Prof. Perišić: Kad mi se majke požale da im ponestaje mleka, ja prvo porazgovaram sa ocem deteta

U emisiji Jutro na Prvoj doktor Perišić govorio je o dojenju, značaju majčinog mleka i o tome koji su uzroci zbog kojih kod majki dolazi do smanjenja laktacije.

Dr Vojislav Perišić, poznati dečji gastroenterolog, karijeru je posvetio radu sa decom koja imaju gastroenterološke probleme. Redovni je profesor na katedri za pedijatriju Medicinskog fakulteta u Beogradu.

U emisiji Jutro na Prvoj doktor Perišić govorio je o dojenju, značaju majčinog mleka i o tome koji su uzroci zbog kojih kod majki dolazi do smanjenja laktacije.

– Razlozi za to što majke nemaju mleka uvek su psihološke prirode. Ali mi moramo razumeti majku dojilju. Dojenje je sveta dužnost svake majke. To je inkarnacija one lepote življenja uz majku. Ipak, moramo shvatiti majku koja kaže “Ja imam sve manje mleka, beba mi nije zadovoljna.”, kaže dr Perišić.

Na pitanje o tome koji hormoni utiču na laktaciju, profesor odgovara da je reč o dva hormona koji svaka žena luči, a to su prolaktin i oksitocin.

– Pazite, to je jedan vrlo interesantan proces. Beba je na dojci, spremna da sisa. Neuralni signal sa tom informacijom odlazi u hipofizu i mozak počinje da luči ta dva hormona koji utiču na mlečnu žlezdu. Veličina grudi nikakav uticaj nema na produkciju mleka. To svaka majka može. – tvrdi dr Perišić.

Ali, kako objašnjava, problem je stres.

– Ja mojim studentima govorim ovako – kad majka dođe kući, ona mora da bude dobra majka, da doji bebu, da beba napreduje. Mora da bude i dobra supruga i dobra snaja, mora da primi goste. I sad odjedanput ta majka ima toliko obaveza i ne zna na koju prvo da odgovori. Mora prvo da odgovori na najvažniji zahtev – mleko za bebu. Majka mora da se opusti, da se odmara i fizički i psihički, jer stres majke je glavni faktor koji čini da se mleko smanji. – tvrdi profesor Perišić.

On kaže i da uticaj psihe na dojenje najbolje možemo videti po tome što je bilo slučajeva da majka koja nije rađala usvoji bebu i počne da je doji. Zato što je produkcija mleka povezana isključivo sa porukom koja se šalje hipofizi, kad se beba smesti na dojku, a ne sa procesom rađanja.

“Iako se to dešava retko, može da se desi.” – kaže profesor.

On dodaje da, kad mu se neka majka požali da gubi mleko, on prvo porazgovara sa ocem.

“Ja njega tad izdvojim i lepo mu kažem – sve ti po kući radi, sve preuzmi na sebe, da majka može da se opusti, da bude uz bebu i da doji.”

Majka dojilja je zakon, kaže profesor.

“U majčinom mleku postoji nešto što ne postoji ni u jednoj mlečnoj formuli, a to je antitelo koje se inače nalazi u krvi, sekretorni IgA. Ono štiti sluzokožu i disajne puteve perfektno. Pored toga, u jednom mililitru majčinog mleka ima sto puta više leukocita nego što ima u krvi – čak milion. A oni kad uđu u probavni sistem deteta oni ga izuzetno uspešno brane. U tom smislu je to moćno biološko sredstvo odbrane probavnog sistema.” – tvrdi profesor Perišić.

Izvor: Zelena učionica

Podeli tekst: