Ranko Rajović: Roditelji probudite se, greške se teško popravljaju

Koliko roditelji mogu da utiču na razvoj inteligencije. Koliko je inteligencija nasledna?

Inteligencija nije nasledna, nasledan je potencijal. Slikovito rečeno, od naših roditelja dobijamo samo malu ili veliku čašu a od mnogo drugih faktora zavisi koliko ćemo vode sipati u tu čašu. Čak ni inteligencija nije presudan faktor za uspeh u životu. Funkcionalno znanje je zapravo ono što nam je potrebno, odnosno upotrebno znanje. Često se može pročitati da je inteligencija nasledna 50% a da ostalo zavisi od okruženja. Lako to može da se opovrgne, dovoljno je da zamislimo situaciju da roditelji, koji su inteligentni, dobiju dete, a da to dete nekim slučajem živi u beloj sobi pet godina i da sa njim niko ne razgovara. Da li će biti inteligentan 50% kao roditelji? Naravno da neće. Neće biti ni 30%, a možda ni 10%. To znači da je okruženje jako važno, možda i preko 90%, tako da je jasno da za razvoj inteligencije mora da postoji odgovarajuća stimulacija. Posebno u periodu intenzivnog razvoja mozga.  Tako da moramo da shvatimo da neke postojeće teorije koje su stare 30-40 ili više godina moraju da se koriguju, jer okruženje danas i okruženje pre 40 godina nije isto. Sve se promenilo i ako ne promenimo pristup u razvojnom periodu, imaćemo još više razvojnih smetnji i kognitivnih ispada. Tako da je vreme da se roditelji probude, vreme brzo prolazi, greške se brzo naprave, a teško popravljaju!

Koje su najčeće greške?

To su vezane greške, od samog rođenja pa do polaska u školi, možda i kasnije. Uglavnom si vezane za prezaštićivanje. Ima ih jako puno, od fiksiranja glave kada roditelji nose bebu, do sprečavanja puzanja (da dete ne dohvati nešto na podu), do zabrane skakanja po blatu ili skakanja po krevetu. To su sve važne aktivnosti koje formiraju važne regije u kori velikog mozga, a koje su opet važne za kognitivne procese.

Promocija hit knjige “Tajne veštine Marte Smart” uz druženje sa autorom i poklone iznenađenja

Ranko Rajović: Granice detinjstva – deca bez tolerancije i kakav ih život čeka

Uroš Petrović: Nijedna dečija soba ne sme biti bez knjiga

“Peti Leptir”, film po romanu Uroša Petrovića, od 24. 12. u svim bioskopima

Vrabac bi se mučio sa orlovima – očekivanja od dece

Autor: Snežana Golić, pedagog i koordinator Razvojnog centra "Faktor"   1 - nedovoljan 2 - dovoljan 3 - dobar 4 - vrlo dobar 5 - odličan Opisi ocena su realno...

Nije fer dati PISA zadatke na maloj maturi

Piše: V. Andrić Ako je školovanje bilo orijentisano na drugačiji tip nastave i drugačiji vrstu znanja, nije fer tražiti od učenika da se snalaze na završnom ispitu sa zadacima koji...

Umesto prijemnog ispita na fakultetu, polagaće se velika matura u školama, test će trajati četiri sata

Prva državna ili velika matura za gimnazije i srednje stručne škole biće održana na kraju školske 2021/22, odnosno u junu 2022. godine, potvrđeno je „Večernjim novostima“ u Ministarstvu prosvete, nauke...

Takmičenje za bolje ocene znači kraj učenja

Merima Dervišić Majkl Fulan jedno je od najznačajnijih imena u današnjem svetu obrazovanja. Poznat je po desetogodišnjem angažmanu savetnika za obrazovanje u Kanadi, kao bivši dekan Instituta za obrazovne studije...