Preduzetnice na porodiljskom: naknada – jedva za pelene

Tijana Dušej Ristev, BBC novinarka

Mirjana Ilić je vlasnica turističke agencije punih sedam godina i majka dvoje dece.

Pre nego što je trebalo da se porodi morala je da zamrzne firmu kako bi dobila 100 odsto bolovanja.

„Primala sam 15.000 dinara kao naknadu za porodiljsko, od čega sam plaćala doprinose, što je značilo da mi je ostajalo 3.000-4.000 dinara, jedva za pelene“, kaže Ilić za BBC na srpskom.

Dodaje da je uredno plaćala obaveze prema državi, kao i radnicu koja je bila zaposlena kod nje u agenciji.
„Plaćala sam i njene doprinose, tako da ona sada ima naknadu u vrednosti od 100 odsto plate“, kaže ona.
Nije lako, dodaje, širiti porodicu i imati firmu i navodi da je u nekim trenucima razmišljala i da je zatvori.

Zakonu o radu kaže da svaka zaposlena žena ima pravo na posebnu zaštitu za vreme trudnoće i porođaja.
Ipak, prema Zakonu o finansijskoj podršci porodici sa decom sve majke-preduzetnice, preduzetnice i majke koje nisu angažovane po ugovoru o radu imaju drugačiji tretman u odnosu na žene koje su u radnom odnosu.
Na rukovodećim pozicijama u kompanijama u Srbiji samo je 30 odsto žena, pokazuju podaci istraživanja u okviru projekta Adiko 100 najvećih iz 2019. godine.

U čemu je problem

Razlika u obračunavanju naknade za majke preduzetnice i za zaposlene žene – postoji.

Milena Rančić, predsednica skupštine Udruženja računovođa i knjigovođa Srbije (URIKS), kaže da se majci-preduzetnici isplaćuje samo neto deo – država joj ne plaća doprinose.

„Ako ona sama ne uplati doprinose, neće imati ni staž, ni zdravstveno osiguranje dok je na porodiljskom“, kaže Rančić za BBC na srpskom.

Pored toga, majka-preduzetnice će imati samo godinu dana odsustva koje god da joj je dete po redu, objašnjava Rančić.

Detaljnije objašnjenje

piše Milena Rančić, predsednica URIKS-a

Naknada koju dobija zaposlena žena tokom porodiljskog odustva naziva se naknada zarade, dok preduzetnice dobijaju ostale naknade.

Ove dve kategorije se računaju drugačije.

Naknada zarade se računa kao prosek zarada u 18 meseci koji prethodi otvaranju porodiljskog odsustva ili održavanja trudnoće ukoliko je to slučaj.

Ceo taj prosek sadrži neto naknadu i pripadajuće doprinose.

Zaposlena porodilja dobija neto naknadu na račun, a država na njeno ime uplaćuje doprinose za vreme dok je na odsustvu.

Porodiljsko traje do detetovog trećeg meseca, a onda počinje period nege deteta koji ističe kada dete napuni godinu dana.

Za treće i svako sledeće dete zaposlena porodilja dobija dve godine odsustva i za to vreme ima zdravstveno osiguranje i ide joj staž.

Za preduzetnice porodilje se takođe računa prosek tokom 18 meseci pre otvaranja porodiljskog.

Uzima se bruto osnovica na koju su se u tih 18 meseci uplaćivali doprinosi, onda se to podeli sa 1,5 i to je iznos naknade koju će majka-preduzetnica dobiti do kraja odsustva.

Naknade se računaju od rođenja deteta, a ne od trenutka porodiljskog, iako porodiljsko i nega deteta zajedno takođe traju godinu dana.

Za razliku od zaposlenih žena, preduzetnice za svako dete imaju pravo samo na godinu dana odsustva.

Rančić kaže da je iz Sekretarijata za socijalnu zaštitu grada Beograda dobila informaciju da suprug majke preduzetnice nema pravo da preuzme negu deteta.

Razlog leži u činjenici da se privatne preduzetnice Zakonom o radu karakterišu kao nezaposlene.

To znači da zbog toga što nemaju ugovor o radu, nemaju ni pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada zarad nege detete.

Majka preduzetnica može da otvori porodiljsko bolovanje posle rođenja deteta, kada dobije izvod iz matične knjige rođenih za bebu.

Mora da prihoduje, čak iako ne radi

Ukoliko preduzetnice žele da njihova firma nastavi da radi dok su one na porodiljskom, mogu da angažuju poslovođu za kog dodatno moraju da plate poreze i doprinose.

Ovo ne važi ako angažuju člana domaćinstva, što nije uvek moguće.

Tako da od plate koju dobijaju na porodiljskom, ukoliko žele da im teče staž, moraju da plate doprinose i sebi i poslovođi, navodi se na sajtu Bebac.

Porodilje kao „kolateralna šteta“

Jedna od poslednjih epizoda u kojoj su majke i porodilje bile oštećene, dogodila se upravo tokom pandemije korona virusa.

Problem je nastao zbog umanjenja naknade porodiljama kod poslodavaca koji su koristili državne mere pomoći.

Tada je Ratko Dmitrović, ministar zadužen za brigu o porodici, napisao na Tviteru da su porodilje „kolateralna šteta“.

Ubrzo potom se oglasio i Siniša Mali, ministar finansija, rekavši da trudnice i porodilje ni na koji način neće biti oštećene i da će nastaviti da primaju pun iznos naknade za vreme trajanja bolovanja.

Šta dalje

Rančić iz URIKSA kao jedan deo rešenja navodi to da otac deteta preuzme korišćenje odsustva radi nege koja počinje od bebinih tri meseca života.

„U slučaju kada tata koristi odsustvo radi nege deteta, radi se nov obračun na osnovu njegovih primanja 18 meseci pre počinjanja porodiljskog preduzetnice“, objašnjava Rančić.

Navodi da ako je tata zaposlen kod nekog poslodavca, ima sva prava koja ima i zaposlena žena.

Krajem prošle godine, predstavnice Incijative „Mame su zakon“ podnele su zahteve za izmenu pojedinih odredbi Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom.

U januaru su predstavnici ove inicijative razgovarali sa ministarkom za rad i socijalna pitanja, Darijom Kisić-Tepavčević i ministrom Ratkom Dmitrovićem.

Dogovoreno je da prioritet u mogućim izmenama budu odredbe koje se odnose na poljoprivredne osiguranice, kao i porodice dece sa invaliditetom i žena koje primaju više od tri republičke prosečne zarade.

Izvor: BBC