Bundeva – kraljica jeseni

Možda postoji još neka ovako zahvalna biljčica koja se „u sve meša“ ali ne verujem da postoji biljka koja se lakše gaji i uzvraća obiljem plodova. Čak i kad niste u prilici da je uzgajate, njena skromna cena treba da bude podstrek za uvođenje na svakodnevnu trpezu, barem u jesenjim i zimskim mesecima koji su pred nama.

Ima i svoj praznik

U čast ove biljke, u Kikindi se već 23 godine zaredom održava manifestacija Dani ludaje. Do sada su dve najveće bundeve, od 254 i 236 kilograma proizveli učenici Poljoprivredne škole u Futogu. Najduža tikva se protegla na 250 centimetara; u takmičenju najdužih vrgova (vrsta tikve) pobedila je ona od 101 metra, a za Ginisa je svakako i stometarska pita savijača ispečena u tepsiji na spratove, za koju je upotrebljeno 250 kilograma kora za pitu, 320 kilograma rendane ludaje, oko 120 kilograma šećera, četiri kilograma cimeta i više od 100 litara ulja.

I hrana i simbol

U Americi, bundeva je više od hrane. Dva nacionalna praznika Amerikanci ne mogu da zamisle bez bundeve kao dekorativnog, ukusnog i simboličnog elementa. Dan zahvalnosti koji doseljenici proslavljaju kao sećanje na bezbedan dolazak na Novi kontinent i zahvalnost za uspešnu žetvu, nezamisliv je bez ćurke i pite od bundeve.

Čak i pre dolaska doseljenika, bundeva je bila omiljena i zastupljena u ishrani američkih domorodaca. Poznajući sve njene blagodeti, Indijanci su je još pre dolaska Evropljana gajili i skladištili za zimu.

Još jedan dan nezamisliv bez dekoracija od bundeve je svakako i Noć veštica. Kao sećanje na svoje pretke koji su gajili repu, i na ovaj dan, 31. oktobra, je dubili i punili upaljenim svećama da oteraju zle duhove, irski doseljenici su u novoj zemlji to radili sa bundevom. Naime, u Americi je bundeva rađala bolje od repe. Tog dana bundeva prestaje da bude samo hrana i igra svoju najdramatičniju ulogu – izdubljena sa izrezanim očima, ustima i nosem, sasvim se uklapa u horor atmosferu Noći veštica.

I lepota, i hranljivost

U prehrambenoj industriji, bundeva se koristi zbog svoje lepe boje i nutritivnog sastava kao dodatak raznim sosovima, i posebno sokovima, kao veoma jeftina sirovina. Neočekivano, ali istinito je i da je glavni sastojak soka od breskve, kajsije, dunje, jabuke, jer njen blagi ukus ide uz sve ukuse voća.

U zdravstvenom smislu, bundeva je prava riznica. Od belančevina, ugljenih hidrata i mnoštva minerala, značajno je navesti i čitavu abecedu vitamina koje poseduje. Primećeno je da blagotvorno deluje kod problema sa prostatom, pomaže u mršavljenju usled svoje niske kalorične vrednosti, ublažava simptome menopauze, smanjuje holesterol, štiti od nastanka dijabetesa i kancerogenih ćelija, a svakako i popravlja raspoloženje usled bogatstva vitaminima B grupe.

Važno je znati da bundeva najmanje hranljivost gubi pečenjem i kuvanjem na pari, dok kuvanjem u vodi gubi svoje dragocene sastojke. Dobro je koristiti je odmah nakon termičke obrade, ili je odmah ohladiti i staviti u frižider, jer stajanjem na vazduhu dobija braonkastu boju i gubi hranljivost. Bundeva dobro podnosi i zamrzavanje, kako sirova, tako i termički obrađena.

Prethodna strana 1 2 3 Sledeća strana

Podeli tekst: