bašte upotrebiti za ručak. Kad uberu povrće, na česmi kraj bašte ga operu, pa na terasi naseckaju u sud i naprave salatu. Ovo je čest scenario u sezoni bašte.
U vreme stavljanja zimnice, deca imaju pune ruke posla. Ona su od svojih baka nabavila recepte za ajvar, džem, turšiju. Skok do bašte po osnovne sirovine i – na posao. Sve rade zajednički i svi prolaze kroz svaku fazu pripreme. Peku se paprike, ljušte, čiste, seckaju, kuvaju, mešaju, sipaju u tegle, i eto ajvara. Skupljaju se šljive sa dva drveta koja nikad ne „omanu“ i pozamašno rode. Vade se koštice, sipa se šećer i meša li se meša, sve dok se smesa dovoljno ne zgusne. Kad stavljaju turšiju, da bi je učinila zabavnijom, deca prave figurice od kornišona, karfiola, šargarepica i ostalog.
U jesen se zatvara sezona bašte, ali ne i sezona kuvanja. Svake druge nedelje, kada na svojim multikulturalnim putovanjima širom sveta upoznaju narode i njihove običaje, deca sa kuvarom pripremaju i jedu tradicionalna nacionalna jela. Ni tu se njihovo drugovanje sa hranom ne završava, jer kroz zanatske radionice deca postaju pekari-pecivari, poslastičari, bombondžije.
Odrastanje u Povratku prirodi možemo nazvati prirodnim odrastanjem punim ukusa, mirisa i boja.