Psi­ho­lo­zi: Škol­skoj de­ci pa­žnja u po­sled­njoj de­ce­ni­ji opa­la za – po­lo­vi­nu

Pr­vo su de­te na­u­či­li da na ma­mi­nom mo­bil­nom te­le­fo­nu pro­na­đe vi­deo-igri­cu, a on­da je pro­go­vo­ri­lo pr­ve re­či. Ume­sto pli­ša­nog me­de, za pr­vi ro­đen­dan naj­ve­ro­vat­ni­je se ob­ra­do­va­lo ne­koj „pa­met­noj igrač­ki”, a pre ne­go što je ma­li­ša po­čeo da dr­ži nož i vi­lju­šku znao je ka­ko se pre­tra­žu­je „Ju­tjub”. Mo­bil­ni te­le­fon po­stao je za­me­na za lop­tu, igru i vr­šnja­ke, ali ži­vot s ta­ble­tom i smart­fo­nom ima svo­ju ne­u­ro­fi­zi­o­lo­šku „ce­nu”, a ta ce­na je – po­re­me­ćaj pa­žnje. Čak je i mi­ni­star pro­sve­te Mla­den Šar­če­vić po­me­nuo pre ne­ko­li­ko da­na da pa­žnja đa­ka u ško­li tra­je pet­na­e­stak mi­nu­ta i da to i na­stav­ni­ci­ma mo­že da po­re­me­ti at­mos­fe­ru na ča­su.Na­i­me, naj­no­vi­ja is­tra­ži­va­nja sve­do­če da pa­žnja sa­vre­me­nih ma­li­ša­na iz­no­si de­set mi­nu­ta, a psi­ho­lo­zi upo­zo­ra­va­ju da je škol­skoj de­ci pa­žnja u po­sled­njoj de­ce­ni­ji opa­la za – po­lo­vi­nu, što ko­in­ci­di­ra s ma­sov­nom upo­tre­bom pa­met­nih te­le­fo­na. Ro­đe­ni u pot­pu­no kom­pju­te­ri­zo­va­nom sve­tu i ne zna­ju ka­ko je iz­gle­dao svet pre in­ter­ne­ta, zbog če­ga ih če­sto na­zi­va­ju di­gi­tal­nim uro­đe­ni­ci­ma.

Dr Oli­ver Vi­do­je­vić, deč­ji psi­hi­ja­tar sa In­sti­tu­ta za men­tal­no zdra­vlje, is­ti­če da je sma­nje­nje deč­je pa­žnje nor­mal­na po­sle­di­ca či­nje­ni­ce da su ma­li­ša­ni od ro­đe­nja bom­bar­do­va­ni go­mi­lom sti­mu­lu­sa iz vir­tu­el­nog sve­ta.

– Okru­že­nje u ko­me od­ra­sta­ju sa­vre­me­na de­ca pot­pu­no se pro­me­ni­lo. Pre ne­go što pro­pri­ča­ju, oni se su­sre­ću sa smart­fo­nom ili ta­ble­tom, a ra­na iz­lo­že­nost di­gi­tal­nim me­di­ji­ma iza­zi­va pro­me­ne u raz­vo­ju mo­žda­nih struk­tu­ra, što se po­tom is­po­lja­va u po­na­ša­nju. Mi od­ra­sli s kom­pju­te­rom smo se su­sre­li u dva­de­se­tim ili tri­de­se­tim go­di­na­ma, ka­da smo bi­li for­mi­ra­ni u ne­u­ro­lo­škom i psi­ho­lo­škom smi­slu, a de­ca su iz­lo­že­na od ro­đe­nja. Pre­ko di­gi­tal­nih igrač­ki oni do­bi­ja­ju ve­o­ma in­ten­ziv­nu sti­mu­la­ci­ju ko­ja po­či­va na uz­bu­đe­nju i stal­noj sti­mu­la­ci­ji ner­vnog si­ste­ma – ob­ja­šnja­va naš sa­go­vor­nik.

– Ta go­mi­la sti­mu­lu­sa ko­ju de­te do­bi­ja iz vir­tu­el­nog sve­ta ozbilj­no skre­će pa­žnju s knji­ge, uče­nja i de­ša­va­nja u so­ci­jal­nom sve­tu. Tre­ba­lo bi pod­se­ti­ti da se ljud­ski mo­zak raz­vi­jao tri mi­li­o­na go­di­na bez di­gi­tal­ne sti­mu­la­ci­je, a ovo je pri­rod­ni eks­pe­ri­ment či­je će­mo po­sle­di­ce tek vi­de­ti – is­ti­če ovaj psi­hi­ja­tar, ko­ji je o iza­zo­vi­ma de­tinj­stva sa­vre­me­nih ma­li­ša­na pri­čao na upra­vo za­vr­še­nom 55. fo­ru­mu In­sti­tu­ta za men­tal­no zdra­vlje po­sve­će­nom deč­joj psi­hi­ja­tri­ji.

Dr Vi­do­je­vić do­da­je da su di­gi­tal­ni apa­ra­ti ci­vi­li­za­cij­ska te­ko­vi­na i ne­mo­gu­će je ne po­nu­di­ti ih de­te­tu. S dru­ge stra­ne, ro­di­te­lji ve­o­ma ra­no do­la­ze do za­ključ­ka da se de­te naj­br­že i naj­lak­še smi­ru­je ako mu se po­nu­di mo­bil­ni te­le­fon ili ta­blet i na­u­či ka­ko da pro­na­đe vi­deo-igri­cu. Pre po­ja­ve pa­met­nih te­le­fo­na, de­cu je za­ba­vljao te­le­vi­zor, a ulo­gu „TV si­ter­ke” pre­u­ze­le su di­gi­tal­ne igrač­ke.

– Ako je de­te u pri­li­ci da bi­ra iz­me­đu igrač­ke i mo­bil­nog te­le­fo­na ili ta­ble­ta, ni­ka­da se ne­će opre­de­li­ti za teh­no­lo­šku igrač­ku. Me­đu­tim, mno­gim ro­di­te­lji­ma je jed­no­stav­ni­je da ku­pe de­te­tu ta­blet ne­go da s njim sed­nu na pod so­be i sa­ti­ma se igra­ju, od­no­sno tr­če s de­te­tom u par­ku ili ku­pe kuć­nog lju­bim­ca i svi za­jed­no še­ta­ju. Ne­ka­da su po­ro­di­ce ima­le vi­še de­ce i ona su se me­đu­sob­no igra­la, a da­nas sve ve­ći broj ma­li­ša­na od­ra­sta u jed­ni­ni – pod­se­ća dr Vi­do­je­vić.

– Da bi se dva de­te­ta su­sre­la, neo­p­hod­no je da dva pa­ra ro­di­te­lja uskla­de me­đu­sob­ne oba­ve­ze. Ra­ni­je su se de­ca igra­la u par­ku i na njih su pa­zi­li sta­ri­ja bra­ća i se­stre. Da­nas su ta sta­ri­ja bra­ća i se­stre na ča­su pli­va­nja, ja­ha­nja ili ike­ba­ne, a mla­đa de­ca se igra­ju mo­bil­nim te­le­fo­nom da bi ma­ma ima­la vre­me­na da spre­mi ve­če­ru za po­ro­di­cu ko­ja je na oku­pu tek u ka­snim ve­čer­njim ča­so­vi­ma – ob­ja­šnja­va ovaj deč­ji psi­hi­ja­tar.

Raz­log zbog ko­jeg de­ca ve­o­ma br­zo po­sta­ju za­vi­sna od vi­deo-igri­ca i mo­bil­nih te­le­fo­na re­la­tiv­no je jed­no­sta­van – ma­loj de­ci je va­žno da jed­nu ak­tiv­nost bes­ko­nač­no po­na­vlja­ju, a elek­tron­ske igrač­ke po­di­la­ze toj po­tre­bi. De­te mo­že hi­lja­du pu­ta dnev­no da igra jed­nu istu igri­cu, a sva­ki put ka­da „po­be­di” di­gi­tal­na igrač­ka trep­će, sve­tli, is­pu­šta zvu­ko­ve i klik­će, što sna­žno oku­pi­ra sva deč­ja ču­la, zbog če­ga se pa­žnja de­ce skra­ću­je. Na­vik­nu­ti na di­na­mič­nu sme­nu sti­mu­lu­sa i stal­ne „na­gra­de” ko­je do­bi­ja­ju po uspe­šno okon­ča­nim igri­ca­ma, mno­gi ma­li­ša­ni te­ško se pri­la­go­đa­va­ju na pro­me­ne ko­je u nji­hov ži­vot do­no­si ško­la i te­ško uspe­va­ju da dr­že pa­žnju to­kom ce­log škol­skog ča­sa.

– Ča­so­vi ima­ju pot­pu­nu dru­ga­či­ju di­na­mi­ku – du­že tra­ju, de­ca ne slu­ša­ju uvek ono što ih za­ni­ma, a na­gra­du do­bi­ja­ju tek ka­da za­da­tak ura­de ka­ko tre­ba ili ka­da ma­ma i ta­ta na kra­ju na­sta­ve do­đu po njih. Na­ža­lost, pa­žnja ni­je je­di­na žr­tva pre­te­ra­nog dru­že­nja s vi­deo-igri­ca­ma i mo­bil­nim te­le­fo­nom. Ge­ne­ral­no po­sma­tra­no, do­šlo je do po­gor­ša­nja i  ru­ko­pi­sa i je­zi­ka jer de­ca sve ma­nje pi­šu, a sve vi­še pip­ka­ju te­le­fon i pi­šu u skra­će­ni­ca­ma zbog ušte­de pro­sto­ra i bro­ja slov­nih zna­ko­va – za­klju­ču­je deč­ji psi­hi­ja­tar Oli­ver Vi­do­je­vić.

Autor: Katarina Đorđević

Izvor: Politika

Psiholog Nebojša Jovanović: Hiperaktivnost nije poremećaj, već različitost temperamenta

Zašto je loše učiti „iščitavanjem“

Svaki četvrti predškolac ima neki digitalni uređaj

Neodoljivi pundravci: Deca nestalne pažnje

Kako prevazići ljutnju u vezi ili braku

Negativne emocije, iako su sastavni deo prirodnog ljudskog emocionalnog iskustva, u intimnim odnosima mogu biti veoma štetne. Sama pojava negativnih emocija nije neprirodna, ali načini na koje se par sa...

Kada fali moralnog vaspitanja, obično se pljune na interese svih iz okoline

Odlomak iz knjige "Samostalno dete ili kako da postanete LENJA MAMA" SAMOSTALNOST I MORAL Nemoguće je negovati samostalnost bez uporednog negovanja morala. Opasno je. Ulivajući detetu samouverenost, sigurnost u svoju...

Zoran Milivojević: Za ranu seksualizaciju dece nisu odgovorna deca, nego njihovi roditelji

Autor: Zoran Milivojević Jedno od osnovnih dečjih prava jeste pravo da se bude dete. To jednostavno znači da se poštuje ona faza detetovog intelektualnog, emotivnog i socijalnog razvoja u kojoj...

Ako ceo dan nemate vremena za sebe, to nije brižno roditeljstvo, već nedostatak zdravih granica

Šta su granice? Jednostavno je. Granice su „crvene linije” između vas i deteta koje ne bi trebalo da prelazite. One se odnose na dve stvari: poštovanje detetovog sveta koji ima...