Zastupate tezu da ukoliko je motorički razvoj neadekvatan, može doći do kognitivnih manjkavosti?
Pojedini radovi sve više ukazuju na tu vezu. Naime pojedine strukture velikog mozga su smanjene kod tinejdžera, što znači trajno smanjenje kognitivnih spospobnosti. Glavni krivac je nedostatak kretanja, što se može videti svakodnevno ispred vrtića i škola. Deca više ne idu peške, roditelji ih guraju u kolicima do treće ili četvrte godine. Ili ih voze automobilom do osme, devete godine u školu. U jednoj školi u Subotici smo uradili istraživanje i dobili podatak da skoro 50% učenika četvrtog razreda svakog dana dovoze roditelji u školu i vraćaju ih nazad iz škole!
Ukoliko je motorički razvoj optimalan, da li to olakšava učenje?
Naravno, ali pod uslovom da dete uči na fiziološki optimalan način. A to nije reproduktivno učenje, koje je nažalost i dan danas – glavni način učenja. Takvo učenje ne pomaže detetu u razvoju funkcionalnog znanja. Jedan od međunarodnih testova na kome se meri funkcionalno znanje, PISA test, pokazuje da su u tome najbolje azijske zemlje, dok je većina Evrope i Amerike znatno ispod proseka. Postavlja se pitanje – gde grešimo? Odgovor leži u ranoj stimulaciji. Azijske zemlje imaju slikovno pismo koje deca počinju da uče već sa tri godine i na taj način aktiviraju asocijativne regije koje čine čak 30% našeg mozga i ključne su za razvoj inteligencije. Da li to znači da svi treba da učimo kinesko pismo? Naravno da ne, ali možemo sa decom da se igramo kroz simbole čime postižemo sličan efekat. Nedavno smo pokrenuli u nekoliko gradova NTC školice, gde ćemo raditi sa decom od 6 do 12 godina (podelićemo ih u 4 starosne grupe). Nadam se da ćemo tako bar malo pomoći roditeljima da pravilno usmere i pomognu razvoj svog deteta.
Kakvi su planovi za narednih godinu dana?
Da edukujemo što više roditelja, da se piše o ovoj temi, da radimo TV priloge i pomognemo deci da razviju svoje biološke potencijale.
Vise informacija o NTC programu i NTC skolicama ima na sajtu www.ntcucenje.com
Ovo je jedan od retkih tekstova koji se na pozitivan način bavi modernim greškama u vaspitanju i obrazovanju, a greške koje se već više od deceniju čine su, blago rečeno, fatalne.
Ne, nejsi jediná. Já taky s Dunou nemÄ›l nikdy žádné potÞe 🙂 NavÃc to v podstatÄ› byla moje prvnà pořádná sci-fi, kterou jsem pÅ™eÄetl. MÄ›l jsem od nevlastnà ségry půjÄené nÄ›jaké staré vydánà (rok 1988?) a když to srovnám s tÃm žlutým "novým" monstrem co mám doma, tak to bylo na tlouÅ¡Å¥ku skoro tÅ™etinové.Co Akicon, na ten se nechystáš? ^^btw. "Trek lolita" koukám dopadla dobÅ™e, nechceÅ¡ pÅ™ece jen nakonec zkusit i kompletnà TOS uniformu? 🙂