Izgovor za nesupeh je uglavnom neko drugi ili nešto spolja, često čujemo sa raznih mesta u svim oblicima kako javnog, tako i privatnog života. Psiholozi za to imaju spremnu dijagnozu
Izgovori su način da se ne preuzima odgovornost. Ova priča je povezana s određenim mentalnim stavovima, čijim se formiranjem od malih nogu, stvaraju, ne samo za svoj i život drugih odgovorne, već i uspešne ličnosti. Da citiramo i psihoterapeuta Zorana Milivojevića “ne možemo vaspitavati odrasle ljude, zato je važno vaspitavati decu”. Dodali bismo, da zato i vaspitači (roditelji, nastavnici, treneri…) moraju biti obrazovani.
Postoje dva mentalna stava: trajni i razvojni, koje u svojoj knjizi „Mentalni stav – Nova psihologija uspešnosti” ( Psihopolis, Novi Sad, 2013) obrazlaže dr Kerol Dvek. Ova, kao i svaka druga dobra teorija, potiče iz promišljanja prakse, a potkrepljena je istraživanjima. Najbolje je ilustruju sportisti sa svojim karijerama, što je, pored niza drugih životnih primera, obrađeno u pomenutoj knjizi.
Merenja mentalnog stava adolescenata i mladih u vezi sa sportskim sposobnostima pokazala su da oni s trajnim mentalnim stavom smatraju da za uspeh “morate imati određen nivo sportskih sposobnosti i ne možete baš mnogo učiniti da taj nivo promenite” i “da biste bili dobar sportista morate biti prirodno talentovani”. Suprotno njima, ispitanici sa razvojnim mentalnim stavom su bili saglasni u tome da “to koliko ste uspešni u sportu, uvek može da se poboljša napornim radom” i “da biste bili uspešni u sportu, morate da naučite tehnike i veštine i redovno trenirate”.
Kako dr Dvek navodi, rezultati prethodnih istraživanja, koje je sproveo Stjuart Bidl sa svojim kolegama, ukazuju na to da ispitanici sa razvojnim mentalnim stavom smatraju da se uspeh postiže ako se daje sve od sebe, uči i napreduje, a upravo su to stavovi koje pronalazimo kod šampiona. Takođe, osobe sa razvojnim mentalnim stavom nedostatke posmatraju kao motiv. Nedostaci su alarm za buđenje.
“Ispitanici sa razvojnim mentalnim stavom smatraju da se uspeh postiže ako se daje sve od sebe, uči i napreduje, a upravo su to stavovi koje pronalazimo kod šampiona. “
Oni koji imaju trajni mentalni stav, i najčešće su za njega vaspitavani od malih nogu (“izgledaj pametno nemoj da deluješ glupo!”). Oni stiču uverenje da su kvaliteti koje poseduju kao u kamen uklesani, pa im se kao neophodnost nameće da ih stalno iznova dokazuju – i zato ne mogu da podnesu kritiku. Tako za njih svaka nova situacija zahteva potvrdu njihove inteligencije, ličnosti ili karaktera, a ne priliku za učenje i rizik neuspeha. Međutim, ovaj drugi, razvojni mentalni stav, kako kaže dr Dvek, govori da “ove karakteristike nisu karte koje ste vi podelili sebi i sa kojima morate da živite, uvek pokušavajući da uverite i sebe i druge da imate “rojal fleš“ i, kada zabrinuti znate, da u ruci imate samo par desetki”.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Imala je sve petice, ali mama je primetila da se ne smeje
Piše: Snežana Golić, pedagog Kao mala bila je dobro dete. Nije vikala u ulazu, slagala je svoje stvari, nije gurala i čupala vršnjake, delila je igračke, trčala je oprezno. Na...
Slikamo đačke knjižice, diplome, dižemo kredite zbog dečijih rođendana…
Psihoterapeutkinja Vahida Đedović, poznata i kao “doktorka za ljubav”, bila je gošća “Novog dana” na televiziji N1, a govorila o deci kao “statusnim simbolima” i o tome kako roditelji deci...
Kako najlakše da uništite svog adolescenta: Tipovi roditelja u ključnom periodu odrastanja deteta
Piše: Sanja Dutina Dragović, Psihobrlog Vaspitavati i odgajati dete od dve godine i adolescenta nije isto. Svaka razvojna faza je podjednako važna i nosi jedinstvene izazove i za decu i...
Kad su mama i tata narcisi: Porodice kao drveće koje je istovremeno i lepo i trulo
Piše: Marica Stijepović, Psihobrlog U knjizi Narrative Therapy: Making Meaning, Making Lives autori prespituju koncept moći u psihoterapijskom odnosu, diskutujući Fukoov stav da je znanje, kao i slika o sebi, neodvojiva od ovog koncepta....
Nema komentara.