Iako vam to možda izgleda kao nemoguća misija, promenom navika vaše dete će vrlo brzo naučiti da spava i postati „dobar spavač“.
Foto: Pixabay
“Dobri spavači”
Neka deca odmah po dolasku iz porodilišta uspostavljaju ritam: spavanje, hranjenje… bez ikakvih intervencija s vaše strane. Kada malo porastu i dalje mogu odlično da spavaju, pa vam čak može biti teško da ih probudite ako
negde morate da idete. Njih u spavanju ništa ne može da omete: svejedno im je da li su na svetlu ili u mraku, da li
ih okružuje buka ili tišina, da li ste kod kuće ili u gostima. Ako iz nekog razloga poremete raspored odlaska na
spavanje, i tome se bez teškoća prilagođavaju.
Takav je trogodišnjak Marko, koji bi, ukoliko roditelji zauzeti gostima zaborave da ga stave na spavanje u predviđeno vreme, zadovoljno zaspao na podu, ispod stola za kojim desetak ljudi sedi i večera.
Takvu decu zovemo prirodno „dobrim spavačima“.
„Loši spavači“
S druge strane, neka deca su veoma osetljiva na svaku promenu u rasporedu i teško se uspavljuju, samo uz pomoć
roditelja. Ta deca kao da se boje da nešto slučajno ne propuste. Obično su to živahna, nemirna deca koja se, i kada su konačno umorna, bore sa snom, pokušavajući da što duže ostanu budna. Na svaki zvuk, pomeranje rasporeda spavanja ili neku uzbudljivu posetu oni reaguju kao da misle: „Neću spavati!“ Kada uspavljujete takvo dete (ja sam sa njih dvoje svakodnevno više puta bila u toj situaciji!), dok tone u san ono se više puta trgne i pogleda vas kao da kaže: „Aha, još si tu! Neću da spavam!“ Takve mališane (nezasluženo!) kvalifikujemo kao „loše spavače“.
Postoje takođe i deca koja spavaju značajno manje negonjihovi vršnjaci. Recimo, dvogodišnjak koji spava devet sati svojim roditeljima može izgledati kao da mu je toliko sna dovoljno. Ipak, za dvogodišnjaka je devet sati sna dnevno uglavnom nedovoljno. Ukoliko se promenom navika produži ukupno vreme spavanja ovog mališana, roditelji će najverovatnije primetiti neke promene u njegovom ponašanju: manju razdražljivost, bolju koncentraciju u igri, manje izliva besa… Iako vam to možda izgleda kao nemoguća misija, promenom navika vaše dete će vrlo brzo naučiti da spava i postati „dobar spavač“.
Nema „loših spavača“. Sva deca mogu postati “dobri spavači” sticanjem dobrih navika spavanja.
Odlomak iz knjige:
Nevena Lovrinčević
Kreativni centar
Od toga kako vaš mališan spava uveliko zavise i svi ostali aspekti vašeg života. Jedno je ako zbog bebinog lošeg spavanja i vi slabo spavate nekoliko dana ili čak nedelja, ali kada se ti dani i nedelje pretvore u mesece, pa i godine, to je već nešto sasvim drugo… jednom rečju “na ivici ste živaca”. Ova knjiga nudi vam pomoć u rešavanju problema.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Harvardsko istraživanje otkriva šta roditelji mentalno jake i otporne dece rade drugačije
Naučnici sa Odseka za pedagogiju Univerziteta Harvard sproveli su 2020. godine nacionalno istraživanje o roditeljstvu. Ono što je studija pokazala je da jedan određeni stil roditeljstva oštećuje samopouzdanje i samopoštovanje...
Dečiji psiholog savetuje kako da pomognete anksioznom detetu
Dr Robert D. Fridberg je klinički psiholog i profesor univerziteta Palo Alto, kao i direktor Pedijatrijskog centra za bihejvijoralnu zdravstvenu pomoć. Ovo su njegovi saveti roditeljima čija deca pate od...
Stilovi emotivne vezanosti obično ostaju konstanta naših života
Teorija emotivne vezanosti opisuje ishode različitih obrazaca afektivne regulacije između roditelja i deteta. Za svakoga od nas određeni izvestan ishod ili ,,model stila emotivne vezanosti" obično ostaje konstanta celog života....
Stid kod deteta nastaje zbog izneverenog očekivanja da će od roditelja dobiti potrebnu povezanost
Priča o prototipskom stidu počinje u određeno doba detetovog razvoja, koji teorija objektnih odnosa opisuje kao „vežbanje", doba kada je detetovo grandiozno uzbuđenje zbog otkrića i veština na vrhuncu, te...
Nema komentara.