Među adolescentima, i to mahom devojčicama u kasnijem osnovnoškolskom uzrastu, ali i u srednjoj školi, sve je prisutnije samopovređivanje, koje, prema rečima stručnjaka, dolazi iz osećaja praznine i otupelosti koje hoće da ispune emocijama.
Adolescenti, mahom iz viših razreda osnovne škole, ali i iz polaznih razreda srednje škole, sve se više samopovređuju, a to čine na razne načine i različitim predmetima!
Mladi, i to mahom devojke, sebi nanose povrede pincetama, iglama, makazama, grebanjem, stvaranjem rana po koži, paljenjem kože, čupanjem kose, obrva i trepavica, lupanjem glavom o zid, pa i prejedanjem ili uskraćivanjem hrane, piše “Kurir”.
Ove frapantne podatke za Kurir otkriva Jasmina Knežević, doktorka psiholoških nauka iz “ProAktive”, psihološkog centra iz Subotice, koja je objasnila s kojim problemima im se obraćaju adolescenti i njihovi roditelji, ali i razloge nezadovoljstva mladih koji ih dovode do toga da se samopovređuju.
Posledice pandemije
– Od početka pandemije koronavirusa, deca koja su nas zvala žalila su se na nesanicu, strah, napade panike, a zapaženi su povećana agresivnost i bes, kao i poremećaji u ishrani. Deca su anksiozna, loše raspoložena, neka imaju i suicidalne misli i potrebu za samopovređivanjem. Teško im je, posebno mladima od 12 do 19 godina, palo to što ne idu u školu, jer je njima potrebno da stiču socijalna iskustva, da se druže i osamostaljuju, a pandemija je otežala neke važne aspekte njihovog razvoja – priča ona i navodi da deca imaju osećaj praznine i otupelosti, pa hoće emocije da osete samopovređivanjem.
– Samopovređivanje je više zabeleženo u kasnijem visokoškolskom uzrastu, i to u raznim oblicima. Oni sebi povrede nanose pincetama, iglama, makazama, grebanjem, stvaranjem rana po koži, paljenjem kože, čupanjem kose, obrva i trepavica, pa i lupanjem glavom o zid – otkriva Jasmina Knežević i dodaje da deca to rade zbog nagomilane napetosti koja nije kanalisana.
Razgovor s roditeljima
– Neka deca imaju potrebu da sama sebe kazne, akt samopovređivanja je način da iskažu ono što ih muči, a što ne mogu rečima opisati. Kad postoji anksioznost ili veliki strah, adolescenti žele da imaju neki osećaj kontrole nad svojim stanjem. Zato, kad imaju nalet emocija s kojima ne mogu da se nose ili vrtlog negativnih misli, samopovređuju se, što im daje prividan osećaj kontrole jer su nešto uradili, pa makar to bilo i disfunkcionalno – navodi ona, zabrinuta u kom pravcu će se dalje odvijati problemi mentalnog zdravlja adolescenata.
– Porodica se danas drastično menja, a pandemija je uzela danak. Više nemamo porodicu koja zajedno priča, zajedno ruča. Nekad su se problemi rešavali u okviru porodice. Postojao je sistem vrednosti, koji je bio uporište i orijentir deci i mladima. Danas je poljuljan sistem vrednosti, pa je teško razlučiti šta je ispravno, a šta ne. Roditelji rade po ceo dan, a deca su prepuštena vršnjacima i novim tehnologijama. Izazovi i informacije više im ne dolaze iz porodice, već sa interneta. Stvorio se veliki jaz između dece i roditelja, koji se mora nekako umanjiti. Deca moraju da razgovaraju s roditeljima o svemu što ih muči, a roditelji treba da pokažu strpljenje, zainteresovanost za probleme svoje dece i bar minimalno poznavanje adolescencije i puberteta – zaključuje ona.
Izvor: Kurir
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Ovo NE MORATE da radite: 10 ANTI SAVETA razvojnog psihologa Dorse Amir
Dorsa Amir je naučnica sa Univerziteta Berkli i bavi se načinima na koji se deca razvijaju i uče u različitim kulturama širom sveta. Takođe je i moderna mama koja, kao...
Dr Vlajko Panović: Roditelji se plaše da deci nešto brane, tako dobijamo ’kopi pejst‘ generaciju
Više od 40 odsto dece u Srbiji koja koriste internet gleda slike krvi i mučenja životinja i ljudi, a gotovo trećina pristupa pornografskim sajtovima, pokazuje istraživanje „Deca Evrope na internetu“....
Pedagog upozorava: Previše aktivnosti i igračaka ostavljaju posledice na decu
Svaki roditelj želi samo najbolje za svoje dete. Zato roditelji često upisuju decu na bezbroj različitih aktivnosti, od sporta i sviranja instrumenta do baleta i mnogih drugih koje će ih,...
Četiri tipa emocionalno nezrelih roditelja koji uništavaju svoju decu
Emocionalnu nezrelost pak odlikuje ponavljanje automatizovanih ponašanja, pri čemu takvi ljudi uopšte nisu svesni ni šta rade, ni uticaja koji mogu imati na druge. Stoga nemaju potrebu da se izvinjavaju...
Nema komentara.