Pravilna ishrana ima višestruk uticaj na organizam, pogotovo u dečijem uzrastu. S druge strane, nepravilnom i neredovnom ishranom se mogu stvoriti pogrešni obrasci ishrane koji mogu dovesti do brojnih poremećaja u organizmu. Odrastanjem, deca postaju svesnija i samostalnija, pa sami počinju kreirati sopstvene navike u ishrani, tako da su baš u ovom uzrastu najpogodnija za učenje principa pravilne i zdrave ishrane.
Neodgovarajuća ishrana može prouzrokovati smanjenje ili gubitak koncentracije, a samim tim izazvati slabiji uspeh u školi. Faktori rizika za nastanak prekomerne uhranjenosti i gojaznosti su neadekvatna ishrana, nedovoljna fizička aktivnost i sedentaran način života. Dugoročne posledice se ogledaju u češćoj pojavi hroničnih nezaraznih bolesti i psiholoških poremećaja. Gojaznost obično nastaje iz začaranog kruga gde zdravo dete počinje previše vremena da provodi uz televizor i kompjuter, a uz to obično ima i nezdrave obroke ili užine.
Tada dete počinje da dobija umereno povišenu telesnu masu, a višak kilograma ograničava kretanje, pa se slabije kreće i još više sedi kod kuće. Kod takvog deteta, sa umereno povišenom telesnom masom, vežbanje izaziva osećaj neprijatnosti i na kraju to vodi nastanku prekomerne uhranjenosti i gojaznosti. Gojazna deca najčešće izrastu u gojazne odrasle osobe koje se slabije i ograničeno kreću, a kod kojih je povećan rizik za nastanak hroničnih nezaraznih bolesti, depresiju i pad samopouzdanja.
Prevencija gojaznosti kod dece
Prevencija gojaznosti se ogleda u sprovođenju i usvajanju pravilnih navika u ishrani, uz smanjenje energetskog unosa i povećanje fizičke aktivnosti.
Deca su veoma podložna uticaju sredine i svojih vršnjaka, pa ponekad podlegnu iskušenjima, samo da ne bi bili predmet „ismevanja“. Na svest dece u ovom životnom dobu takođe veoma utiču mediji i televizijske reklame. Stoga, edukacija o pravilnoj ishrani, kao i pozitivan stav roditelja i porodice prema zdravim namirnicama može biti ključan faktor u prevenciji gojaznosti.
Kako izgleda pravilna i izbalansirana ishrana kod dece?
Režim ishrane kod dece treba da se zasniva na uzimanju čestih obroka, tri glavna kao i dve do tri užine. Treba izbegavati spajanje obroka, čime se obezbeđuje pravilno varenje hrane. Razmak između obroka treba da bude 2-3 sata. Deca koja preskaču doručak češće konzumiraju brzu hranu sa visokim sadržajem šećera i soli.
Poželjni obrasci pravilne i izbalansirane ishrane:
- unositi što više neskrobnog povrća
- preferirati celovite žitarice u odnosu na industrijski prerađene proizvode
- koristiti kvalitetne masnoće (pretežno maslinovo ulje, masnu plavu ribu (barem dva puta nedeljno), orašaste plodove i semenke
- izbegavati veće količine crvenog i obrađenog mesa
- izbegavati šećer
- ograničiti unos soli (najviše 5g dnevno)
Piše: doc. dr Branislava Teofilović, specijalista nutricionizma
Izvor: Detinjarije.com
