Prosečna porodica: mama, tata i jedno dete

Autor: Katarina Đorđević

U Srbiji živi oko milion i po porodica sa decom, a podaci Republičkog zavoda za statistiku izvedeni iz poslednjeg popisa stanovništva svedoče da najveći broj roditelja ima samo jednog naslednika. Naime, od 1.476.105 porodica – 764.546 njih gaji jedno dete, 591.114 roditelja ima dvoje dece, svega 99.638 porodica gaji troje mališana, a broj porodica sa četvoro, petoro i šestoro dece ne prelazi jedan procenat. Teret samohranog roditeljstva nosi gotovo 300.000 majki i 76.435 očeva u našoj zemlji, a gotovo svaka treća porodica u Srbiji nema decu – najveći broj bračnih parova bez naslednika živi u ruralnim krajevima naše zemlje.

Ovo su samo neki od brojčano najzanimljivijih podataka kojima se može skicirati savremena srpska porodica uoči 15. maja, Međunarodnog dana porodice, a stručnjaci koji analiziraju promene u „osnovnoj ćeliji društva” ističu da se broj dece smanjuje, broj razvoda povećava, a istovremeno raste i nasilje u porodici. Naime, od početka ove godine čak 20 žena ubijeno je u porodičnom nasilju, a preko 900 mališana je tokom prethodne godine izdvojeno iz njihovih bioloških porodica zbog poremećenih odnosa.

Muče ih i ekonomski problemi

Porodica u Srbiji treba da dobije veću podršku države i Vlada Srbije nastaviće da sprovodi finansijske mere za usklađivanje rada i roditeljstva i za međugeneracijsku solidarnost, izjavila je juče ministarka bez portfelja zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Đukić Dejanović povodom Međunarodnog dana porodice. Ministarka je tokom posete porodici Petrović u Boleču navela da devet odsto porodica u Srbiji živi na granici siromaštva, prenosi Tanjug. Direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava Suzana Paunović izjavila je da se porodice u Srbiji suočavaju pre svega s ekonomskim problemima. Ona je, kako prenosi Beta, istakla da je usvojen novi zakon o sprečavanju porodičnog nasilja, ali da samo institucionalno reagovanje nije dovoljno. Povodom Dana porodice, poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković ukazala je da su porodice u kojima žive osobe sa zdravstvenim problemima ili invaliditetom višestruko ugrožene i neretko prepuštene same sebi, što može da dovede do siromaštva i izolacije.

Stručnjaci Unicefa upozoravaju da svako osmo dete u Srbiji živi ispod apsolutne linije siromaštva, a dečji dodatak prima 28,3 odsto dece i mladih do 18 godina. Statistika Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja svedoči da oko sto hiljada porodica prima novčanu socijalnu pomoć.

Iako se veruje da u našem društvu postoji kult braka i porodice, statistika ne podržava ovo idealističko uverenje. Podaci, naime, govore da svaka četvrta žena nikada nije izašla pred matičara, kao i da svaki treći muškarac ne nosi burmu. Svaki četvrti brak u Srbiji završi se razvodom, a u vanbračnoj zajednici živi 3,83 odsto osoba starijih od 15 godina – odnosno 236.063 naša sugrađanina.

„Mlade osobe sve kasnije stupaju u brak, prvo dete najčešće rađaju u četvrtoj deceniji života, najčešće ostaju na jednom nasledniku, i to  – ne bez razloga. Naime, istraživanje Instituta za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu i Centra za mame pokazalo je da svega polovina majki u Srbiji ima stalno zaposlenje – petina njih je nezaposlena, a trećina radi na crno ili je povremeno angažovana u privremenim poslovima. Preko 60 odsto zaposlenih majki u Srbiji ima primanja niža od republičkog proseka, a skoro polovina njih zarađuje između 150 i 300 evra u dinarskoj protivvrednosti – najmlađe majke imaju najniže plate. Finansijska pomoć države mladoj porodici fokusira se na prve dve godine života deteta, a veliki broj mladih osoba od kojih se očekuje da stvaraju porodice i ’popravljaju’ natalitetnu statistiku nema posao niti bilo kakvu sigurnost u pogledu budućnosti, pa ne čudi što veliki broj porodica u Srbiji ostaje na jednom detetu”, ističe psiholog Maja Antončić.

„Zvanična statistika svedoči da više od 600.000 bračnih parova u Srbiji nema decu, a kada se ti podaci ukrste sa brojem samohranih očeva i majki i brojem vanbračnih zajednica, dolazimo do zaključka da klasična porodica koju čine mama, tata i dete polako odlazi u istoriju. Ali, to nije srpski fenomen, već evropski trend – u skandinavskim zemljama, primera radi, polovina partnera živi u vanbračnoj zajednici, a beleži se i znatan porast jednoroditeljskih porodica. Zbog toga se u psihologiji više ne govori o kategoriji potpunih ili nepotpunih porodica, već o funkcionalnim ili nefunkcionalnim porodicama”, ističe psiholog Spomena Milačić.

A ako je suditi prema rezultatima Unicefove studije pod nazivom „Sreća i porodice sa decom u Srbiji”, koja je sprovedena na uzorku od 600 domaćinstava u 28 opština Srbije, čak dve trećine naših porodica je srećno. Ono što karakteriše srećne porodice jesu dobri odnosi, puni poštovanja među svim članovima porodice, partnersko roditeljstvo i kvalitetno vreme provedeno sa decom.

Izvor: Politika

Ispričajte najtoplije priče uz Doncafé!

Kako zatražiti pomoć i dobiti je: Programiranje muškarca da kaže “da”

Kritikovanje partnera i posledice po detetovu dušu

Deca se ne rađaju jer naš sistem ne voli ljude

Priče u prolazu: La Bamba

Piše: Ivana Mićić, Mama zašto   Hodam pravo. Korak mi je lak. Imam 35 al ko da mi je 5. Sve je super. Sve je dostižno i lagano. Leto je, more...

Kako je pandemija ohrabrila baku, ćerku i unuku da se iz malog stana u Beogradu presele na selo

Za poslednjih godinu i po dana jedva su četiri puta bile u Beogradu i to na po jedan dan kako bi završile obaveze ili otišle na izlet. Na „Šumadijsku Toskanu“...

Bajka utorkom: Ne umara te posao, nego ideja da te posao umara

Ova karta me je dugo mučila. Često sam je izvlačio i često sam je čitao, ali je nikako nisam razumeo. Trebalo mi je vremena. Rambo od plemena Amadeusa, moj brat...

Priče u prolazu: Mesec u obliku srceta

Piše: Ivana Mićić, Mama zašto Bila je sreda. Bilo je mnogo ljudi na autobuskoj stanici. Bio je i jedan čovek na metalnoj klupi autobuske stanice. Bila sam nervozna ja i moj...