Rečnik detinjih reči i izraza – poduhvat Detinjarija u koji su svi pozvani

Rečnik detinjih reči i izraza

Poštovani roditelji, tetke, ujke, strine, stričevi, bake, deke, strine, rodbino i komšije!

Ako Radosnica zvrji negde praznjikava, ako tek pokatkad zapisujete bisere svoje dečice na papirićima ali ne znate gde su, ili možda pamtite i stalno planirate da sve to lepo ubeležite i sistematizujete – ovo je stranica za vas!

Detinjarije vas pozivaju da ovde sakupljamo genijalne jezičke pronalaske naše dece i zajedno napravimo Rečnik detinjih reči i izraza.

Bio bi to rečnik jedinstven i dragocen u srpskoj leksikografiji, značajan sa stanovišta lingvistike, teorije jezika, dijalektologije, razvojne psihologije, pedagogije… Ujedno bi to bilo lepo svedočanstvo o jezičkim vratolomijama, draga uspomena naše dece na detinjstvo kada porastu.

Kao što je u tabeli pokazano, potrebno je upisati sledeće podatke:

1. Reč koju je dete izmislilo (npr. bubabak, sukapak, apuno) ili na svoj način izgradilo (smećka, pridvojiti, žedak, patnamski, debolućnost, kašljukača…) ili pak reč koja postoji u srpskom jeziku ali koju je dete upotrebilo sa drugačijim, njemu logičnim značenjem (budak, dvojina, graditi…);
2. Kratko objašnjenje šta ta reč znači (mala stolica, velika stolica, autobus; onaj koji budi; polovina; nagrađivati…, a ako je nemoguće objasniti, polje ostaje prazno);
3. Primer u kojem je reč upotrebljena (Ko je ujutru budak, sunce, mama ili sat?; Nećeš dobiti ni celu, ni dvojinu ni komad jabuke; Tata nas gradi sladoledom; Uzmi tu smećku i ubaci u kantu; Ja sam veliki žedak; Ima kod nas mnogo kašljukača i kašljutara…);
4. Ime i po želji prezime deteta (Anja Jakovljević, Milan R.);
5. Uzrast deteta;
6. Mesto boravka deteta;
7. Posebne napomene (npr. dete živi u Vranju gde su se roditelji doselili iz Beograda pa je primetan uticaj beogradskog na vranjanski govor; jedan od roditelja se bavi specifičnim zanimanjem o kome se u kući često govori pa je primetan taj uticaj na formiranje detetovog vokabulara i sl.).

Pored pojedinačnih reči, beležimo i izraze, npr. „stalo struje“ = došla je struja (suprotno od nestalo struje); „napunilo snega“ = napadalo snega (jer je palo puno snega) i sl.

U Rečnik ne ulaze primeri tepanja, npr. gaga = kaka; kekt = keks; kravu = kraul… Nije uvek lako razlikovati tepanje od izmišljene reči, ali kao osnovni kriterijum uzmimo da ako detinja reč podseća na „pravu“ i razlikuje se samo u slovima koje dete u datom uzrastu ne ume da izgovori, onda je to tepanje.

Vaš doprinos u vidu primera koje beležite na ovoj stranici predstavljaće građu za dalju stručnu obradu prema leksikografskim standardima, gde bi svaka reč bila obrađena kao u bilo kom drugom rečniku, nakon čega bi Rečnik detinjih reči i izraza bio objavljen u štampanom izdanju. Svi navedeni podaci u tabeli bi bili navedeni u štampanom izdanju rečnika (ime i prezime deteta, uzrast, mesto boravka…)

Deca u uzrastu od 2 do 7 godina su izrazito jezički produktivna. Greške koje prave u upotrebi reči često imaju uporište u istoriji jezika, pa je tako ono što oni danas pogrešno izgovore u prošlosti bila punovažna reč. Tako npr. danas tako nedvosmisleno detinju reč „teškost“ pronalazimo u pismu Ilije Garašanina prijatelju polovinom 19. veka (gle čuda – o stanju u Srbiji). Zato je važno da osluškujemo te male jezičke genije i njihove pronalaske beležimo, ne samo za porodičnu istoriju nego kao doprinos nacionalnoj nauci o jeziku i razvoju deteta.

Pitanja u vezi sa građom možete postavljati u komentarima uz ovaj tekst.

Poduhvat Rečnik detinjih reči i izraza vodi Vesna Smiljanić Rangelov, magistar nauke o književnosti sa dugodišnjim iskustvom u prevođenju, lekturi i praktičnoj leksikografiji.

Neka vas ne mrzi da u dva-tri klika stvaramo zajedničku Radosnicu, Rečnik detinjih reči i izraza ili Srpskiričarsku rečorčicu koju ćemo ostaviti pokolenjima u nasleđe!

Unesite u rečnik reči vašeg deteta