Predstavljana knjiga POLITIKA ZA DECU: Sve što niste ni znali da želite da znate o roditeljstvu danas

U Klubu – knjižari – galeriji Glasnik, u utorak 12. juna, predstavljana je knjiga POLITIKA ZA DECU: Sve što niste ni znali da želite da znate o roditeljstvu danas Jovane Papan.

Na predstavljanju knjige, objavljene u Glasnikovoj novoj ediciji „Knjigaonica“, čija je urednica Vesna Smiljanić Rangelov, osim autorke i urednice, govorili su prof. dr Jovan Mirić, profesor razvojne psihologije na Filozofskom fakultetu BU, i Petar V. Arbutina, izvršni direktor Glasnikovog Sektora za izdavanje knjiga.

Jovana Papan rođena je 1977. u Beogradu. Završila je Fakultet muzičke umetnosti na Univerzitetu umetnosti u Beogradu. Radila je kao novinar, kolumnista i urednik u časopisima Mama, Trudnoća, Roditelj & dete, NIN, Nova srpska politička misao. Autor je brojnih tekstova, koji su pobudili pažnju javnosti, o popularnoj kulturi, kulturnoj politici, medijima, politici, rodnoj politici, obrazovanju, pedagogiji, roditeljstvu. Glavni je urednik popularnog sajta za roditelje Detinjarije.

Zbirka eseja Jovane Papan prati uticaje globalizacije i tranzicije na srpsko društvo kroz obično zanemarenu perspektivu roditeljstva i odrastanja, a zahvaljujući sočnim primerima i duhovitim opaskama, čita se u jednom dahu, zabeležila je, između ostalog, u svojoj recenziji ove knjige, dr Željka Buturović, psiholog i naučni saradnik na Institutu društvenih nauka u Beogradu.

“Ovo nije knjiga koja uči decu kako bi bila gora od nas, nego otvara prostor za razmišljanje koje nije tipično za ovo vreme. Ovo je knjiga o odnosu prema deci i roditeljstvu sagledana u totalitetu odrastanja, nastala sa željom da proširi polemiku šta je to razvojna psihologija,” rekao je Petar V. Arbutina u ime izdavača o knjizi „Politika za decu“.

Arbutina je zapazio da je autorka smelo i slikovito prikazala i analizirala savremene trendove u vaspitavanju dece, originalnom sintezom ličnih iskustava, porodične istorije i najnovijih istraživanja. Prema njegovim rečima, Jovana Papan je obrazovana mlada žena s razvijenom kulturom kritičkog mišljenja, koja oštroumno razmatra današnju preovlađujuću, normativnu agendu ispravnog podizanja dece.

„Knjiga prikazuje odnos prema vaspitanju dece kao totalitet koji je stoga i dovoljan argument za širu diskusiju o tome šta je dečja psihologija i problemi s kojima se oni susreću, a posebno je važno to što ukazuje na smerove za rešavanje takvih problema“, ocenio je on primetivši, takođe, i da naslov knjige, pomalo sarkastične prirode, zapravo s namerom otvara prostor za takvo razmišljanje i analizu tih problema.

Profesor dr Jovan Mirić je ocenio da je knjiga bogato štivo, pisano na osnovu znanja brojnih drugih naučnih disciplina, a da su teme obrađene s puno smisla za humor.

„Nije lako govoriti o ovoj knjizi iz više razloga: najpre jer ona stručnjake iz oblasti kojoj i ja pripadam i ne gleda posebno pozitivno, ali i zato što je ona bliska mojim pogledima na roditeljstvo, kao i zbog toga što je nesumnjivo reč o bogatom štivu u kojem se prepliće niz naučnih disciplina, a koje autorka osobenim stilom, duhovito uklapa u jednu interesantnu celinu“, naveo je on.

Profesor Mirić je takođe napomenuo i to da je ova knjiga ujedno i svojevrsna dijagnoza epohe u kojoj živimo, gde podaci izloženi u njoj zapravo jesu u službi jedne takve ilustracije, dok je stanovište autorke zdravorazumsko i normalno. “Tekstovi Jovane Papan objavljivani na sajtovima Nova srpska politička misao i Detinjarije ličili su na hronologiju. Ovako sakupljeni u knjigu liče na dijagnozu. Ako je ova knjiga o roditeljstvu, deci i pratećim institucijama dijagnostika stanja, onda ona pokazuje da se nalazimo u trendu poslednjih vremena,” naglasio je profesor Mirić.

„Ovo je zapravo dragoceno štivo da ga držimo uz sebe i mislimo dobro o svakoj rečenici koju pročitamo, ali i odličan početak serije ovakvih knjiga koje bi trebalo da obrađuju i druge slične aspekte roditeljstva i okolnosti u kojima deca danas odrastaju, a u kojima ja ne vidim previše razloga za optimizam“, istakao je profesor Mirić.

Vesna Smiljanić Rangelov je govorila i o koncepciji nove edicije u kojoj je premijerno objavljena ova knjiga, a koja je, kako je navela, namenjena hrabrim roditeljima s negovanom čitalačkom navikom, koji preispituju stvarnost, poštuju umetnost i shvataju značaj kulture u odrastanju svoje dece.

Osvrnula se ujedno i na svoj prvi susret s autorkom, ističući da se prilikom pripreme knjige posebno vodilo računa o tome da ona sa svih strana obiluje zdravim razumom.

Autorka je najpre izrazila zahvalnost svima koji su pomogli da knjiga bude objavljena, napomenuvši da je prvi esej na ovu temu napisala pre 12 ili 13 godina, kada su i njena deca bila mala, kad su je kao novopečenog roditelja ‘dečije’ teme zainteresovale sa kulturološkog, društvenog i političkog aspekta jer je, našavši se u svetu igračaka, crtanih filmova i vaspitnih trendova, shvatila koliko se kroz te naizgled trivijalne fenomene prelamaju aktuelne ideološke i političke agende, a da joj je bavljenje tim temama u određenom smislu olakšalo i samo roditeljstvo, jer je istovremeno razumevala i složenost ove teme i konteksta koji je prati.

„Stalno nam se serviraju različiti modeli ponašanja, koje konformistički prihvatamo, mahom i svesni njihovih mana, pa se tako, neopravdano, stiče utisak da je danas, u okruženju brojnih savremenih tehnologija i znanja, neuspeh odgojiti nesavršeno dete. To roditelje stavlja pred veliki pritisak i često uzrokuje nezadovoljstvo, a neretko i odustajanje, a potom se, prema istom modelu, formira i celo društvo, bez jasnog cilja i smisla“, konstatovala je autorka, a zatim dodala da su ipak primetne i određene pozitivne promene i da treba nastaviti borbu u tom pravcu. „Ja se, pre svega, nadam da se neće odustati od borbe za zdrav razum“, zaključila je Jovana Papan.

Izvor: Detinjarije.com

Kako da ne “poludite” od svoje dece?

Ja sam majka, čuj me kako ričem

“Aplikacija-generacija”: Kako su nam deca postala bespomoćna

Ovo je kazna koja deluje i na nanemirniju decu

Pet stvari na koje treba da mislite kad se obraćate detetu

Stručnjaci stalno naglašavaju koliko je važna komunikacija sa decom, čak i kad su ona mala. Skupili smo na jednom mestu nekoliko veoma korisnih saveta koji će vam pomoći da poboljšate...

Detetu nije potrebna „požrtvovana“ mama

Na formiranje mojih vaspitnih nazora uticaj su izvršile dve žene. Obe su imale malo preko pedeset, obe su imale muževe, decu, unučad, i obe su radile sa mnom u jednoj...

Ovako počinje sistem(at)sko upropašćavanje rođene dece

Zovem juče s posla najstariju kćerku i razgovor teče otprilike ovako: – Srećo, kako si, šta radiš? Jesi li jela? Jesi li se umorila danas u školi? – Mama, dobila...

Ne mogu napolje, moram na solfeđo: Mama mi je nametnula 1001 obavezu i nisam imala normalno detinjstvo, krivim je i dan-danas za to

"Ne mogu da se igram danas posle škole jer onda idem na solfeđo... Ne mogu ni posle toga, jer radim domaći, a onda sam na folkloru... Ne mogu ni sutra tad...