Odrasli koji žele da veruju u pretpostavku o malim odraslim ljudima osloniće se u potpunosti na reči i rasuđivanje u svojim postupcima prema deci. Reči i rasuđivanje, sami po sebi, uglavnom će dovesti do žalosnog neuspeha.
Koliko puta moram da ti kažem!
Postoji opčinjavajuća, polusvesna i problematična ideja o tome da se u podsvesti svakog roditelja i učitelja krije jedno dete. Ova naivna pretpostavka – ili želja – izaziva ne samo neuspeh u disciplinovanju već i burne scene koje podrazumevaju i zlostavljanje dece. Ideja o kojoj govorimo poznata je pod imenom pretpostavka o malim odraslim ljudima. Pretpostavka o malim odraslim ljudima je verovanje da deca imaju zlatno srce i da su u suštini odgovorna i nesebična. Drugim rečima, da su u pitanju manje verzije odraslih ljudi. Pošto su u pitanju mali odrasli ljudi, kad se deca rđavo ponašaju pretpostavlja se da je problem u tome što nemaju dovoljno informacija da urade ispravnu stvar. Rešenje? Iznošenje dodatnih činjenica deci.
“Izvini” nije dovoljno
Na primer, zamislite da je tačno 16.12 sati po podne. Vaš osmogodišnji sin zadirkuje svoju petogodišnju sestru po osamnaesti put otkako su stigli kući iz škole. Šta da radite? Da je vaš sin odrasla osoba, jednostavno biste ga poseli na stolicu, smireno pogledali u oči i objasnili mu.
“Odrasli koji veruju u pretpostavku o malim odraslim ljudima osloniće se u potpunosti na reči i rasuđivanje u pokušaju da promene ponašanje male dece. Reči i rasuđivanje će uglavnom dovoditi do žalosnih neuspeha.”
Evo u čemu je suština: Odrasli koji žele da veruju u pretpostavku o malim odraslim ljudima osloniće se u potpunosti na reči i rasuđivanje u svojim postupcima prema deci. Reči i rasuđivanje, sami po sebi, uglavnom će dovesti do žalosnog neuspeha. Ponekad objašnjenja neće imati nikakav uticaj. Ponekad će pokušaji odrasle osobe da prosvetle dete dovesti do onoga što nazivamo sindromom razgovora-ubeđivanja-svađe-urlanja.
Vaše dete čini nešto što vam se ne dopada. Knjige o roditeljstvu nalažu da razgovarate o problemu bez obzira na to koliko će razgovor potrajati. Zato pokušavate da objasnite petogodišnjoj ćerci da ne sme ispoljiti nepoštovanje.
Ona ne reaguje, pa pokušavate da je ubedite da mora posmatrati stvari na vaš način. Svađa dovodi do takmičenja u urlanju, a kad ni to ne pomogne, možete pomisliti da vam nije preostalo ništa drugo nego da je udarite.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Ja sam ta mama koja uči svoje dete da treba da vrati ako je neko prvi udari!
Tamara Gočmanac Vršnjačko nasilje postalo je svakodnevica, a roditelji na sve načine pokušavaju da zaštite svoju decu i uče ih kako sami da se zaštite. Većina će se složiti da...
Stasava generacija mladih majki koje znaju šta se nalazi u vakcini iako ne znaju da napišu nijednu hemijsku reakciju
Sećam se života bez interneta, barem u tragovima. Patetičari će reći da su tada rasla zdravija deca, zdravije ljubavne veze i zdravija ženska tela. Zločesta kao i uvek, reći ću...
Psiholog sa Stenforda: Zbog pandemije i onlajn nastave, detinjstvu preti kriza epskih razmera
Piše Met Rihtel, The New York Times International Report Drugog dana Nove godine, Džon Rajhert iz Bouldera u Koloradu posvađao se sa svojim četrnaestogodišnjim sinom Džejmsom. Tokom dugih meseci karantina,...
Crvenkapa i vuk su postali prijatelji i druge laži kojima danas “štitimo” decu
Piše: Marina Blagojević "Promenila sam za Evgeniju kraj 'Crvenkape i vuka'". "Kako misliš 'promenila'"? "Pa, rekla sam joj da je baka napravila posebnu vrstu kolača od koje se vuk prodobrio,...
Nema komentara.