Studija objavljena 2013. godine u Biltenu za psihologiju ličnosti i socijalnu psihologiju pratila je nivo materijalizma na uzorku od 355.000 srednjoškolaca od 1976. do 2007. godine. I otkrila da je želja za mnogo novca značajno porasla dok se želja da se naporno radi kako bi se on zaradio smanjila.
Gabrijela Toledano, potpredsednik kompanije za video igre Elektroniks Arts i njen muž Kurt Gantert odlučni su da kod svoje dvoje dece, dvanaestogodišnjeg Bena i devetogodišnje Amelije razviju osećaj zahvalnosti i svest o tome koliko sreće imaju u životu.
“Svake večeri za trpezarijskim stolom mi izražavamo zahvalnost tati što je spremio jelo. Pričamo o tome koliko naporno ja radim kako bismo mogli da priuštimo finu hranu. Ako deca ne sednu za sto kada ih pozovemo, kažem im da su nepristojna što ne uvažavaju nečiji trud.” priča Gabrijela.
„Kod razvijanja osećaja zahvalnosti, najvažnija su mala, svakodnevna dela. “Iskažite zahvalnost mužu. Zahvalite svojoj deci”“.
Ovo dvoje roditelja odlučni su da njihova deca nađu neke posliće čim budu dovoljno stari za to. Na taj način će upoznati mnoge zanimljive i vredne ljude. Ali i shvatiti da nisu svi tako privilegovani kao oni.
Kod razvijanja osećaja zahvalnosti, najvažnija su mala, svakodnevna dela. “Iskažite zahvalnost mužu. Zahvalite svojoj deci” savetuje dr Froh sa Univerziteta Hofstra. “Roditelji kažu, “Zašto bih im zahvaljivao za ono što im je dužnost da urade, kao što je sređivanje njihove sobe?” Međutim, upravo tako deca usvajaju tu ideju, i kasnije počnu i sami da je primenjuju”.
Razvijati osećaj zahvalnosti kod dece je zapravo lakše nego kod odraslih, objašnjava dr Emons sa Kalifornijskog univerziteta. “Kako starimo, sve više usvajamo filozofiju “tante za kukuriku”. Deca imaju prirodnu sklonost ka zahvalnosti i često sama nauče roditelje zahvalnosti više nego što roditelji nauče njih.”
Izvor: The Wall Street Journal
