O tome zašto neka deca u školi nisu prihvaćena od strane vršnjaka i kako se postaviti u toj situaciji, za “Telegraf” je govorila dečji psiholog Viktorija Mužina
Foto: Pixabay
Svakodnevno slušamo o tome kako deca umeju da budu surova prema svojim vršnjacima, a izolacija mališana, neprihvatanje u društvu je samo jedan vid. Roditelji se suočavaju sa utučenim mališanima koji ne znaju šta to treba da urade da bi se uklopili u društvu. A odgovore traže i mame i tate koji ne znaju kako da se postave u ovoj za njih bolnoj situaciji.
O tome zašto neka deca nisu prihvaćena od strane vršnjaka u školi i kako se postaviti u toj situaciji, za “Telegraf” je govorila dečji psiholog Viktorija Mužina.
– Da li će dete vršnjaci prihvatiti zavisi od brojnih faktora – da li je ono pripremeljeno za školu, da li je socijalizovano, kakav je odnos u porodici iz koje potiče… Naravno, postoje i stidljiva deca kojima je teže da se uklope sa ostatkom razreda. I to naravno nije ništa strašno. Kao što postoje stidljivi ljudi, koje teže ostvaju kontakt sa okolinom, isti slučaj je i sa decom. S detetom treba razgovarati, prvenstveno roditelji koji treba da mu pomognu da na neki način prevaziđe te prepreke. Naravno, ne treba očekivati da će se promena dogoditi preko noći, da će ono već od sutradan početi da samo prilazi u društvo i počne da komunicira. Treba ga postepeno uvoditi u situacije u kojima će moći da se oslobađa, da ćešće bude u okruženju većeg broja dece, gde može više da se druži…
A šta ako se radi o detetu koje nije po prirodi stidljivo? Mališani se već u ranom uzrastu organizuju u “klike”, mala društva u koja nije lako ući. Šta onda?
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Pedagog: Deca prebukirana već u šestoj godini kad odrastu neće znati za spontanost i zabavu
Živimo u modernom, "ludom" vremenu, kada već i predškolska deca imaju jednu, ako ne i dve fakultativne obaveze. Idu na časove baleta, plesa, fudbala, karatea, plivanja, engleskog, neki idu na...
Imam problem – moja deca previše vole da uče!
"To je to! Jedna od najzloćudnijih zabluda savremenog roditeljskog i pedagoškog sveta. Učenje u školi, na fakultetu ili bilo gde nipošto i nikada nije posao! Posao je uvek stvaranje nečega...
Defektolog Bojan Radović: Velika većina roditelja čeka, čak i kad primeti da nešto nije u redu
Bojan Radović je profesor specijalne edukacije i rehabilitacije – defektolog i dječiji terapeut, praktičar terapije igrom i REBT terapije. Zaposlen je u centru „Budućnost“ i saosnivač trenutno neformalne organizacije “Pedagoška...
Danas je žalimo kao žrtvu nasilja, sutra ćemo tražiti da je prebace u drugo odeljenje
Većina je pod utiskom šamaranja male devojčice. Blago onima koji za nasilje čuju samo iz medija, ponekad. Već sutra će mnogi upreti prstom u baš takvu decu i reći -...
ima i roditelja koji hoce da uzburkaju odnos i ka vec socijalizovanoj deci. Brzom intervencijom vrtica sprecena izolacija za dva dana.
U pitanju je bila mama koja se isprojektovala na moje dete da ne bi bila.opsirra sad. Napadna zena koja zna sve o svakom u vrticu i zadrzava se svaki put i sve propituje.
rezultat je bio takav da je dete imalo posledicu stagnacije u govoru jedno mesec dana, ali i naucilo zivotnu lekciju .
Sada je sve u redu, odlicno socijalizovano, pravimo se da se nista nije desilo, mi keve.
Nista ne procitah u tekstu sto nije poznato . Samo ono najbitnije zaobilaze. Postoje deca koja su odbacena ne zato sto su bolje ili gore obucena. Vec zato sto postizu uspehe i rezultate. Znate mnogo je mucno kad dete za svaku peticu dobije nogu u stomak za vreme odmora . Kad tete odsustvuje zbog takmicenja ili neceg a drugari organizuju kampanju ko najvise mrzi isto dete. Kad vam dete na casu fizickog ceo cas sedi po strani i posmatra jer ga neko dete nije odabralo u svoju ekipu. Eto niko mu ne brani da se igra samo ga nisu odabrali. Kad dete ima cilj od prvog razreda vredno je i radi na ostvarenju istog a deca i roditelji se podsmevaju. Znate ja se nisam podsmevala njihovoj deci sto idu na folklor to je njihov izbor i to i zvezdice granda nije greh sto moje dete ne zna ko su grandovke iA onda kad dete resi da promeni skolu skolu uciteljica vas isprati pa znate ona je iznad ove dece pametnu odluku je donela u pravu je morate je podrzati.Imala sam utisak da uciteljica ne zna sta ce s mojim detetom jer nije u njenom domenu i da je najbolje da ode. Srecom u novoj skoli smo naisli na jedan broj slicne dece i na uciteljicu koja ume da podrzi svako dete ponaosob na osnovu licnih sposobnosti za razliku od predhodne po kojoj ne mogu da pljujem ali njen rad je bio drugaciji ona je htela da svi budu isti odnosno srednje dobri ne znam zasto ali nisu svi isti. Ne moze moje dete uraditi stav o sake ko druga deca ali zato druga deca ne mogu uraditi ono sto moje dete moze. Sve u svemu roditelj mora poznavati svoje dete i voditi ga kroz zivot onako kako misli da je najispravnije.A osnovnu skolu treba preziveti sto bezbolnije pa makar promeniti i 5 skola.