Prestanite da se samosažaljevate: Deset saveta za sreću ruskog psihologa Mihaila Labkovskog

O tome zašto smo nesrećni, koje su prepreke na putu do sreće i šta treba promeniti, Labkovski često govori na predavanjima po celoj zemlji. Donosimo neke zaključke:

Foto: Pixabay

Sposobnost da se uživa u životu – tema je koju Mihail Labkovski, jedan od najtraženijih psihologa u Rusiji, smatra za temu nad temama u psihologiji. O tome zašto smo nesrećni, koje su prepreke na putu do sreće i šta treba promeniti, Labkovski često govori na predavanjima po celoj zemlji. Donosimo neke zaključke:

#1. Ne plašite se da budete srećni

Većina ljudi živi u porodicama u kojima nije primereno uživati u životu, nije primereno govoriti da ti je dobro. Nesposobnost roditelja da se raduju i smeju prelazi na nas i mi mislimo da je život tako ustrojen. Imamo još jedan trip – to je ideja da ako vam je bilo dobro, neminovno će doći trenutak da platite za to. Plašimo se da uživamo u životu i smatramo da je to nešto poročno.

#2. Prestanite da se samosažaljevate

Kada govorite drugima o svojim problemima, šta zapravo želite? Želite da se žalite a ne da ih rešavate. Kult stradanja je još jedan trip. Lakše nam je da stradamo nego da srećno živimo. Zdrav čovek ili prihvata situaciju ili je menja. Neurotik je ne prihvata i ne menja. Uzmimo kao primer fizičku bolest koja realno smeta da se uživa u životu. Međutim, psihički zdravi ljudi se leče, a neurotici žele da boluju jer im to daje povod da se samosažaljevaju. Spremni su da umru jer lečenje – to je kad želiš da živiš i uživaš u životu.

#3. Odvojte realne probleme od izmišljenih

Neurotik se razlikuje od zdravog čoveka po tome što se zdrav čovek sekira zbog realnih problema, a neurotik zbog nepostojećih. To mu dođe kao neki hobi – izmisli problem da bi se imao oko čega sekirati ceo dan.

#4. Ne trudite se da pomognete svima unaokolo

Želja da pomažete svima dolazi otuda što ne verujete da vas i bez toga mogu voleti. Kroz pomoć drugima vi pokušavate da popravite sliku o samom sebi. Zato ako vam to ne traže, prestanite da vučete ljude za rukav. Usredsredite se na one kojima je vaša pomoć zaista potrebna.

#5. Ne govorite kad vas niko ništa nije pitao

Kada odgovarate na pitanja koja vam nisu postavljena, pokazujete uznemirenost. Jednom sam prolazio s devojkom pored odvratne prodavnice pod nazivom „Garderoba“ i ona kaže: „Kako je lepa haljina“, a posle minuta mog ćutanja: „Znala sam da nisi muško.“ Uzgred, ona je bila stoprocentno žensko. Da je zamolila da joj kupim, kupio bih joj, ali ako u sličnim situacijama odmah trčite na kasu – vi ste čovek bez samopouzdanja.

#6. Razlikujte ljubav i zavisnost

Ljudi nikad ne napuštaju ono što vole. Uzmimo na primer pušenje. Ja sam pušio trideset sedam godina, u poslednjih deset po tri kutije dnevno. Jedanput četrdesetak sati nisam pušio jer mi je doktor rekao da sam uskoro gotov. Prestao sam da pušim kada sam rekao sebi da ja cigarete ne volim već da sam zavisan od njih. Neurotici ne mogu razlikovati zavisnost od ljubavi.

#7. Rutina nije uvek loša

Ja se bavim rutinom već trideset pet godina – držim predavanja i u tome se sjajno osećam zato što sam konzervativan čovek. Sećate se kako je Rabinovič [književni junak iz romana Krvava šala] pitao zatvorenika: „Zašto sve vreme hodate po ćeliji, razmišljate, zar nikad ne sedite?“ Neurotici ne mogu da žive mirno, oni se stalno vrzmaju, plaše se da će im nešto promaći, stiču po pet diploma. Kada su u prilici da ne rade ništa, postaje im neudobno.

#8. Menjajte sebe a ne druge

Ovo se pre svega tiče vaspitanja dece. Ne možete da ne radite ništa sa sobom a da radite nešto s decom. Ona ne usvajaju šta im govorite, ali usvajaju šta radite i kako se ponašate prema drugima. Dolazila mi je na konsultacije žena od sedamdeset godina koja nija shvatala zašto joj se ne javlja sin koji ima četrdeset. Ispostavilo se da mu se još kad je imao petnaest popela na glavu sa svojim scenarijima. Zato se setite šta kaže stjuardesa u avionu – prvo sebi stavite masku pa onda deci.

#9. Na kritiku gledajte što jednostavnije

Setite se situacije kada ste sedeli u prevozu a ušla starica. Odjednom svi sevaju očima na vas i vi skačete kao katapultirani. Zašto to činite kad starica nije tražila da sedne? Tu je reč o niskom nivou samovrednovanja i strahu od osude i ogovaranja. Eksperimentišite malo pa nemojte ustati ako nećete. Šta god da kažu – da nemate savesti i da ste đubre kakvo u životu nisu videli, ne reagujte. Vremenom ćete uvideti da je tuđu ocenu vaše ličnosti moguće ignorisati.

#10. Radite samo ono što vam se radi

Klasičan primer je sa decom – kada se igrate s njima zato što tako treba – „ja sam dobar čovek, znači, moram uvek da se igram“… Prekinite to da radite. Igrajte se kad vam se igra a kad vam se ne igra, nemojte se igrati. Deca takođe osećaju kad je vama to nezanimljivo, a osećanje krivice nije ljubav. Bavite se decom kad vam se bavi i onoliko koliko vam se bavi. Ionako imate gomilu obaveza.

Prevela: Vesna Smiljanić Rangelov

Izvor: http://labkovskiy.ru/publikatsii/kak-stat-schastlivym-desyat-sovetov-ot-mihaila-labkovskogo/

Izvor: Detinjarije.com

Podeli tekst: