Stručnjaci zaključuju da deca koja rastu u okruženju koje nije opsesivno čisto imaju manju stopu alergija i astme.
Smatra se da su mikroorganizmi loši, ali istovremeno, naučnici upozoravaju da nije dobro insistirati na prevelikoj čistoći jer bi to moglo izazvati astmu i mnoge vrste alergija.
Poručuju da treba uspostaviti ravnotežu između potrebe za potpunom čistoćom i života sa znanjem da su bakterije svuda oko nas.
Od 19. veka poznato je da neke bakterije izazivaju bolesti, a od tada, čistoća je značajno poboljšala ljudsko zdravlje. Ipak, nisu svi mikroorganizmi loši. Istina je da postoje bakterije koje uzrokuju smrtonosne bolesti, ali većina njih je korisna za naše zdravlje – u organizmu i u okolini.
Godine 1989. britanski epidemiolog Dejvid Strahan bio je prvi koji je sugerisao da bi izlaganje infekcijama tokom detinjstva moglo osigurati dobru odbranu protiv alergija kasnije u životu.
Alergija se zapravo razvija kada organizam percipira bezopasne supstance kao veliki napad. Naša tela, tvrdi Doroti Metjus, biolog sa Koledža „Rasel Sejdž“ u Njujorku, preterano reaguju na korisne mikrobe, jer je naš imunosastav zaboravio kako da, sa njima, živi u miru.
Sledi pitanje kako se zaštititi od bolesti koje uzrokuju loše bakterije, a zadržati dobre? Ključno je pranje ruku, dobro i dovoljno dugo, ali ne moraju svi delovi tela da se peru na taj način. Menjanje donjeg veša svakog dana svakako spada u kategoriju nužnog.
Što se tiče održavanja kuće, nije važno preterano čišćenje nego ciljano i temeljno, što je bolje nego „jednom nedeljno“, smatra Sali Blumfild, načelnica Međunarodnog naučnog foruma za higijenu doma. Ako se na kuhinjskoj podlozi seče povrće, čišćenje može pričekati, ali ako se seku meso i riba – ne može.
Ne postoje naučni podaci o tome koliko često bi trebalo menjati posteljinu, pidžame i peškire, ali Blumfildova predlaže jednom nedeljno. Treba posebno biti oprezan s kuhinjskim krpama i sunđerima, a kod korišćenja klozetske šolje napominje se da treba zatvarati dasku.
Stručnjaci zaključuju da deca koja rastu u okruženju koje nije opsesivno čisto imaju manju stopu alergija i astme.
Izvor: RTS
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Nestašica antibiotika za decu u evropskim apotekama
Problemi u lancu snabdevanja antibioticima u Evropi, pre svega amoksicilina, primorali su vlasti širom kontinent da preduzme vanredne mere kako bi obezbedile dovoljne količine lekova za sve pacijente. Najveći problem...
Direktorka “Batuta”: Roditelj ne može da odbije vakcinaciju, kazne i do 150.000 dinara
Navela je da je u 2021. svega 74,8 odsto dece do dve godine vakcinisano tom vakcinom, a drugom dozom 85,8 odsto. Jovanović je za "Politiku" rekla da je od kraja...
Male boginje mogu biti fatalne po dete – kako prepoznati prve simptome
Zbog potvrđenih prvih slučajeva malih boginja, Zavod za javno zdravlje Požarevac prijavio je epidemiju u Smederevu, a Institut Batut pooštrio mere nadzora. Stručnjaci upozoravaju da će broj zaraženih u Srbiji...
Potvrđena četiri slučaja malih boginja u Srbiji
Institut za javno zdravlje Srbije „Milan Jovanović Batut” objavio je danas da je u referentnoj laboratoriji za morbile Instituta za virusologiju, vakcine i serume „Torlak” potvrđeno prisustvo morbila kod četiri...
Nema komentara.