Samo me i dalje izluđuju komentari najdražih ljudi kojima sam očigledno bila draža pre nekoliko godina.
Ja nekada…
Pretrpan radni dan, ali uvek mogu još malo, pred spavanje, da dovršim, kreiram i završim.
Noć je samo moja, a tek je počela.
Čaša vode pored kreveta, prigušeno svetlo, laptop na jastuku, oba telefona tu, kolega na četu, ja u poluležećem položaju organizujem sledeći dan.
Mala frka-panika, čisto da ostanem u formi, dva zgužvana papira, rokovnik i maska za lice, za svaki slučaj, kad rešim da se spustim u horizontalu.
To je to. Dobro veče.
Ja sada…
Spavaj, sine, mama ima još posla… I tako svaki put.
Levom rukom ganjam laptop na šanku, dok u isto vreme kuvam i ponavljam naredbu malom gospodaru.
On, naravno, neće da spava.
Ja moram da završim posao, jer šef to od mene očekuje. I da skuvam klopu za sutra, jer ne postoji ništa bolje od kuvane hrane.
I da operem sudove, jer kuhinja mora da bude čista. I da prepakujem onu torbu za sutra.
I odmah da pustim mašinu.
I ima još stvari na spisku, ali mi tajming jebava rođeno dete.
On ne želi da spava.
A ni ja, ako ne završim sve.
Ajde, sine, moli te majka, gle koliko je sati. Neće.
Dobićeš batine. Ništa.
Nema igrica sutra. Ok.
I dalje ne spava.
Zato spavam ja, navaljena na šank, dok mešam zapršku i uključujem rernu.
Prolazno vreme nikad bolje za treću smenu. Samo, nezgodno je što ja poslednje dve godine šljakam kô dragstor. Non-stop.
Taman da mi ujutru na poslu kažu: Ajde, što si umorna. Pa da, trebalo je da zalepim onaj status o majkama saFejsa. Ili da im poklonim sina svog na samo jedno veče.
Da ih ubije u pojam, da im izbriše tu ironičnu notu. Eto, i umorna i besna.
A sinak i dalje budan.
Dva sata borbe za prevlast nad ostatkom večeri… na koga je, ljubi ga majka… u stvari, ponosna sam što me sad ovako jede.
Negde oko ponoći, snaga mu je na izmaku. Koristim prednost domaćeg terena i uspevam da ludu glavu smestim u krevetić.
OK, ustajem za koji sat. Aj’mo, peta brzina!
Dva i deset…padam u postelju, jedva sam šminku skinula. Spavam obučena i sva sreća što ova trenerka izgleda kô pidžama, jer sad nemam ni snage ni živaca da poštujem propise.
I oblačim redovnu pidžamu, perem zube dvema četkicama, mažem masku na lice…
Neka Bog poživi nadogradnju, inače bi sutra moji nokti izgledali kao pokušaj grebanja provalnika.
Gde da izgovorim Laku noć, kad je noć bila sve osim laka… Sutra će jutro biti dobro. Znam. Već tri godine furam taj fazon. Izgleda da sam se navikla…
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ŽENSKE PRIČE
Oda svim ženama, a nije 8. mart
Piše: Jasmina Jovanović U vremenima kada je ljudskost zanemarena i staromodna osobina, kada je čovek čoveku vuk, a žena ženi krvnik, kada su crne hronike pune vesti, rijaliti tuče i...
Setimo se svih žena koje su se posvećeno borile za svoja prava i jednakost
Piše: Milica Milenković Neki ga slave, neki smatraju da je Međunarodni dan žena kao praznik prevaziđen. Moje je mišljenje podeljeno. Svaka žena, svaki dan u godini treba da posveti samoj sebi,...
Ruski psiholog Mihail Labkovski: Deset osobina ostvarene žene
1. Ona je odmalena naučila da se uzda samo u sebe Čak i ako su mama i tata bili divni, a detinjstvo idilično, ona ne smatra da joj bilo ko...
Gospodarica kosmosa
Autor: Supermama Eh, šta bih ja sve želela ćerku da naučim… Jednog dana, ali taj dan neka se desi što pre. Što pre da ne bi izgubila silno vreme tragajući za...
Nema komentara.