Razmaženo dete – uzmite reč razmaženo u kojem god hoćete smislu – proizvod je razmaženog društva. U takvom društvu, razmaženo dete se bojažljivo hvata u koštac sa životom. Umesto prave slobode koja znači voleti, a čiji smisao ono ne poznaje, njemu je dozvoljena razuzdanost.
Razmaženo dete je napast za sebe i društvo. Možete ga uočiti u vozu kako se batrga preko nogu putnika i vrišti po hodnicima, ne obraćajući pažnju na preklinjanje svojih iscrpljenih roditelja da bude mirno – molbe koje ono već odavno ne čuje.
Kasnije, kad razmaženo derište odraste, ono se u životu lošije snalazi čak i od deteta podvrgnutog preteranoj disciplini. Razmaženo dete je strašno samoživo. Ono izrasta u čoveka koji razbacuje odeću po celoj spavaćoj sobi, očekujući da mu je neko pokupi. Naravno, razmaženo dete, sada odraslo, doživljava mnoga odbacivanja.
Često je razmaženo dete jedinče. Pošto nema vršnjaka sa kojim bi se igralo i nadmetalo, ono se poistovećuje sa roditeljima: želi da radi isto što i oni. Pošto ga roditelji smatraju svetskim čudom, oni podstiču to očigledno starmalo ponašanje, plašeći se da će, ako mu se makar i najmanje suprostave, izgubiti njegovu ljubav.
Detetu ne treba davati sve što zatraži. Uopšteno govoreći, deca danas dobijaju suviše, toliko mnogo da prestaju da cene poklon. Često roditelji koji ne vole dovoljno svoju decu preteruju u davanju poklona. Takvi roditelji moraju to da nadoknade praveći od roditeljske ljubavi predstavu i obasipajući decu skupim poklonima, gotovo isto onako kao što će muškarac koji je bio neveran rasipnički kupiti supruzi bundu koju inače ne može sebi da priušti. Razmaženo dete retko bilo šta vrednuje. Ono dobije nov, hromiran bicikl sa tri brzine, a koju nedelju kasnije ga tokom cele noći ostavi napolju na kiši.
Razmaženo dete vrlo često predstavlja za roditelje njihovu drugu životnu šansu. „Malo sam iskoristio život, jer me je toliko mnogo ljudi ometalo, ali moj sin će imati priliku da uspe tamo gde sam ja podbacio.“ Upravo ovakva motivacija nagoni oca koji nema muzičko obrazovanje da insistira na tome da njegov sin uči da svira klavir. Iste pobude nagone majku, koja se zbog braka odrekla karijere, da šalje ćerku na časove baleta, iako je dete trapavo. Roditelji poput ovih teraju bezbroj dečaka i devojčica da izaberu posao i studije koje oni, prepušteni sebi, nikad ni u snu ne bi odabrali. Siroti roditelj ne može da odoli svom osećanju!
Zatim postoji i razmaženo dete čija majka ne želi da ono ikad odraste. Materinstvo je posao, ali ne i doživotno zanimanje. Većina žena to shvata, ali često možemo čuti primedbu neke majke o kćerci: „Suviše brzo raste!“
Detetu ne treba dozvoliti da krši lična prava ostalih. Roditelji koji ne žele da razmaze svoje dete moraju da prave razliku između slobode i raspusnosti.
Aleksandar S. Nil. Slobodna deca Samerhila
Izvor: Detinjarije.com
