Ranko Rajović: Roditelji probudite se, greške se teško popravljaju

Koliko roditelji mogu da utiču na razvoj inteligencije. Koliko je inteligencija nasledna?

Inteligencija nije nasledna, nasledan je potencijal. Slikovito rečeno, od naših roditelja dobijamo samo malu ili veliku čašu a od mnogo drugih faktora zavisi koliko ćemo vode sipati u tu čašu. Čak ni inteligencija nije presudan faktor za uspeh u životu. Funkcionalno znanje je zapravo ono što nam je potrebno, odnosno upotrebno znanje. Često se može pročitati da je inteligencija nasledna 50% a da ostalo zavisi od okruženja. Lako to može da se opovrgne, dovoljno je da zamislimo situaciju da roditelji, koji su inteligentni, dobiju dete, a da to dete nekim slučajem živi u beloj sobi pet godina i da sa njim niko ne razgovara. Da li će biti inteligentan 50% kao roditelji? Naravno da neće. Neće biti ni 30%, a možda ni 10%. To znači da je okruženje jako važno, možda i preko 90%, tako da je jasno da za razvoj inteligencije mora da postoji odgovarajuća stimulacija. Posebno u periodu intenzivnog razvoja mozga.  Tako da moramo da shvatimo da neke postojeće teorije koje su stare 30-40 ili više godina moraju da se koriguju, jer okruženje danas i okruženje pre 40 godina nije isto. Sve se promenilo i ako ne promenimo pristup u razvojnom periodu, imaćemo još više razvojnih smetnji i kognitivnih ispada. Tako da je vreme da se roditelji probude, vreme brzo prolazi, greške se brzo naprave, a teško popravljaju!

Koje su najčeće greške?

To su vezane greške, od samog rođenja pa do polaska u školi, možda i kasnije. Uglavnom si vezane za prezaštićivanje. Ima ih jako puno, od fiksiranja glave kada roditelji nose bebu, do sprečavanja puzanja (da dete ne dohvati nešto na podu), do zabrane skakanja po blatu ili skakanja po krevetu. To su sve važne aktivnosti koje formiraju važne regije u kori velikog mozga, a koje su opet važne za kognitivne procese.

Ranko Rajović: I padanje je korisno!

Dr Ranko Rajović o ranom razvoju: Mi mislimo da se malo dete igra, ali ono kroz igru uči

Besplatne radionice za 2.000 mališana u Dečjem kulturnom centru

Deca pogrešno uče: Kakve promene u domaćem školstvu predlažu stručnjaci

Šarčević: Roditeljima koji imaju objektivne strahove da puste decu u školu, nećemo praviti pitanje da se roditelj opredeli tokom septembra da dete prati nastavu onlajn

“Mislim da već mesec dana pokušavamo da kažemo koji su svi mogući vidovi nastave i uvek kažemo da to zavisi od trenutnog stanja zdravlja nacije, što i sada zavisi. Ono...

Kon: Preporučujemo da deca neprekidno nose maske u školi

„Preporučujemo da se maska nosi neprekidno, jer je to najbezbednije. Ali kada dođe do klupe, za vreme slušanje časa, može da odloži masku”, objasnio je doktor Kon. Rizik polaska u...

Odluka Kriznog štaba – kako se nastavlja školska godina

Učenici od prvog do četvrtog razreda će nastavu pohađati u učionici u prepodnevnoj smeni, odlučio je Krizni štab. Maksimalan broj đaka u učionici biće 15. Stariji razredi će kombinovati odlazak...

Kon: Deca će biti zaštićena odlaskom u školu, više nego da su sedela kod kuće

Komentarisao je i nova žarišta, vakcinu protiv korone i pitanje “koje najviše nervira” – koliko će sve ovo trajati? – Beograd nije žarište, on je potencijalno žarište zbog velikog broja...