Pravoslavni strip o Stefanu Nemanji nastao iz želje da se deci ponudi nešto drugačije

Drugi sanjaju „Gospodare prstenova”, a mi imamo epske bitke u našoj srednjovekovnoj istoriji, kaže ikonopisac i crtač Nebojša Vasilić, autor „Žitija Svetog Simeona Mirotočivog” u stripu „Nastavnice šta je ovo? Ja ništa ne razumem”, iskreno je zavapio za pomoć šesnaestogodišnji gimnazijalac koji se na času srpskog jezika i književnosti prvi put susreo sa odlomkom iz […]

Drugi sanjaju „Gospodare prstenova”, a mi imamo epske bitke u našoj srednjovekovnoj istoriji, kaže ikonopisac i crtač Nebojša Vasilić, autor „Žitija Svetog Simeona Mirotočivog” u stripu

pravoslavni strip„Nastavnice šta je ovo? Ja ništa ne razumem”, iskreno je zavapio za pomoć šesnaestogodišnji gimnazijalac koji se na času srpskog jezika i književnosti prvi put susreo sa odlomkom iz „Žitija Svetog Simeona” Svetog Save. Srednjoškolcima koji gutaju „Sumrak sage” i Hari Potera, verovatno kao epska fantastika zvuči zamisao jereja Arsenija Arsenijevića i crtača Nebojše Vasilića da srpska srednjovekovna žitija pretoče u strip. Pa ipak, oni su prvi korak već načinili. Žitije Svetog Simeona Mirotočivog, po tekstu ave Justina Popovića, izašlo je iz štampe i nosi pravi strip-naslov „Uzdizanje”. Urednik, otac Arsenije Arsenijević, starešina Vaznesenjske crkve u Beogradu, i ikonopisac i strip-crtač Nebojša Vasilić nadaju se da će ove godine kompletirati trilogiju o Svetom Simeonu. U ovom još friškom prvom delu, prati se put rodonačelnika loze Nemanjića do trenutka kada je došao na presto velikog župana, drugi će imati za temu njegovu vladavinu, a treći monašenje.

Na zamisao da naprave strip o Stefanu Nemanji pokrenula ih je prvenstveno roditeljska briga. Želeli su, kažu, da svojoj i drugoj deci ponude nešto drugačije. I autentičnije. Strip je, međutim, namenjen ne samo njima, već svim generacijama.

– Pristup je malo drugačiji, u likovnom izrazu prisutan je, na primer, asketizam likova koji imamo u freskama i ikonama. To znači da strip nije rađen u formi „Konana”, „Tarzana” i ostalih strip-junaka kod kojih je istaknuta samo ta zemaljska, telesna, mišićava strana, već je pre svega akcenat bio na vrlinskom izrazu lika. Da u liku čoveka ne dominira samo telo kroz mišiće, već da se kroz telesno vidi i lepota vrline. To se vidi, čak i u scenama bitke. Mi znamo da junak nekog ubija, ali se u tom trenutku ne vidi ta strast i izobličenje ljudskog lica koju često viđamo u različitim filmovima u sličnim scenama – objašnjava jerej Arsenije Arsenijević.

Crtač Nebojša Vasilić i jerej Arsenije Arsenijević (Foto Z. Kršljanin)
Crtač Nebojša Vasilić i jerej Arsenije Arsenijević (Foto Z. Kršljanin)

 

Autorima je bilo veoma važno da ostanu u pravoslavnom ozračju, opisani su istorijski događaji, tekst žitija prenet je bez izmena, samo tamo gde je bilo neophodno dopisani su dijalozi, ali se tome retko pribegavalo. Crtač Nebojša Vasilić tvrdi, međutim, da je prostor za umetničku kreaciju ogroman.

– Naše freske i ikone sadrže i elemente kubizma, impresionizma. Ako pogledate, na primer, u Pećkoj patrijaršiji fresku Svetog Nikole ona je kubistički urađena, sa ogromnim rukama, naslikana iz krugova. Pa i način na koji je na pojedinim našim freskama rešavan enterijer potpuno je modernistički. U manastiru Morači oslikan je ornament koji neodoljivo podseća na Džeksona Poloka, jer je rađen tehnikom prskanja, kao što je i on radio. Samo što ovde govorimo o freskoslikarstvu iz 15-16. veka. A u Dečanima čak i imate strip. Živopis tog manastira jedinstven je primer narativnog slikarstva. Među oslikanim svetiteljima, kod nekih je ispod freske ispisano i žitije, kao što je to slučaj sa Svetim Đorđem. Grubo rečeno, strip je priča u slikama, a u Dečanima upravo to i imate. Uostalom, tako je izgledao početak stripa i u Francuskoj – kaže Vasilić.

pravoslavni stripOn navodi i da je srpska srednjovekovna istorija i srednjovekovna književnost potpuno pala u zasenak iako nudi obilje materijala za stvaraoce svih vrsta. To je bogatstvo koje, po njegovom mišljenju, leži u zaboravu, neiskorišćeno.

– Drugi sanjaju „Gospodare prstenova”, a mi imamo takve epske bitke u stvarnosti, u našoj srednjovekovnoj istoriji. Sveti Simeon izlazi na megdan sa 5.000 ratnika na njih 15.000. Sveti Petar Cetinjski je na 25.000 Turaka izašao sa 8.000 Crnogoraca. I potukli su Turke. I danas se u Cetinjskom manastiru čuva odlivak lika poginulog paše iz te bitke i turska zastava – ističe Vasilić.

Izleti u moderni izraz i savremene medije za Srpsku pravoslavnu crkvu su retkost. Pravoslavnih stripova, crtanih filmova, slikovnica, igranih filmova gotovo da i nema. Deo odgovora zašto je to tako verovatno leži i u činjenici što to ne bi mogli da budu komercijalni projekti, kao što nije ni ovaj.

– Nedostatak sredstava je na prvom mestu, ali potrebno je da neko probije led. Ljudi su uglavnom vezani za oprobane forme i retki su ti koji hoće da istražuju, da preuzmu na sebe rizik. Komercijalnost ovakvog poduhvata je vrlo mala i onda onaj koji se upušta u to da finansiraju ovako nešto moraju da ima entuzijazam – kaže starešina Vaznesenjske crkve.

Vasilić dodaje da je, međutim, u odnosu na to koliko se ulaže u estradu cena ovakvog stripa mala, koliko crno ispod noktiju, slikovito pojašnjava. Strip koji je objavila izdavačka kuća „Čuvari” može se kupiti u svim većim crkvenim prodavnicama, većini crkava, kao i većim knjižarama i knjižarskim lancima. Mogao bi biti pomoćno sredstvo i u nastavi veronauke, istorije, književnosti, smatraju njegovi autori.

Jelena Čalija
Izvor: Politika
spot_img
spot_img

Najnovije

TREĆI NAUČNI PIKNIK – Nezaboravni dvodnevni naučni događaj za celu porodicu

Naučni piknik se otvara u petak 17. maja u 11 časova, kada će nastupiti Jelena Petošević sa horom Šumarskog fakulteta.

Kao da je majka apstraktno i magično biće koje zavlada ženom čim se porodi i sve zna i sve može

Za sve nove mame i za sve one koji su joj blizu ili daleko - koji je sreću svaki dan ili tek ponekad, koji su joj familija ili prijatelji...

DEDINSKI KVARTET: Deda, ti si bezobazan

Koliko nam je deda važna figura u životu - zna svako ko je odrastao sa (bar) jednim i ko ga i dalje ima. Ali koliko su dedi važni unuci?! E to je nešto što se rečima jedva može opisati...

Ekseri u ogradi – moćna životna lekcija

Često nam je potrebna opomena, podsetnik ili životna lekcija kako bismo nastavili onako kako mislimo da je bolje i za nas i za sve oko nas.

Najvažnije lekcije sa konferencije “Roditeljske perspektive: Osećanja i jasne granice” – Fondacija Novak Đoković

U petak, 10. maja u mts dvorani održana je konferencija “Roditeljske perspektive: Osećanja i jasne granice” u organizaciji Fondacije Novak Đoković, na kojoj je predavalo više od 25 stručnjaka iz zemlje i regiona

Pratite nas

KOMENTARI

7 KOMENTARA

  1. Prvo,Gospodar prstenova nije nacionalno odredjen jer bi takav imao probleme! Drugo, grb nemanjica je potpuno drugaciji i ne mesajte nesto iz 19 veka sa srednjim. Kakva 4 S. dajte barem istorijski tacno!

  2. Prvo,Gospodar prstenova nije nacionalno i verski odredjen odredjen jer bi takav imao velike probleme! Generalno, o srednjevekovnim vladarima se treba pricati vise sa svetovne stane realnosti drzave i vladavine a ne kao verska propaganda sto je kontraproduktivno.
    Drugo, grb Nemanjica je potpuno drugaciji i ne mesajte nesto iz 19 veka sa srednjim. Kakva 4 S. Dajte barem istorijski tacno bez upliva kleronacionalizma ! I za kraj, sve kraljeve Nemanjice su rodile stankinje i to iz danasnjih drzava EU. Jelena Anzujska (Francuskinja) cak dvojicu a bila je zenski katolicki misionar ali velika kraljica!

  3. „Misljenej“, za razliku od nas, Englezi nemaju svoju mitologiju (za razliku od bliskih im Kelta), pa je Tolkina upravo to inspirisalo da je osmisli. Drugo, zbog načina na koji su prestavljeni Orci npr, Tolkin je bio itekako sa raznih strana optuživan za rasizam, tako da nije da nije imao probleme. I treće, s obzirom da živimo u kapitalizmu, a ne „kleronacionalizmu“ (hah), pomučite se pa napravite vi strip kakav vam se dopada. Za neke od nas, ovo može da bude interesantno osveženje (uprkos zaista pogrešnom štitu).

    • P.S. I ocila nisu iz 19, već iz 13-14. veka. Eh kako je lako očekivati istorisku tačnost, ali samo od drugih…

    • Englezi su „miks“ Kelta, Angla i Normana. Imaju i oni mitologiju od Kelta i Saksonaca. kralja Artur, 8.vek,a (na koga Tolkin lici) ali i kraljeve iz borbe sa Rimljanima (Burka, cija kocija mozete da vidite na kapiji kod Bakingema). Borila se protiv Rimljana pre 2000 godina i jako ih namucila! Nemamo samo mi legende! Srbi su, ince, miks Kelta 40%, Slovena30% i Germana 18%.

  4. Sta je sa Staroslovenskom mitologikom. Ona nam je zajednicka sa drugim Slovenima i vrlo interesantna! Problem je sa ljudima koji ovo pisu sto nije hriscanska pa oni od nje beze, sto uopste ne razumem!! Zbog cega bi se stideli Starih Slovena a ponosili se necim sto nam je nametnula Vizantija kao kulturni hegemon tog doba!!

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

SLIČNI ČLANCI KOJI VAS MOGU ZANIMATI:

spot_img