Psiholog savetuje šta da radite kada vršnjaci ne žele da se druže s vašim detetom

Nista ne procitah u tekstu sto nije poznato . Samo ono najbitnije zaobilaze. Postoje deca koja su odbacena ne zato sto su bolje ili gore obucena. Vec zato sto postizu uspehe i rezultate. Znate mnogo je mucno kad dete za svaku peticu dobije nogu u stomak za vreme odmora . Kad tete odsustvuje zbog takmicenja ili neceg a drugari organizuju kampanju ko najvise mrzi isto dete. Kad vam dete na casu fizickog ceo cas sedi po strani i posmatra jer ga neko dete nije odabralo u svoju ekipu. Eto niko mu ne brani da se igra samo ga nisu odabrali. Kad dete ima cilj od prvog razreda vredno je i radi na ostvarenju istog a deca i roditelji se podsmevaju. Znate ja se nisam podsmevala njihovoj deci sto idu na folklor to je njihov izbor i to i zvezdice granda nije greh sto moje dete ne zna ko su grandovke iA onda kad dete resi da promeni skolu skolu uciteljica vas isprati pa znate ona je iznad ove dece pametnu odluku je donela u pravu je morate je podrzati.Imala sam utisak da uciteljica ne zna sta ce s mojim detetom jer nije u njenom domenu i da je najbolje da ode. Srecom u novoj skoli smo naisli na jedan broj slicne dece i na uciteljicu koja ume da podrzi svako dete ponaosob na osnovu licnih sposobnosti za razliku od predhodne po kojoj ne mogu da pljujem ali njen rad je bio drugaciji ona je htela da svi budu isti odnosno srednje dobri ne znam zasto ali nisu svi isti. Ne moze moje dete uraditi stav o sake ko druga deca ali zato druga deca ne mogu uraditi ono sto moje dete moze. Sve u svemu roditelj mora poznavati svoje dete i voditi ga kroz zivot onako kako misli da je najispravnije.A osnovnu skolu treba preziveti sto bezbolnije pa makar promeniti i 5 skola.