Psihologija deteta: kako nervoza roditelja utiče na mališane

Najvažnije stvari učimo u najtežim situacijama…

Nismo motivisani da udovoljimo osobi koja nas je udarila, osećamo ogorčenost, strah, a ponekad se dešava i da želimo da se osvetimo.

1. Izbrojte do 10 pre nego što bilo šta kažete ili uradite. Ako ste još uvek ljuti, udaljite se, izađite iz prostorije i dajte sebi vremena da se smirite.

2. Opustite ramena, duboko udahnite i ponavljajte sebi neku smirujuću rečenicu.

3. Ne govorite ništa dok se ne smirite.

4. Napravite tajm-aut. Recite detetu i sebi da vas je njegovo ponašanje naljutilo i da o tome nećete da razgovarate dok se ne smirite.

5. Razmislite o situaciji. Razmislite zbog čega se vaše dete moglo ponašati tako kako se ponašalo. Sagledajte situaciju iz njegove tačke gledišta. Osmislite reakciju koja će uvažavati situaciju gledano iz ugla deteta i u kojoj ćete detetu objasniti šta vas je naljutilo.

6. Razgovarajte s detetom o tome šta se desilo kada ste isplanirali reakaciju koja uključuje vaše dugoročne ciljeve, pokazuje detetu da ga volite, uzima u obzir to kako dete misli i oseća, ali mu daje jasan red i strukturu.

7. Zapamtite da situacija predstavlja priliku da dete naučite kako se konflikt rešava komunikacijom i procesom rešavanja problema.

Ljutnju razumite kao znak da vaše dete i vi međusobno ne razumete svoje tačke gledišta, što znači da morate ponovo uspostaviti komunikaciju zasnovanu na razumevanju.

Ne dozvolite da vas ljutnja navede da kažete nešto zlonamerno, ružno, da kritikujete dete kako bi se osećalo glupo, da ga njega vičete ili ga udarite. Ne pokušavajte da se osvetite detetu zato što vas je njegovo ponašanje izritiralo.

Upamtite da najvažnije stvari učimo u najtežim situacijama. Iskoristite svaku priliku da budete onakva osoba kakvom želite da postane vaše dete.

Autor: Džoan Durant, „Pozitivna disciplina“

Izvor: Zelena učionica