Dan posle porođaja, ili nakon dva dana, crnogorske žene ponovo su se prihvatale svojih uobičajenih poslova. U drugim oblastima, žene su se vraćale svojim obavezama dan-dva kasnije.
Foto: Martin Koenig, balkanechoes.com
Pošto su rađanje i dojenje dece predstavljali tako značajan deo života balkanske žene, treba se osvrnuti i na tu temu. Na žalost, podaci kojima raspolažemo veoma su oskudni. Znamo, međutim, da nam primer osnovne porođajne tehnike u mnogim drevnim civilizacijama pruža priča o Budi, koga je njegova majka Maja rodila stojeći i držeći se za granu drveta. Uz izvesne modifikacije ova porođajna tehnika opstala je u mnogim seoskim oblastima na Balkanu do pred kraj dvadesetog veka, a ponegde i pola stoleća duže. Žene su se, naročito u Crnoj Gori i nekim seoskim oblastima Makedonije, često porađale radeći u polju. Šezdesetih godina devetnaestog veka, kad bi žena bila kod svoje kuće, obično se porađala stojeći, raširenih nogu i ruku oslonjenih o neki komad nameštaja kao o kućnu “granu drveta”.
Dojenje u narodnim običajima i verovanjima
Poznata je i praksa, o kojoj je pisano pedesetak godina kasnije, porađanja uz pomoća starih žena poznatih kao babice. Starice su majku bez prestanka šetale tamo-amo po kolibi, pridržavajući je ispod miške ako je suviše slaba da i dalje hoda, ali joj nisu dozvoljavale da sedne ili legne, da ne bi tako sprečila svoje dete da izađe. Ako je pod bio od kamena, po njemu su razastirale slamu, da detetu ne bi naprsla glava. Dan posle porođaja, ili nakon dva dana, crnogorske žene ponovo su se prihvatale svojih uobičajenih poslova. U drugim oblastima, žene su se vraćale svojim obavezama dan-dva kasnije.
“Starice su majku bez prestanka šetale tamo-amo po kolibi, pridržavajući je ispod miške ako je suviše slaba da i dalje hoda, ali joj nisu dozvoljavale da sedne ili legne, da ne bi tako sprečila svoje dete da izađe.”
U nekim delovima Balkana, na primer u južnoj Makedoniji, duž današnje granice između Grčke i Jugoslavije, trudnica je vodila srazmerno polašćen život, ako podaci sakupljeni tokom proteklih pedeset godina važe i za druge periode. Svoje privilegije ona je dugovala želji porodice i zajednice da joj omoguće da rodi što zdravije dete. Zato se vodilo računa o tome da se ona ne bavi teškim poslovima, da se poštedi nekih neprijatnih prizora i da se ugodi njenom čulu ukusa. Ovo potonje bilo je naročito važno, jer se verovalo da su trudničine želje za određenom vrstom hrane zapravo izrazi sklonosti i potreba fetusa ili nerođenog deteta.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: VASPITARIJE
Pedagog: Deca prebukirana već u šestoj godini kad odrastu neće znati za spontanost i zabavu
Živimo u modernom, "ludom" vremenu, kada već i predškolska deca imaju jednu, ako ne i dve fakultativne obaveze. Idu na časove baleta, plesa, fudbala, karatea, plivanja, engleskog, neki idu na...
Imam problem – moja deca previše vole da uče!
"To je to! Jedna od najzloćudnijih zabluda savremenog roditeljskog i pedagoškog sveta. Učenje u školi, na fakultetu ili bilo gde nipošto i nikada nije posao! Posao je uvek stvaranje nečega...
Defektolog Bojan Radović: Velika većina roditelja čeka, čak i kad primeti da nešto nije u redu
Bojan Radović je profesor specijalne edukacije i rehabilitacije – defektolog i dječiji terapeut, praktičar terapije igrom i REBT terapije. Zaposlen je u centru „Budućnost“ i saosnivač trenutno neformalne organizacije “Pedagoška...
Nijedna greška roditelja nije presudna ako detetu pokazujemo da je VREDNO BIĆE
Dete nema samo jednog roditelja. Ima ih više. Na različitim nivoima. Svi se ugrađuju u dete. Svi postaju glasovi u detetu, koji mu omogućavaju da da značenje stvarnosti. Određuju mu...
Nema komentara.