Psiholog savetuje: Naučite dete da vam ne upada u reč

Deca su po prirodi nestrpljiva, egocentrična i ne razmišljaju o potrebama drugih. Zato vrlo često upadaju u reč odraslima, i to ponekad zna da bude vrlo neprijatno.

Koliko puta na dan izgovorite „Je l’ vidiš da pričam s nekim?“. Međutim, dete od tri godine tu rečenicu ne razume na pravi način. Evo kako da pomognete i sebi i njemu i da na miru pričate sa drugaricom.

Deca do treće godine imaju vrlo ograničenu memoriju i nisu u stanju da zadrže misao, pa zato u tom uzrastu i najviše prekidaju razgovore odraslih

Deca su po prirodi nestrpljiva, egocentrična i ne razmišljaju o potrebama drugih. Kad zacrtaju da vam nešto kažu, oni će to učiniti bez obzira na to šta radite u tom trenutku. Zato vrlo često upadaju u reč odraslima, i to ponekad zna da bude vrlo neprijatno.

– Ako dođe do situacije da roditelj obraća pažnju na nekog drugog a ne na dete, ono može nesvesno da pomisli kako u tom trenutku nije bitno mami i tati. Zato deca i žele da po svaku cenu dobiju roditeljsku pažnju. Međutim, postoje deca koja često iritantno pokušavaju da budu u centru pažnje dok roditelj razgovara sa drugom osobom, a suštinski to su deca kojima pažnja ne fali, naprotiv, imaju je previše. Takva deca često ne znaju za granice – objašnjava Nikolina Milosavljević, psiholog i savetnik za roditelje.

Dajte mu knjigu ili igračku

Ako vaše dete ima manje od pet godina a ne želite da vas prekida u razgovoru sa drugaricom, ponudite mu pre razgovora neku knjigu ili igračku. To će umiriti dete, dok deca starija od pet godina i sama već razumeju zašto je važno da roditeljima ne upadaju u reč.

– Bez obzira na uzrast, deca su uglavnom usmerenija na svoje potrebe nego na tuđe. Zato je važno da ih pripremite i trenirate kako da se ponašaju u situaciji kad pričate sa drugima, a oni baš tada žele nešto važno da vam kažu. Možete da se dogovorite da vam u tim situacijama dete da znak, na primer, da spusti ruku na vašu nogu i onda ćete ga vi, kad procenite da može da vam prekine razgovor, pogledati i saslušati – savetuje Milosavljevićeva.

Iskustvo jedne mame
Sa ćerkom sam bila kod lekara i dok mi je on pričao šta od lekova treba da joj dajem, moje dete je sve vreme paralelno pričalo sa njim. Od nje ništa ga nisam čula, niti razumela, a to baš nije bilo prigodno mesto na kom sam mogla da joj održim bukvicu. M.G.

Nemojte da ga ignorišete

Kad vas dete prekida u razgovoru sa drugima, nije dobro da ga ignorišete jer tada ono nesvesno može da pomisli da je beznačajno svojim roditeljima. Kasnije to može samo da vam stvori mnogo veći problem u detetovom ponašanju nego što je prekidanje vaših razgovora.

– Kad im dete upada u reč, većina roditelja izgovori sledeću rečenicu „Je l’ vidiš da pričam sa nekim?“. A poenta je u tome da dete od tri godine tu rečenicu ne može da razume na pravi način i ono to doživljava kao kritikovanje sa prizvukom kazne. Zato u inat roditeljima počne još gore da se ponaša ili se povuče i bude jako tužno – kaže Milosavljevićeva.

Kako je, kad je ovaj problem u pitanju, strpljenje najvažnije, svojim primerom pokažite detetu da je čekanje, iako je neprijatno, podnošljivo i da se može preživeti. Zato se trudite da pred detetom budete strpljivi jer ono upija sve što vi radite.

Biljana Stefanović

Izvor: Blic žena

Podeli tekst: