Prosečna porodica: mama, tata i jedno dete

Autor: Katarina Đorđević

U Srbiji živi oko milion i po porodica sa decom, a podaci Republičkog zavoda za statistiku izvedeni iz poslednjeg popisa stanovništva svedoče da najveći broj roditelja ima samo jednog naslednika. Naime, od 1.476.105 porodica – 764.546 njih gaji jedno dete, 591.114 roditelja ima dvoje dece, svega 99.638 porodica gaji troje mališana, a broj porodica sa četvoro, petoro i šestoro dece ne prelazi jedan procenat. Teret samohranog roditeljstva nosi gotovo 300.000 majki i 76.435 očeva u našoj zemlji, a gotovo svaka treća porodica u Srbiji nema decu – najveći broj bračnih parova bez naslednika živi u ruralnim krajevima naše zemlje.

Ovo su samo neki od brojčano najzanimljivijih podataka kojima se može skicirati savremena srpska porodica uoči 15. maja, Međunarodnog dana porodice, a stručnjaci koji analiziraju promene u „osnovnoj ćeliji društva” ističu da se broj dece smanjuje, broj razvoda povećava, a istovremeno raste i nasilje u porodici. Naime, od početka ove godine čak 20 žena ubijeno je u porodičnom nasilju, a preko 900 mališana je tokom prethodne godine izdvojeno iz njihovih bioloških porodica zbog poremećenih odnosa.

Muče ih i ekonomski problemi

Porodica u Srbiji treba da dobije veću podršku države i Vlada Srbije nastaviće da sprovodi finansijske mere za usklađivanje rada i roditeljstva i za međugeneracijsku solidarnost, izjavila je juče ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović povodom Međunarodnog dana porodice. Ministarka je tokom posete porodici Petrović u Boleču navela da devet odsto porodica u Srbiji živi na granici siromaštva, prenosi Tanjug. Direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović izjavila je da se porodice u Srbiji suočavaju pre svega s ekonomskim problemima. Ona je, kako prenosi Beta, istakla da je usvojen novi zakon o sprečavanju porodičnog nasilja, ali da samo institucionalno reagovanje nije dovoljno. Povodom Dana porodice, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković ukazala je da su porodice u kojima žive osobe sa zdravstvenim problemima ili invaliditetom višestruko ugrožene i neretko prepuštene same sebi, što može da dovede do siromaštva i izolacije.

Stručnjaci Unicefa upozoravaju da svako osmo dete u Srbiji živi ispod apsolutne linije siromaštva, a dečji dodatak prima 28,3 odsto dece i mladih do 18 godina. Statistika Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja svedoči da oko sto hiljada porodica prima novčanu socijalnu pomoć.

Iako se veruje da u našem društvu postoji kult braka i porodice, statistika ne podržava ovo idealističko uverenje. Podaci, naime, govore da svaka četvrta žena nikada nije izašla pred matičara, kao i da svaki treći muškarac ne nosi burmu. Svaki četvrti brak u Srbiji završi se razvodom, a u vanbračnoj zajednici živi 3,83 odsto osoba starijih od 15 godina – odnosno 236.063 naša sugrađanina.

„Mlade osobe sve kasnije stupaju u brak, prvo dete najčešće rađaju u četvrtoj deceniji života, najčešće ostaju na jednom nasledniku, i to  – ne bez razloga. Naime, istraživanje Instituta za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu i Centra za mame pokazalo je da svega polovina majki u Srbiji ima stalno zaposlenje – petina njih je nezaposlena, a trećina radi na crno ili je povremeno angažovana u privremenim poslovima. Preko 60 odsto zaposlenih majki u Srbiji ima primanja niža od republičkog proseka, a skoro polovina njih zarađuje između 150 i 300 evra u dinarskoj protivvrednosti – najmlađe majke imaju najniže plate. Finansijska pomoć države mladoj porodici fokusira se na prve dve godine života deteta, a veliki broj mladih osoba od kojih se očekuje da stvaraju porodice i ’popravljaju’ natalitetnu statistiku nema posao niti bilo kakvu sigurnost u pogledu budućnosti, pa ne čudi što veliki broj porodica u Srbiji ostaje na jednom detetu”, ističe psiholog Maja Antončić.

„Zvanična statistika svedoči da više od 600.000 bračnih parova u Srbiji nema decu, a kada se ti podaci ukrste sa brojem samohranih očeva i majki i brojem vanbračnih zajednica, dolazimo do zaključka da klasična porodica koju čine mama, tata i dete polako odlazi u istoriju. Ali, to nije srpski fenomen, već evropski trend – u skandinavskim zemljama, primera radi, polovina partnera živi u vanbračnoj zajednici, a beleži se i znatan porast jednoroditeljskih porodica. Zbog toga se u psihologiji više ne govori o kategoriji potpunih ili nepotpunih porodica, već o funkcionalnim ili nefunkcionalnim porodicama”, ističe psiholog Spomena Milačić.

A ako je suditi prema rezultatima Unicefove studije pod nazivom „Sreća i porodice sa decom u Srbiji”, koja je sprovedena na uzorku od 600 domaćinstava u 28 opština Srbije, čak dve trećine naših porodica je srećno. Ono što karakteriše srećne porodice jesu dobri odnosi, puni poštovanja među svim članovima porodice, partnersko roditeljstvo i kvalitetno vreme provedeno sa decom.

Izvor: Politika

Pet naučno dokazanih koristi porodičnih obroka

Učiniću sve da se moja deca zbliže sa decom mojih braće i sestara

Evo zašto je tetka važna osoba u životu svakog deteta

Eh… To su bila vremena!

Priča jedne mame: O jednoj Nataliji

Piše: Biljana Radujko Tomić Nakon deset godina egzibicija, dobila sam prvu bebu. Kažem JA, jer su nekako svi oko meni bili uglavnom nemi posmatrači.  Verujem da ih je blokirao strah...

Majčino mleko je bukvalno magično, kaže nauka

Čak i ako čvrsto verujete da je najvažnije od svega da je beba sita, prosto je neporecivo da je majčino mleko superiorno u odnosu na bilo koju drugu vrstu hrane...

Majčinstvo u 20/30/40-im: Nataša Jančić

O meni Ja sam Nataša, mama dva dečaka i jedne devojčice, žena ekologa u duši. Po zanimanju sam nesuđeni pejzažni arhitekta i master analitičar zaštite životne sredine. Autorka porodičnog-eko bloga...

Kako zatražiti pomoć i dobiti je: Programiranje muškarca da kaže “da”

Ukoliko u vašoj vezi ne dobijate pomoć koja vam je potrebna, jedan od značajnih uzroka može da bude to što je ne tražite dovoljno ili je možda tražite na pogrešan...