Odrasli koji žele da veruju u pretpostavku o malim odraslim ljudima osloniće se u potpunosti na reči i rasuđivanje u svojim postupcima prema deci. Reči i rasuđivanje, sami po sebi, uglavnom će dovesti do žalosnog neuspeha.
Koliko puta moram da ti kažem!
Postoji opčinjavajuća, polusvesna i problematična ideja o tome da se u podsvesti svakog roditelja i učitelja krije jedno dete. Ova naivna pretpostavka – ili želja – izaziva ne samo neuspeh u disciplinovanju već i burne scene koje podrazumevaju i zlostavljanje dece. Ideja o kojoj govorimo poznata je pod imenom pretpostavka o malim odraslim ljudima. Pretpostavka o malim odraslim ljudima je verovanje da deca imaju zlatno srce i da su u suštini odgovorna i nesebična. Drugim rečima, da su u pitanju manje verzije odraslih ljudi. Pošto su u pitanju mali odrasli ljudi, kad se deca rđavo ponašaju pretpostavlja se da je problem u tome što nemaju dovoljno informacija da urade ispravnu stvar. Rešenje? Iznošenje dodatnih činjenica deci.
“Izvini” nije dovoljno
Na primer, zamislite da je tačno 16.12 sati po podne. Vaš osmogodišnji sin zadirkuje svoju petogodišnju sestru po osamnaesti put otkako su stigli kući iz škole. Šta da radite? Da je vaš sin odrasla osoba, jednostavno biste ga poseli na stolicu, smireno pogledali u oči i objasnili mu.
“Odrasli koji veruju u pretpostavku o malim odraslim ljudima osloniće se u potpunosti na reči i rasuđivanje u pokušaju da promene ponašanje male dece. Reči i rasuđivanje će uglavnom dovoditi do žalosnih neuspeha.”
Evo u čemu je suština: Odrasli koji žele da veruju u pretpostavku o malim odraslim ljudima osloniće se u potpunosti na reči i rasuđivanje u svojim postupcima prema deci. Reči i rasuđivanje, sami po sebi, uglavnom će dovesti do žalosnog neuspeha. Ponekad objašnjenja neće imati nikakav uticaj. Ponekad će pokušaji odrasle osobe da prosvetle dete dovesti do onoga što nazivamo sindromom razgovora-ubeđivanja-svađe-urlanja.
Vaše dete čini nešto što vam se ne dopada. Knjige o roditeljstvu nalažu da razgovarate o problemu bez obzira na to koliko će razgovor potrajati. Zato pokušavate da objasnite petogodišnjoj ćerci da ne sme ispoljiti nepoštovanje.
Ona ne reaguje, pa pokušavate da je ubedite da mora posmatrati stvari na vaš način. Svađa dovodi do takmičenja u urlanju, a kad ni to ne pomogne, možete pomisliti da vam nije preostalo ništa drugo nego da je udarite.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: RODITELJSTVO
Trogodišnje dete: Zašto vam niko nije rekao ove važe stvari o njima?
Kada je u pitanju trogodišnje dete, neke stvari stvarno je potrebno znati na vreme... Obično se kaže da su klinci u tom uzrastu najslađi, ali i nekako najzahtevniji. Iako ni...
Pričajte sa decom o trenutnoj situaciji, ona ionako sve osećaju
Ulazim u učionicu sa osmehom, drugi razred. - How are you? Svi mehanički odgovaraju. I zaćute. Ali ja osetim, znam. ('ajd budi normalna, prvi pokušaj) Crtam porodicu na tabli (po...
”Ja sam odrasla u patikama s pijace”
Nosila sam odeću koju je pre mene nosilo bar dvoje, a onda je prelazila u ruke druge dece (neretko i dečaka). Pila sam vodu iz bunara, ponekad i sa česme....
Problemi koji se javljaju kad je roditeljima najvažniji školski uspeh deteta
Roditelji često greše kada, umesto motivacije i podrške, deci stavljaju do znanja da je školski uspeh važniji od njihovih socijalnih veština i emocija. Istraživanja pokazuju da kod dece takva očekivanja...
Nema komentara.