“Matematika jeste dobra za zastrašivanje u školama i u te svrhe dosta je koriste nastavnici. Uvek mogu da zadaju deci nešto što neće znati i tako ih drže pod kontrolom”, kaže Anić.
Za mnoge učenike matematika je najveći bauk u školi, a prof. Ivan Anić kaže da je problem što nastavnici od dece pokušavaju da naprave “pokvarene kalkulatore”, a da je svrha matematike nešto drugo – naučiti decu da misle i analiziraju podatke.
“Matematika jeste dobra za zastrašivanje u školama i u te svrhe dosta je koriste nastavnici. Uvek mogu da zadaju deci nešto što neće znati i tako ih drže pod kontrolom”, kaže Anić.
Pojašnjava da je matematika danas veoma važna, posebno analiza podataka koja je najvažnija kompenticija za tržište rada. Naglašava da učenike treba naučiti da misle, da iz podataka koji ih okružuju donose dobre odluke i da znaju da argumentuju svoje stavove.
“Nastavnici matematike danas pokušavaju da od dece naprave pokvarene kalkulatore. Celokupna nastava je usmerena da decu naučimo neke procedure koje već postoje u dobrim matematičkim aplikacijama, a deca nikada ne mogu da postignu taj nivo koji ima računar”, pojašnjava on.
Svrha matematike nije to već, kako kaže, da deca nauče da analiziraju podatke koji su im na raspolaganju, da donose odluke i zaključke.
U svetu, ali i kod nas, danas se sve više govori o projektno orjentisanoj nastavi, za koju nastavnici u Srbiji misle da je nešto veliko, komplikovano, da zahteva veliki novac, angažman svih u školi, roditelja.
“Projekno orjentisana nastava je nešto vrlo jednostavno, možete ući u odeljenje i pitati decu koji je sport najpopularniji. Obično se deca podele na fudbal i košarku. Onda od dece tražite da pronađu podatke kojima će argumentovati svoje stavove. Nastavnici će se iznenaditi koliko brzo đaci analiziraju podatke i daju dobre argumente u prilog svojim tezama. To je već mali projekat”, pojasnio je on.
Kroz matematiku, naglašava, mogu se analizirati razni svetski trendovi – zbog čega je svetsku popularnost dobila pesma Despasito, zbog čega je popularan spiner.
I istorija ne mora biti dosadan predmet koji se svodi na suvoparno bubanje godina i imena, već da se kroz projekat može približiti deci i učiniti zanimljivom.
Nastavnica istorije OŠ Ivo Andrić iz Smedereva Višnja Vasiljević priča da su kroz projekat “Zbližavanje generacija” uspeli da približe istoriju deci, a da sve uklope u program nastave.
Prvo su učenici razgovarali sa bakama i dekama i tu su mogli da vide kako je izgledalo njihovo detinjstvo. Projekat je rađen zajedno sa školama iz Moldavije i Austrije.
“Onda su deca slala poštom pismo đacima iz Moldavije i čekala odgovor. To je bila velika neizvesnost, tu su mogli da vide kako je izgledala komunikacija na velikim razdaljinama. Oni danas otkucaju poruku koja za nekoliko sekundi stiže do najudaljenije destinacije”, pojašnjava Vasiljević.
Izvor: Kurir
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Sastav školskog osoblja biće primetno izmenjen od 1. septembra
Autor: Dragana Jokić-Stamenković Prema najavama predstavnika vlasti i procenama sindikata, sastav školskog osoblja u učionicama, ali i van njih, biće primetno izmenjen od 1. septembra zbog „racionalizacije obrazovnih ustanova”. Tim rečima...
Čemu filozofija u obrazovnom sistemu?
Piše: Ivan Milenković Nije danas prevelik problem ukloniti filozofiju iz srednjoškolskog obrazovanja, naročito ako se njen leš rastvori u kiselini nekog slaboumnog opravdanja tipa: filozofija ničemu ne služi, ona samo...
Ovako se trenira mozak!
Pripremila Gordana Glavinić Umor, nepažnja, dosada, česti su razlozi za loše rezultate i nedisciplinu učenika na času. Tragajući za rešenjem kako da motiviše đake da aktivnije prate nastavu - Prva...
Lijam Nison: Posao učitelja mi je bio najteži i najgori u životu
Pre nego što je postao glumac i pre nego što se proslavio čuvenom trilogijom „Oteta”, Lijam Nison je bio učitelj. Ovim poslom se bavio oko dve godine, mnogo pre nego...
Nema komentara.