Dan posle porođaja, ili nakon dva dana, crnogorske žene ponovo su se prihvatale svojih uobičajenih poslova. U drugim oblastima, žene su se vraćale svojim obavezama dan-dva kasnije.
Foto: Martin Koenig, balkanechoes.com
Pošto su rađanje i dojenje dece predstavljali tako značajan deo života balkanske žene, treba se osvrnuti i na tu temu. Na žalost, podaci kojima raspolažemo veoma su oskudni. Znamo, međutim, da nam primer osnovne porođajne tehnike u mnogim drevnim civilizacijama pruža priča o Budi, koga je njegova majka Maja rodila stojeći i držeći se za granu drveta. Uz izvesne modifikacije ova porođajna tehnika opstala je u mnogim seoskim oblastima na Balkanu do pred kraj dvadesetog veka, a ponegde i pola stoleća duže. Žene su se, naročito u Crnoj Gori i nekim seoskim oblastima Makedonije, često porađale radeći u polju. Šezdesetih godina devetnaestog veka, kad bi žena bila kod svoje kuće, obično se porađala stojeći, raširenih nogu i ruku oslonjenih o neki komad nameštaja kao o kućnu “granu drveta”.
Dojenje u narodnim običajima i verovanjima
Poznata je i praksa, o kojoj je pisano pedesetak godina kasnije, porađanja uz pomoća starih žena poznatih kao babice. Starice su majku bez prestanka šetale tamo-amo po kolibi, pridržavajući je ispod miške ako je suviše slaba da i dalje hoda, ali joj nisu dozvoljavale da sedne ili legne, da ne bi tako sprečila svoje dete da izađe. Ako je pod bio od kamena, po njemu su razastirale slamu, da detetu ne bi naprsla glava. Dan posle porođaja, ili nakon dva dana, crnogorske žene ponovo su se prihvatale svojih uobičajenih poslova. U drugim oblastima, žene su se vraćale svojim obavezama dan-dva kasnije.
“Starice su majku bez prestanka šetale tamo-amo po kolibi, pridržavajući je ispod miške ako je suviše slaba da i dalje hoda, ali joj nisu dozvoljavale da sedne ili legne, da ne bi tako sprečila svoje dete da izađe.”
U nekim delovima Balkana, na primer u južnoj Makedoniji, duž današnje granice između Grčke i Jugoslavije, trudnica je vodila srazmerno polašćen život, ako podaci sakupljeni tokom proteklih pedeset godina važe i za druge periode. Svoje privilegije ona je dugovala želji porodice i zajednice da joj omoguće da rodi što zdravije dete. Zato se vodilo računa o tome da se ona ne bavi teškim poslovima, da se poštedi nekih neprijatnih prizora i da se ugodi njenom čulu ukusa. Ovo potonje bilo je naročito važno, jer se verovalo da su trudničine želje za određenom vrstom hrane zapravo izrazi sklonosti i potreba fetusa ili nerođenog deteta.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: VASPITARIJE
Intervju, Brankica Damjanović: Ono što smo mi, to je deci najbolja škola
Brankice, hvala Vam što pristali da date intervju za naš sajt. Vama hvala na ovom pozivu. Čini mi se da danas ništa nije preče...
Mama Branka iskreno: Ne želim da urlam i histerišem na decu, ali ja drugačije ne uspevam!
Branka Ristanović, mama tri mala dečaka koja sa porodicom živi u Tokiju, na svom instagram profilu @momof3japan objavila je svoju iskrenu priču o problemima sa svakodnevnim izlaženjem na kraj sa...
Kako pomoći deci da savladaju čitanje: Logoped objašnjava metode i da li je uvek potreban stručnjak
Čitanje i pisanje osnovne su veštine neophodne za celokupan uspeh u životu. Zato i ne čudi što se roditelji najčešće pitaju kako naučiti dete da čita, a ovaj problem posebno...
Neke majke u Srbiji objavlju “erotične” slike ćerki zbog para
Katarina Jonev stručnjak za bezbednost dece na Internetu uključila se uživo u emisiju “150 minuta”, gde je komentarisala slučaj osmogodišnje ukrajinske blogerke, koja na društvenim mrežama objavljuje fotografije sa dečkom,...
Nema komentara.