Koliko puta moram da ti kažem!
Postoji opčinjavajuća, polusvesna i problematična ideja o tome da se u podsvesti svakog roditelja i učitelja krije jedno dete. Ova naivna pretpostavka – ili želja – izaziva ne samo neuspeh u disciplinovanju već i burne scene koje podrazumevaju i zlostavljanje dece. Ideja o kojoj govorimo poznata je pod imenom pretpostavka o malim odraslim ljudima. Pretpostavka o malim odraslim ljudima je verovanje da deca imaju zlatno srce i da su u suštini odgovorna i nesebična. Drugim rečima, da su u pitanju manje verzije odraslih ljudi. Pošto su u pitanju mali odrasli ljudi, kad se deca rđavo ponašaju pretpostavlja se da je problem u tome što nemaju dovoljno informacija da urade ispravnu stvar. Rešenje? Iznošenje dodatnih činjenica deci.
“Izvini” nije dovoljno
Na primer, zamislite da je tačno 16.12 sati po podne. Vaš osmogodišnji sin zadirkuje svoju petogodišnju sestru po osamnaesti put otkako su stigli kući iz škole. Šta da radite? Da je vaš sin odrasla osoba, jednostavno biste ga poseli na stolicu, smireno pogledali u oči i objasnili mu.
„Odrasli koji veruju u pretpostavku o malim odraslim ljudima osloniće se u potpunosti na reči i rasuđivanje u pokušaju da promene ponašanje male dece. Reči i rasuđivanje će uglavnom dovoditi do žalosnih neuspeha.“
Evo u čemu je suština: Odrasli koji žele da veruju u pretpostavku o malim odraslim ljudima osloniće se u potpunosti na reči i rasuđivanje u svojim postupcima prema deci. Reči i rasuđivanje, sami po sebi, uglavnom će dovesti do žalosnog neuspeha. Ponekad objašnjenja neće imati nikakav uticaj. Ponekad će pokušaji odrasle osobe da prosvetle dete dovesti do onoga što nazivamo sindromom razgovora-ubeđivanja-svađe-urlanja.
Vaše dete čini nešto što vam se ne dopada. Knjige o roditeljstvu nalažu da razgovarate o problemu bez obzira na to koliko će razgovor potrajati. Zato pokušavate da objasnite petogodišnjoj ćerci da ne sme ispoljiti nepoštovanje.
Ona ne reaguje, pa pokušavate da je ubedite da mora posmatrati stvari na vaš način. Svađa dovodi do takmičenja u urlanju, a kad ni to ne pomogne, možete pomisliti da vam nije preostalo ništa drugo nego da je udarite.
Ne pokušavamo da nagovestimo da neprestano tučete svoju decu. Međutim, vrlo je moguće da je glavni razlog zlostavljanja dece (fizičkog, a ne seksualnog) zapravo pretpostavka o malim odraslim ljudima. Roditelj pročita u knjizi o roditeljstvu da je razgovor najbolji metod. Kad razgovor ne urodi plodom, roditelj se razbesni i počne da udara, pošto najbolja strategija ne deluje i počinje da ga hvata očaj.
Neposlušna deca su nesrećna
Razgovor i objašnjavanje ima svoje mesto u podizanju dece. Međutim, deca su deca – a ne mali odrasli ljudi. Pre više godina jedna autorka je napisala: „Detinjstvo je period prelazne psihoze.“ Želela je da kaže da su mala deca – na izvestan način – u suštini luda! Nisu rođena razumna i nesebična, rođena su nerazumna i sebična. Žele ono što žele, žele to odmah i dobiće napad besa ako to ne dobiju. Stoga je posao roditelja – i učitelja – da pomognu deci da postepeno nauče da tolerišu frustraciju. Da bi postigli ovaj cilj, odrasli moraju biti nežni, dosledni, odlučni i smireni.
„Ako je zaista neophodno, u redu je iskoristiti jedno objašnjenje. Pokušaji ponavljanja objašnjenja zapravo uvaljuju odrasle i decu u probleme. Suviše roditeljske priče iritira decu i odvraća im pažnju“
Kako to postići? Počnite sa promenom razmišljanja o deci i otarasite se pretpostavke o malim odraslim ljudima. Da bismo uklonili ovu besmislenu i štetnu ideju iz umova roditelja, koristimo ono što nazivamo „kognitivnom šok-terapijom“. Mada može zvučati čudno, razmišljajte o tome na ovaj način: Umesto da posmatrate decu kao male odrasle ljude, zamišljajte sebe kao trenera divljih životinja! Naravno, to ne znači da treba da koristite bič, pušku ili stolicu. Svakako ne mislimo da treba da se ponašate rđavo.
Šta radi trener divljih životinja? Odabira metod – najčešće neverbalan – i ponavlja ga dok „onaj koji se obučava“ ne učini ono što trener želi. Trener je strpljiv, nežan i uporan. Posao Magije u tri koraka jeste da vam predstavi metode treniranja kako biste ih ponavljali dok vaša deca ne učine ono što želite da učine.
Na sreću, obično ne morate da ponavljate metod naročito dugo pre nego što postignete rezultate. Postepeno možete dodavati razgovor i rezonovanje kako deca rastu. Ali, zapamtite ovo: Jedno objašnjenje je u redu – ako je neophodno. Pokušaji da se objašnjenje ponovi uvaljuju decu i odrasle u probleme.
Od diktature do demokratije
Sveobuhvatna orijentacija Magije u tri koraka jeste nešto što možemo nazvati „Od diktature do demokratije“. Kad su vaša deca mala, stanje u kući treba da nalikuje dobroćudnoj diktaturi u kojoj ste vi sudija i porotnik. Na primer, vaša četvorogodišnjakinja ne može jednostrano da odluči – u sredu, u sedam i trideset ujutru – da ne ode u obdanište već da ostane kod kuće i igra se sa igračkama koje je dobila za rođendan.
„Nepridržavanje pravila i nedostatak saradnje potomstva nije uvek posledica nedostatka informacija. Deca nisu mali odrasli ljudi ili mali kompjuteri, tako da podizanje dece podrazumeva i obuku i objašnjavanje.“
Međutim, kad vam deca zađu u tinejdžerske godine, domaćinstvo treba da nalikuje demokratiji. Podmladak treba da ima mogućnost da se izjasni o pravilima koja se njih tiču. Treba održavati porodične sastanke na kojima će se rešavati nesuglasice. Međutim, čak i kad su deca tinejdžeri a dođe do stani-pani, ko otplaćuje kredit? Vi. Ko bolje od dece zna šta je za njih dobro? Vi. Kad je potrebno, imate pravo – i dužnost – da nametnete ograničenja svojoj deci, iako se to njima ne dopada.
Ne mogu se deca knjiški vaspitavati
Ovih dana previše roditelja se plaši svoje dece. Čega se plaše? Fizičkog napada? Obično ne. Mnogi roditelji se plaše da se neće dopasti svojoj deci. Zato u konfliktnim situacijama roditelji objašnjavaju i objašnjavaju i objašnjavaju, nadajući se da će se deca na kraju složiti i reći nešto poput: „Bože, nikad nisam o tome na taj način razmišljao.“ Ovakvi pokušaji roditelja suviše često dovode do sindroma razgovor-ubeđivanje-svađa-urlanje ili sindroma razgovor-ubeđivanje-svađa-urlanje-batine.
Odlomak iz knjige „Magija u 3 koraka“, Dr Tomas Filan (Vulkan izdavaštvo)
Ovaj inovativan program vaspitavanja otkriva vam najvažnije tajne vaspitavanja dece i omogućava vam da uz igru i šalu ostvarite sve svoje ciljeve. Uz dokazane rezultate i potvrdjeno iskustvo, ovaj metod vas na najlakši način vodi kroz odgajanje dece uzrasta od dve do dvanaest godina – bez raspravljanja, vike ili fizičkog kažnjavanja.
Kroz tri jednostavna koraka, roditelji će uvežbati da eliminišu neželjeno ponašanje, ohrabre pozitivne obrasce i unaprede odnos sa detetom, a da ne upadnu u zamku beskrajnog ubeđivanja koje donosi samo frustraciju. Osim toga, ovaj zgodni priručnik donosi deset najefektnijih strategija za izgradnju samopouzdanja kod dece, ali i upozorava na šest osnovnih oblika testiranja i manipulacije koje roditelj može da očekuje od deteta. Saznajte i kako da sprečite svađe oko domaćeg zadatka, učinite vreme za obroke ugodnijim, naučite kako da organizujete efikasne porodične sastanke i podstaknete decu da požele da pomognu oko poslova u kući.
Savremeni saveti o deci i njihovom aktuelnom okruženju – stvarnom i elektronskom – kao i jednostavne i praktične ilustracije, čine ovaj priručnik apsolutno neophodnim pomoćnikom u odgajanju dece.
