Odrasli koji žele da veruju u pretpostavku o malim odraslim ljudima osloniće se u potpunosti na reči i rasuđivanje u svojim postupcima prema deci. Reči i rasuđivanje, sami po sebi, uglavnom će dovesti do žalosnog neuspeha.
Koliko puta moram da ti kažem!
Postoji opčinjavajuća, polusvesna i problematična ideja o tome da se u podsvesti svakog roditelja i učitelja krije jedno dete. Ova naivna pretpostavka – ili želja – izaziva ne samo neuspeh u disciplinovanju već i burne scene koje podrazumevaju i zlostavljanje dece. Ideja o kojoj govorimo poznata je pod imenom pretpostavka o malim odraslim ljudima. Pretpostavka o malim odraslim ljudima je verovanje da deca imaju zlatno srce i da su u suštini odgovorna i nesebična. Drugim rečima, da su u pitanju manje verzije odraslih ljudi. Pošto su u pitanju mali odrasli ljudi, kad se deca rđavo ponašaju pretpostavlja se da je problem u tome što nemaju dovoljno informacija da urade ispravnu stvar. Rešenje? Iznošenje dodatnih činjenica deci.
“Izvini” nije dovoljno
Na primer, zamislite da je tačno 16.12 sati po podne. Vaš osmogodišnji sin zadirkuje svoju petogodišnju sestru po osamnaesti put otkako su stigli kući iz škole. Šta da radite? Da je vaš sin odrasla osoba, jednostavno biste ga poseli na stolicu, smireno pogledali u oči i objasnili mu.
“Odrasli koji veruju u pretpostavku o malim odraslim ljudima osloniće se u potpunosti na reči i rasuđivanje u pokušaju da promene ponašanje male dece. Reči i rasuđivanje će uglavnom dovoditi do žalosnih neuspeha.”
Evo u čemu je suština: Odrasli koji žele da veruju u pretpostavku o malim odraslim ljudima osloniće se u potpunosti na reči i rasuđivanje u svojim postupcima prema deci. Reči i rasuđivanje, sami po sebi, uglavnom će dovesti do žalosnog neuspeha. Ponekad objašnjenja neće imati nikakav uticaj. Ponekad će pokušaji odrasle osobe da prosvetle dete dovesti do onoga što nazivamo sindromom razgovora-ubeđivanja-svađe-urlanja.
Vaše dete čini nešto što vam se ne dopada. Knjige o roditeljstvu nalažu da razgovarate o problemu bez obzira na to koliko će razgovor potrajati. Zato pokušavate da objasnite petogodišnjoj ćerci da ne sme ispoljiti nepoštovanje.
Ona ne reaguje, pa pokušavate da je ubedite da mora posmatrati stvari na vaš način. Svađa dovodi do takmičenja u urlanju, a kad ni to ne pomogne, možete pomisliti da vam nije preostalo ništa drugo nego da je udarite.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Zašto se današnje majke osećaju toliko frustrirano?
Moj posao je da radim s majkama. Svake sedmice čujem na desetine priča kreativnih, motivisanih, obrazovanih i relativno dobro uspešnih žena koje zaista vole svoju decu. To su majke koje...
Razmaženo dete nije srećno dete. Evo u čemu je razlika:
Mnogo je razlika između onoga što definiše srećno i razmaženo dete. Lično, poznajem jedno razmaženo. Jedno dete koje samo učini grimasu jer neko drugi jede sladoled, a ono je svoje...
Ovako izgleda emocionalna sigurnost u zdravoj porodici
O važnosti razvoja osećaja emocionalne sigurnosti svih članova porodice mnogo se govori. Evo nekoliko primera koji će vam pokazati kako se u emocionalno zdravim sredinama razgovara kad se desi neki...
Maloletnice u đakuziju poznatog jutjubera: Nisu one samo žrtve obmane, one su, pre svega, žrtve nevaspitanja
Piše: Ljiljana Španić Nije loše vreme u kom živimo, loši su ljudi koji žive u njemu. Hteli to priznati ili ne, svakodnevnica govori tako. Verujem da je većina ovih dana...
Nema komentara.