Provetravanje i ćutanje u gužvi među najdelotvornijim merama protiv korone

Zaraženi čovek koji ćuti emituje oko 50 puta manje virusa od zaraženog koji glasno govori!

provetravanje koronaPiše: Željka Butorović

„Ljudima prosto nikad i nije valjano objašnjeno da je opasno vikati, pričati telefonom, da prostorijama treba neprestano provetravanje.“

Niko ne želi da se razboli i umre, da čeka u redovima pred kovid ambulantama i u ranjivom stanju biva ciman po nepoznatim bolnicama i gradovima.

A svakako niko ne želi ni da izgubi posao, da mu se zatvore radnje u kojima se snabdeva, da mu deca odrastaju na onlajn lekcijama.

Makar samo iz tog razlog ukoštac sa virusom treba se baciti mudro i sa filigrantskom preciznošću, dakle potpuno suprotno trenutnom pristupu rezignirane anarhije praćene oštrim „zatvaraj sve“.

„Mesta za koja se nekad mislio da će biti legla zaraze (gradski prevoz, avioni, samousluge, škole) pokazala su se kao relativno bezbedna.“

Većina zaraženih u proseku zarazi manje od jedne osobe dok je mali broj superprenosilaca izvor velikog broja infekcija – studija za studijom pokazuje da je 10-20% posto situacija zaslužno za preko 80% zaraženih.

Radikalne mere poput totalnih zaključavanja su imale opravdanje na početku, kad o virusu skoro ništa nismo znali.

Nedovoljno koristimo to da više nije tako.

  • Sada znamo da su maske veoma korisne ali nisu dovoljne.
  • Distanca uglavnom pomaže.
  • Dezinfekcije ruku i površina ne škode ali mnogo ni ne pomažu.
  • Rukavice su nepotrebne.

A postoji još nekoliko drugih važnih faktora koje jednako utiču na verovatnoću širenja zaraze.

sirenje koronavirusaZamislimo da je svaki nosilac virusa jedan mali dimnjak koji izlazi iz usta – kada se taj dimnjak dimi, virus se izbacuje u okolinu a udisanje dima (virusa) dovodi do zaražavanja.

Iz ovog jednostavnog modela vidimo zašto pomažu maske – jer blokiraju stvaranje dima, a u nekoj meri i njegovo udisanje.

Takođe je jasno da će dim iz dimnjaka teže da dođe do vas ako ste na većoj u odnosu na manju udaljenost.

Ćutanje je bezbedno, vikanje opasno

Međutim ovaj model ukazuje i na neke druge veoma važne parametre: intenzitet dima (nije isto pričati, vikati ili pevati – zaraženi čovek koji ćuti emituje oko 50 puta manje virusa od zaraženog koji glasno govori), zapremina prostora (otvoren je bolji nego zatvoren, ali nisu ni svi zatvoreni prostori isti), vreme provedeno u prostoru (količina virusa je približno kumulativna) i provetravanje prostora (promaja uspešno rasteruje dim tj. virus).

Do sada je već urađeno mnogo praćenja zaraženih, mesta na kojima su se zarazili i načina prenošenja virusa.

Mesta za koja se nekad mislio da će biti legla zaraze (gradski prevoz, avioni, samousluge, škole) pokazala su se kao relativno bezbedna dok su u prvi plan izleteli kafići, restorani, teretane i bogomolje; benigne aktivnosti poput probi hora su se pokazale kao jedne od najrizičnijih.

Nisu svi prostori jednako opasni, a isti prostor može biti prilično bezbedan ili veoma opasan u zavisnosti od aktivnosti koja se odvija u njemu.

Izvor: El Pais

Đački autobus u kojem se deca smeju i dovikuju je opasnije mesto od gradskog prevoza.

Koncert opere ili hora u istoj sali je opasniji od koncerta simfonijskog orkestra.

Zaražen nastavnik je, po odeljenje, opasniji od pojedinačnih učenika.

„Đački autobus u kojem se deca smeju i dovikuju je opasnije mesto od gradskog prevoza. Zaražen nastavnik je, po odeljenje, opasniji od pojedinačnih učenika.“

Taksista ili frizerka sa kojima se može lepo popričati su, nažalost, daleko rizičniji od nadrndanog tipa koji samo otaljava svoj posao.  Ne priča se dovoljno o opasnostima taksi-prevoza. U taksiju dolazi do opasne sinergije nekoliko faktora – jako mala zapremina, velika verovatnoća da dodje do razgovora (makar tokom davanja instrukcija a vrlo verovatno i mnogo više od toga), vozač koji satima satima sedi u toj virusnoj klopci izložen neprekidnom protoku novih putnika – na trenutnom nivou zaraze svaki taksista primi bar tri zaražena putnika dnevno. Jedina osoba koju ja poznajem da je umrla od ovog virusa je bio jedan taksista; podaci iz Engleske pokazuju da je to jedna od najrizičnijih profesija. Tu se ne možemo osloniti na maske kao sigurnu zaštitu. Neki taksisti su instalirali plastične pregrade ali svejedno ih treba jasnije upozoriti o riziku kojem se prepuštaju svaki put kad udju u vozilo.

Malo stvari nosi tako visok nivo rizika kao razgovori

Generalno govoreći, važi neintuitivno pravilo da su prostori u kojima su ljudi koji se poznaju opasniji od onih u kojima borave nepoznati.

Razlog je taj što, kad se ljudi poznaju, oni vole da popričaju.

A malo stvari nosi tako visok nivo rizika kao razgovori – ako se nalazite pored zaraženog koji ćuti, vi ste, čak i bez maske, skoro bezbedni.

„Generalno govoreći, važi neintuitivno pravilo da su prostori u kojima su ljudi koji se poznaju opasniji od onih u kojima borave nepoznati. Razlog je taj što, kad se ljudi poznaju, oni vole da popričaju. A malo stvari nosi tako visok nivo rizika kao razgovori – ako se nalazite pored zaraženog koji ćuti, vi ste, čak i bez maske, skoro bezbedni.“

S druge strane, ako sa njim krenete u dvočasovnu vožnju automobilom u kojoj se prisećate starih dana, maska vas neće spasiti.

Virus se, generalno govoreći, ne prenosi preko površina.

Previše pažnje i previše resursa se usmerava na pranje ruku umesto na masovne emisije virusa preko govora i vikanja.

Javni prevoz koji je od životne važnosti za milione ljudi je svuda stalno na tapetu iako je čak i studija GSP-a utvrdila da je zaraženo „samo“ 3% vozača, dakle brojka niža od proseka populacije.

Glavni argument protiv prevoza je gužva, ali najveća opasnost u prevozu nisu ljudi koji se ćuteći voze na posao već oni koji sa mobilnih telefona naširoko raspredaju dnevne događaje, neretko povlačeći masku sa usta da bi bili što razgovetniji.

Pre nego što se krene sa drakonskim merama sa ogromnim posledicama po život – policijski čas, ograničenja kretanja, redukcije javnog prevoza – treba isprobati neophodne mere koje do sad ne samo da nisu zahtevane nego ni dovoljno preporučivane.

Mobilni u zatvoreno prostoru  – nikako

Prva i najosnovnija bi bila zabrana korišćenja mobilnih telefona (osim tekst-poruka) u zatvorenom prostoru pa čak i u redovima na otvorenom.

Telefonski razgovori bi morali biti strogo zabranjeni u gradskom prevozu, u svim čekaonicama a posebno bolnicama, u samouslugama, tržnim centrima.

Druga važna mera su otvoreni prozori – svuda gde je to iole moguće, što više i što duže.

„Telefonski razgovori bi morali biti strogo zabranjeni u gradskom prevozu, u svim čekaonicama a posebno bolnicama, u samouslugama, tržnim centrima. Druga važna mera su otvoreni prozori – svuda gde je to iole moguće, što više i što duže.“

Dakle, trudimo se da ćutimo što više, naročito u tesnim prostorima.

Nemojmo drugima postavljati pitanja i davati im šansu da se raspričaju.

Ne upuštajte se u razgovore u teretani jer je razgovor kroz dahtanje virusni ekvivalent urlanja.

Nemojte se voziti automobilom sa ljudima za koje niste 100% sigurni da nisu zaraženi; ako već morate, otvorite sve prozore.

Nije baš super provod, ali bolje od brojanja mrtvih i sedenja u četiri zida a sve je izvesnije da će nas snaći obe stvari.

Provetravanje non-stop

Neki će skočiti da se ljudi ne mogu naterati da ćute, da otvaraju prozore po ciči zimi, ali nije sve u teranju – ljudima prosto nikad i nije valjano objašnjeno da je opasno vikati, pričati telefonom, da prostorije treba non-stop da se provetravaju. Da jeste oni bi makar izbegavali druge koji to rade a sigurno u nekoj meri korigivali i sopstveno ponašanje. Mnogi se boje virusa, ne izlaze iz kuća. Za ostale bi već to, da se maske nose primarno kad se priča a ne kad se ćuti, predstavljalo korisnu informaciju.

„Ljudima prosto nikad i nije valjano objašnjeno da je opasno vikati, pričati telefonom, da prostorijama treba neprestano provetravanje.“

Dakle ni izbliza još nisu isrpljena jednostavna i kreativna rešenja čak ni na nivou obične edukacije a kamoli zahteva. Nemojmo bacati atomske bombe tamo gde bi posao odradio i dobro naciljan projektil.

 

Autorka je naučna saradnica u Institutu društvenih nauka

Izvor: Danas / Tržišno rešenje

spot_img
spot_img
spot_img

Najnovije

Obavezna putna apoteka – šta mora da sadrži i bez čega se ne kreće na put

Veoma važan deo prtljaga za putovanje svakako je i putna apoteka koju mora imati svaka porodica

Aleksandar Baucal: Učenje ključnih znanja u školi i potrebnih vešina mora biti izbalansirano

Aleksandar Baucal, psiholog sa doktoratom na temu "Struktura implicitnog znanja roditelja o osobinama sopstvene dece" i predavač iz oblasti razvojne psihologije i psihologije obrazovanja dao je svoje mišljenje na temu - veštine koje bi deca trebalo da razviju tokom svog obrazovanja.

Dr Rajović: Besno i razmaženo dete možete dovesti u red samo na jedan način

Dr Ranko Rajović je lekar, neuroendokrinolog, osnivač je Nikola Tesla centra, odseka za mlade talente, postavio je temelje NTC sistema kreativnog učenja.

ZdravoRastimo ,,Sportski dan“ za više od 400 novosadskih osnovaca

Pod sloganom „Igraš ili ne?” na novosadskom stadionu FK Vojvodina „Karađorđe”, više od 400 učenika novosadskih osnovnih škola učestvovalo je u ZdravoRastimo ,,Sportskom danu”, koji u okviru akcije „Nacionalno razmrdavanje“ po drugi put organizuju Savez za školski sport Srbije i kompanija Nestlé Srbija. Ove godine manifestacija je održana kao deo 12. Olimpijskih sportskih igara učenika Republike Srbije, u cilju da doprinese razvoju sportskog duha i zdravih navika kod dece.

Da li će onaj ko nasrne na prosvetare ići u zatvor

Najavljene izmene Krivičnog zakonika podelile stručnu javnost na one koji smatraju da će prosvetni radnici biti zaštićeniji i druge koji su mišljenja da je reč o krivičnopravnom populizmu

Pratite nas

KOMENTARI

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here

SLIČNI ČLANCI KOJI VAS MOGU ZANIMATI:

spot_img
spot_img