Dve drugarice krenule su u potragu za suncem. Ponele su sa sobom suncokret, kanarinca i ranac pun raznoraznih potrepština. Ipak, na ovom putovanju, pored mape i baterijske lampe, biće im potrebno i nešto hrabrosti i istrajnosti, kao i mnogo dobre volje
Ivana Lukić, psihološkinja i profesorka u jednoj beogradskoj gimnaziji, poznata je našoj čitalačkoj publici po knjigama koje piše za veoma osetljivu ciljnu grupu – nju čine tinejdžeri. Pisati za mlade nije nimalo lako, no izgleda da je Ivana Lukić spontano došla do čarobne formule koja bi mogla da ih vrati knjigama i čitanju. Tajna se zapravo krije u sasvim jednostavnim sastojcima, koji su osnova svakog dobrog pripovedanja – ona izbliza poznaje svoje junake i ume autentično da „progovori“ njihovim glasom i u njihovo ime. Uz to, taj glas je veoma iskren i pun simpatija i razumevanja za probleme s kojima se tinejdžeri suočavaju, čime je i uspela da zadobije poverenje ovih veoma zahtevnih čitalaca.
U najnovijoj knjizi, pod naslovom U potrazi za suncem, dve najbolje drugarice kreću u neobičnu pustolovinu. One lutaju nepoznatim predelima, suočavaju se s preprekama i savlađuju ih svaka na svoj način, a sve to u potrazi za suncem, čiju simboliku nije potrebno posebno objašnjavati. Kratki isečci njihovih razgovora otkrivaju nam ono što autorka želi da poruči kao važno na tom putu potrage. Ovi svojevrsni znakovi pokraj puta pomažu junakinjama, a samim tim i čitaocima, da istraju u svojoj nameri i stignu na određeni cilj. I to je jedina čvrsta linija kojom je vođena ova priča. Ona je otvorena za sva druga tumačenja upotrebljenih simbola i pronalaženje onih značenja koja su u tom trenutku važna za čitaoce.
Šta vas je motivisalo da napišete knjigu U potrazi za suncem?
Motivisale su me mnogobrojne knjige koje sam pročitala, seminari, radionice i edukacije koje sam pohađala, saveti iskusnijih i mudrijih od mene, kao i različiti doživljaji i događaji. Vodila me je ideja da bih ja volela da pročitam ovakvu jednu knjigu, knjigu koja će me inspirisati da razmislim malo o sebi, da se preispitam i koja će mi dati vetar u leđa da krenem na svoje putovanje. Želela sam da mladim čitaocima dam putokaze koji im mogu biti od koristi u životu i odrastanju.
Predstavite nam glavne junakinje. Za čim one zapravo tragaju i šta poručuju čitaocima?
Junakinje su dve drugarice koje kreću u potragu za suncem, a njega već neko vreme nema. Jedna od njih je veoma motivisana i spremna za putovanje, a druga bi ipak više želela da je kod kuće i da uživa u svom svakodnevnom životu.
Putujući, one se menjaju, sazrevaju i otkrivaju putokaze za odrastanje i pronalaženje sebe. Pored ove priče, paralelno, u knjizi pratimo i sunce, saznajemo kako se oseća, šta ga muči i zašto je, u stvari, nestalo.
Kome ste namenili ovu knjigu?
Knjiga je namenjena tinejdžerima, ali i svima ostalima koji su spremni da rade na sebi. Tinejdžeri su puni nedoumica i ambivalencija, preispitivanja i unutrašnjih borbi, euforije i nezadovoljstva i to ih primorava da krenu u potragu za svojim suncem i sobom.
Usavršavanje i upoznavanje sebe jeste proces koji traje celog života i koji nam omogućava da se razvijamo i menjamo. Čitajući knjigu, čitalac otkriva sitnice (ili ih se podseća) koje su važne u životu i koje nam mogu pomoći da imamo srećan i uspešan život.
Kao i vaši prethodni naslovi (Ne) pitaj me kako sam i Početak nečeg velikog, i ova knjiga odiše neobičnim stilom pripovedanja, po kojem ste već postali prepoznatljivi. Kako biste ga vi opisali?
Trudim se da svaka knjiga bude ne samo sadržinski drugačija od ostalih već i po formi, da bude drugačije koncipirana i da odstupa od uobičajenog formata knjige. Knjigama (Ne) pitaj me kako sam, Početak nečeg velikog i U potrazi za suncem zajedničko je to što su pisane u kratkoj formi. Današnji mladi su navikli da skroluju, da istovremeno rade više stvari i pažnja im je kratkotrajna, teško im je da čitaju dugačke tekstove. Želja mi je da im formom i jezikom koji su im bliski skrenem pažnju na neke važne stvari vezane za život, adolescenciju i odrastanje i da im bar malo olakšam period u kojem se nalaze.
Radite kao psiholog u srednjoj školi. Koje su najveće dileme i problemi mladih s kojima se susrećete u praksi?
Pored tipičnih problema za adolescenciju i odrastanje, kao što su prihvatanje sebe i razvoj samopouzdanja, uklapanje u društvo, nerazumevanje s roditeljima, odabir budućeg zanimanja, tu si i ljubavni problemi, problemi s motivacijom za učenje, s prihvatanjem neuspeha, prepoznavanjem i ispoljavanjem emocija, zatim prevelika ambicioznost, nedostatak empatije… Česti su i ozbiljniji porodični problemi, zavisnost od mobilnih telefona i igrica, digitalno nasilje, psihički problemi (anksioznost, depresija, anoreksija itd.). Odrastanje u današnje vreme otežavaju društvene mreže i to što mladi dosta vremena provode u virtuelnom svetu. Sve je na klik, preplavljeni su infomacijama, prisutna je površnost zbog te velike količine i brzine informacija, a okruženi su diskutabilnim sistemom vrednosti koji se plasira na internetu i u medijima.
Marica Kicušić je ilustrovala i vašu prethodnu knjigu Početak nečeg velikog. Kako vi doživljavate njene ilustracije? Da li ona uspeva da dočara atmosferu koju ste želeli da postignete?
Marica Kicušić je, po mom mišljenju, fenomenalna. Njene ilustracije su izuzetno poetične i maštovite. Apsolutno uspeva da dočara atmosferu i u obe knjige je uspela da nadogradi tekst i da knjigama dâ jedinstven vizuelni pečat. U knjigama se pojavljuju nestvarni, izmaštani svetovi junakinja, koje ona uspeva da dočara i oživi.
Tekst za ovu knjigu je bio zahtevan za ilustrovanje, a Marica Kicušić je maestralno dočarala unutrašnji svet sunca, životne prepreke i krajolike na koje nailaze junakinje na svom putovanju. S njenim ilustracijama knjiga je postala upravo onakva kakvu sam je zamišljala dok sam je pisala.
Izvor: Detinjarije.com
