Pravoslavni strip o Stefanu Nemanji nastao iz želje da se deci ponudi nešto drugačije

„Nastavnice šta je ovo? Ja ništa ne razumem”, iskreno je zavapio za pomoć šesnaestogodišnji gimnazijalac koji se na času srpskog jezika i književnosti prvi put susreo sa odlomkom iz „Žitija Svetog Simeona” Svetog Save. Srednjoškolcima koji gutaju „Sumrak sage” i Hari Potera, verovatno kao epska fantastika zvuči zamisao jereja Arsenija Arsenijevića i crtača Nebojše Vasilića da srpska srednjovekovna žitija pretoče u strip. Pa ipak, oni su prvi korak već načinili. Žitije Svetog Simeona Mirotočivog, po tekstu ave Justina Popovića, izašlo je iz štampe i nosi pravi strip-naslov „Uzdizanje”. Urednik, otac Arsenije Arsenijević, starešina Vaznesenjske crkve u Beogradu, i ikonopisac i strip-crtač Nebojša Vasilić nadaju se da će ove godine kompletirati trilogiju o Svetom Simeonu. U ovom još friškom prvom delu, prati se put rodonačelnika loze Nemanjića do trenutka kada je došao na presto velikog župana, drugi će imati za temu njegovu vladavinu, a treći monašenje.

Na zamisao da naprave strip o Stefanu Nemanji pokrenula ih je prvenstveno roditeljska briga. Želeli su, kažu, da svojoj i drugoj deci ponude nešto drugačije. I autentičnije. Strip je, međutim, namenjen ne samo njima, već svim generacijama.

– Pristup je malo drugačiji, u likovnom izrazu prisutan je, na primer, asketizam likova koji imamo u freskama i ikonama. To znači da strip nije rađen u formi „Konana”, „Tarzana” i ostalih strip-junaka kod kojih je istaknuta samo ta zemaljska, telesna, mišićava strana, već je pre svega akcenat bio na vrlinskom izrazu lika. Da u liku čoveka ne dominira samo telo kroz mišiće, već da se kroz telesno vidi i lepota vrline. To se vidi, čak i u scenama bitke. Mi znamo da junak nekog ubija, ali se u tom trenutku ne vidi ta strast i izobličenje ljudskog lica koju često viđamo u različitim filmovima u sličnim scenama – objašnjava jerej Arsenije Arsenijević.

Autorima je bilo veoma važno da ostanu u pravoslavnom ozračju, opisani su istorijski događaji, tekst žitija prenet je bez izmena, samo tamo gde je bilo neophodno dopisani su dijalozi, ali se tome retko pribegavalo. Crtač Nebojša Vasilić tvrdi, međutim, da je prostor za umetničku kreaciju ogroman.

– Naše freske i ikone sadrže i elemente kubizma, impresionizma. Ako pogledate, na primer, u Pećkoj patrijaršiji fresku Svetog Nikole ona je kubistički urađena, sa ogromnim rukama, naslikana iz krugova. Pa i način na koji je na pojedinim našim freskama rešavan enterijer potpuno je modernistički. U manastiru Morači oslikan je ornament koji neodoljivo podseća na Džeksona Poloka, jer je rađen tehnikom prskanja, kao što je i on radio. Samo što ovde govorimo o freskoslikarstvu iz 15-16. veka. A u Dečanima čak i imate strip. Živopis tog manastira jedinstven je primer narativnog slikarstva. Među oslikanim svetiteljima, kod nekih je ispod freske ispisano i žitije, kao što je to slučaj sa Svetim Đorđem. Grubo rečeno, strip je priča u slikama, a u Dečanima upravo to i imate. Uostalom, tako je izgledao početak stripa i u Francuskoj – kaže Vasilić.

On navodi i da je srpska srednjovekovna istorija i srednjovekovna književnost potpuno pala u zasenak iako nudi obilje materijala za stvaraoce svih vrsta. To je bogatstvo koje, po njegovom mišljenju, leži u zaboravu, neiskorišćeno.

– Drugi sanjaju „Gospodare prstenova”, a mi imamo takve epske bitke u stvarnosti, u našoj srednjovekovnoj istoriji. Sveti Simeon izlazi na megdan sa 5.000 ratnika na njih 15.000. Sveti Petar Cetinjski je na 25.000 Turaka izašao sa 8.000 Crnogoraca. I potukli su Turke. I danas se u Cetinjskom manastiru čuva odlivak lika poginulog paše iz te bitke i turska zastava – ističe Vasilić.

Izleti u moderni izraz i savremene medije za Srpsku pravoslavnu crkvu su retkost. Pravoslavnih stripova, crtanih filmova, slikovnica, igranih filmova gotovo da i nema. Deo odgovora zašto je to tako verovatno leži i u činjenici što to ne bi mogli da budu komercijalni projekti, kao što nije ni ovaj.

– Nedostatak sredstava je na prvom mestu, ali potrebno je da neko probije led. Ljudi su uglavnom vezani za oprobane forme i retki su ti koji hoće da istražuju, da preuzmu na sebe rizik. Komercijalnost ovakvog poduhvata je vrlo mala i onda onaj koji se upušta u to da finansiraju ovako nešto moraju da ima entuzijazam – kaže starešina Vaznesenjske crkve.

Vasilić dodaje da je, međutim, u odnosu na to koliko se ulaže u estradu cena ovakvog stripa mala, koliko crno ispod noktiju, slikovito pojašnjava. Strip koji je objavila izdavačka kuća „Čuvari” može se kupiti u svim većim crkvenim prodavnicama, većini crkava, kao i većim knjižarama i knjižarskim lancima. Mogao bi biti pomoćno sredstvo i u nastavi veronauke, istorije, književnosti, smatraju njegovi autori.