Zaraženi čovek koji ćuti emituje oko 50 puta manje virusa od zaraženog koji glasno govori!
Piše: Željka Butorović
“Ljudima prosto nikad i nije valjano objašnjeno da je opasno vikati, pričati telefonom, da prostorijama treba neprestano provetravanje.”
Niko ne želi da se razboli i umre, da čeka u redovima pred kovid ambulantama i u ranjivom stanju biva ciman po nepoznatim bolnicama i gradovima.
A svakako niko ne želi ni da izgubi posao, da mu se zatvore radnje u kojima se snabdeva, da mu deca odrastaju na onlajn lekcijama.
Makar samo iz tog razlog ukoštac sa virusom treba se baciti mudro i sa filigrantskom preciznošću, dakle potpuno suprotno trenutnom pristupu rezignirane anarhije praćene oštrim „zatvaraj sve“.
“Mesta za koja se nekad mislio da će biti legla zaraze (gradski prevoz, avioni, samousluge, škole) pokazala su se kao relativno bezbedna.”
Većina zaraženih u proseku zarazi manje od jedne osobe dok je mali broj superprenosilaca izvor velikog broja infekcija – studija za studijom pokazuje da je 10-20% posto situacija zaslužno za preko 80% zaraženih.
Radikalne mere poput totalnih zaključavanja su imale opravdanje na početku, kad o virusu skoro ništa nismo znali.
Nedovoljno koristimo to da više nije tako.
- Sada znamo da su maske veoma korisne ali nisu dovoljne.
- Distanca uglavnom pomaže.
- Dezinfekcije ruku i površina ne škode ali mnogo ni ne pomažu.
- Rukavice su nepotrebne.
A postoji još nekoliko drugih važnih faktora koje jednako utiču na verovatnoću širenja zaraze.
Zamislimo da je svaki nosilac virusa jedan mali dimnjak koji izlazi iz usta – kada se taj dimnjak dimi, virus se izbacuje u okolinu a udisanje dima (virusa) dovodi do zaražavanja.
Iz ovog jednostavnog modela vidimo zašto pomažu maske – jer blokiraju stvaranje dima, a u nekoj meri i njegovo udisanje.
Takođe je jasno da će dim iz dimnjaka teže da dođe do vas ako ste na većoj u odnosu na manju udaljenost.
Ćutanje je bezbedno, vikanje opasno
Međutim ovaj model ukazuje i na neke druge veoma važne parametre: intenzitet dima (nije isto pričati, vikati ili pevati – zaraženi čovek koji ćuti emituje oko 50 puta manje virusa od zaraženog koji glasno govori), zapremina prostora (otvoren je bolji nego zatvoren, ali nisu ni svi zatvoreni prostori isti), vreme provedeno u prostoru (količina virusa je približno kumulativna) i provetravanje prostora (promaja uspešno rasteruje dim tj. virus).
Do sada je već urađeno mnogo praćenja zaraženih, mesta na kojima su se zarazili i načina prenošenja virusa.
Mesta za koja se nekad mislio da će biti legla zaraze (gradski prevoz, avioni, samousluge, škole) pokazala su se kao relativno bezbedna dok su u prvi plan izleteli kafići, restorani, teretane i bogomolje; benigne aktivnosti poput probi hora su se pokazale kao jedne od najrizičnijih.
Nisu svi prostori jednako opasni, a isti prostor može biti prilično bezbedan ili veoma opasan u zavisnosti od aktivnosti koja se odvija u njemu.
Izvor: El Pais
Đački autobus u kojem se deca smeju i dovikuju je opasnije mesto od gradskog prevoza.
Koncert opere ili hora u istoj sali je opasniji od koncerta simfonijskog orkestra.
Zaražen nastavnik je, po odeljenje, opasniji od pojedinačnih učenika.
“Đački autobus u kojem se deca smeju i dovikuju je opasnije mesto od gradskog prevoza. Zaražen nastavnik je, po odeljenje, opasniji od pojedinačnih učenika.”
Taksista ili frizerka sa kojima se može lepo popričati su, nažalost, daleko rizičniji od nadrndanog tipa koji samo otaljava svoj posao. Ne priča se dovoljno o opasnostima taksi-prevoza. U taksiju dolazi do opasne sinergije nekoliko faktora – jako mala zapremina, velika verovatnoća da dodje do razgovora (makar tokom davanja instrukcija a vrlo verovatno i mnogo više od toga), vozač koji satima satima sedi u toj virusnoj klopci izložen neprekidnom protoku novih putnika – na trenutnom nivou zaraze svaki taksista primi bar tri zaražena putnika dnevno. Jedina osoba koju ja poznajem da je umrla od ovog virusa je bio jedan taksista; podaci iz Engleske pokazuju da je to jedna od najrizičnijih profesija. Tu se ne možemo osloniti na maske kao sigurnu zaštitu. Neki taksisti su instalirali plastične pregrade ali svejedno ih treba jasnije upozoriti o riziku kojem se prepuštaju svaki put kad udju u vozilo.
Malo stvari nosi tako visok nivo rizika kao razgovori
Generalno govoreći, važi neintuitivno pravilo da su prostori u kojima su ljudi koji se poznaju opasniji od onih u kojima borave nepoznati.
Razlog je taj što, kad se ljudi poznaju, oni vole da popričaju.
A malo stvari nosi tako visok nivo rizika kao razgovori – ako se nalazite pored zaraženog koji ćuti, vi ste, čak i bez maske, skoro bezbedni.
“Generalno govoreći, važi neintuitivno pravilo da su prostori u kojima su ljudi koji se poznaju opasniji od onih u kojima borave nepoznati. Razlog je taj što, kad se ljudi poznaju, oni vole da popričaju. A malo stvari nosi tako visok nivo rizika kao razgovori – ako se nalazite pored zaraženog koji ćuti, vi ste, čak i bez maske, skoro bezbedni.”
S druge strane, ako sa njim krenete u dvočasovnu vožnju automobilom u kojoj se prisećate starih dana, maska vas neće spasiti.
Virus se, generalno govoreći, ne prenosi preko površina.
Previše pažnje i previše resursa se usmerava na pranje ruku umesto na masovne emisije virusa preko govora i vikanja.
Javni prevoz koji je od životne važnosti za milione ljudi je svuda stalno na tapetu iako je čak i studija GSP-a utvrdila da je zaraženo „samo“ 3% vozača, dakle brojka niža od proseka populacije.
Glavni argument protiv prevoza je gužva, ali najveća opasnost u prevozu nisu ljudi koji se ćuteći voze na posao već oni koji sa mobilnih telefona naširoko raspredaju dnevne događaje, neretko povlačeći masku sa usta da bi bili što razgovetniji.
Pre nego što se krene sa drakonskim merama sa ogromnim posledicama po život – policijski čas, ograničenja kretanja, redukcije javnog prevoza – treba isprobati neophodne mere koje do sad ne samo da nisu zahtevane nego ni dovoljno preporučivane.
Mobilni u zatvoreno prostoru – nikako
Prva i najosnovnija bi bila zabrana korišćenja mobilnih telefona (osim tekst-poruka) u zatvorenom prostoru pa čak i u redovima na otvorenom.
Telefonski razgovori bi morali biti strogo zabranjeni u gradskom prevozu, u svim čekaonicama a posebno bolnicama, u samouslugama, tržnim centrima.
Druga važna mera su otvoreni prozori – svuda gde je to iole moguće, što više i što duže.
“Telefonski razgovori bi morali biti strogo zabranjeni u gradskom prevozu, u svim čekaonicama a posebno bolnicama, u samouslugama, tržnim centrima. Druga važna mera su otvoreni prozori – svuda gde je to iole moguće, što više i što duže.”
Dakle, trudimo se da ćutimo što više, naročito u tesnim prostorima.
Nemojmo drugima postavljati pitanja i davati im šansu da se raspričaju.
Ne upuštajte se u razgovore u teretani jer je razgovor kroz dahtanje virusni ekvivalent urlanja.
Nemojte se voziti automobilom sa ljudima za koje niste 100% sigurni da nisu zaraženi; ako već morate, otvorite sve prozore.
Nije baš super provod, ali bolje od brojanja mrtvih i sedenja u četiri zida a sve je izvesnije da će nas snaći obe stvari.
Provetravanje non-stop
Neki će skočiti da se ljudi ne mogu naterati da ćute, da otvaraju prozore po ciči zimi, ali nije sve u teranju – ljudima prosto nikad i nije valjano objašnjeno da je opasno vikati, pričati telefonom, da prostorije treba non-stop da se provetravaju. Da jeste oni bi makar izbegavali druge koji to rade a sigurno u nekoj meri korigivali i sopstveno ponašanje. Mnogi se boje virusa, ne izlaze iz kuća. Za ostale bi već to, da se maske nose primarno kad se priča a ne kad se ćuti, predstavljalo korisnu informaciju.
“Ljudima prosto nikad i nije valjano objašnjeno da je opasno vikati, pričati telefonom, da prostorijama treba neprestano provetravanje.”
Dakle ni izbliza još nisu isrpljena jednostavna i kreativna rešenja čak ni na nivou obične edukacije a kamoli zahteva. Nemojmo bacati atomske bombe tamo gde bi posao odradio i dobro naciljan projektil.
Autorka je naučna saradnica u Institutu društvenih nauka
Izvor: Danas / Tržišno rešenje
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Koliko će puta u životu ta majka morati da bude vojnik?
Par dana na dečijoj neuropsihijatriji u Nišu... U sred noći su doveli mladu ženu sa osmomesečnom bebom i smestili je na krevet do našeg. Bebi su uradili preglede i očekivao...
Koliko je (ne)zdravo puštati ljubimce u krevet
Ljudi koji imaju kućne ljubimce često toliko uživaju u njihovom društvu da ih puštaju u svoj krevet, da spavaju sa njima. Dok su medicinski stručnjaci ranije savetovali da ne treba...
Gordani i Dariu je bilo najteže da shvate da Pavle ima autizam: On je naš i nikada nećemo od njega pokušavati da pravimo tipično dete
Piše: Branka Gajić – Možda će nekome zvučati čudno, ali mi smo zaista srećni upravo zato što smo uspeli da sačuvamo porodicu. Autizam jednog člana živi cela porodica, a mnoge...
Moja ćerka ne seća se bola i straha zbog svoje operacije srca. Seća se jedne medicinske sestre
Moja petogodišnja ćerka oporavljala se u bolnici posle operacije na otvorenom srcu. Dok je nesigurno hodala bolničkim hodnikom, susrela je medicinsku sestru. "Dođi ovamo," sestra joj je rekla. "Hoću nešto...
Nema komentara.