Rečnik detinjih reči i izraza – poduhvat Detinjarija u koji su svi pozvani

Rečnik detinjih reči i izraza

Poštovani roditelji, tetke, ujke, strine, stričevi, bake, deke, strine, rodbino i komšije!

Ako Radosnica zvrji negde praznjikava, ako tek pokatkad zapisujete bisere svoje dečice na papirićima ali ne znate gde su, ili možda pamtite i stalno planirate da sve to lepo ubeležite i sistematizujete – ovo je stranica za vas!

Detinjarije vas pozivaju da ovde sakupljamo genijalne jezičke pronalaske naše dece i zajedno napravimo Rečnik detinjih reči i izraza.

Bio bi to rečnik jedinstven i dragocen u srpskoj leksikografiji, značajan sa stanovišta lingvistike, teorije jezika, dijalektologije, razvojne psihologije, pedagogije… Ujedno bi to bilo lepo svedočanstvo o jezičkim vratolomijama, draga uspomena naše dece na detinjstvo kada porastu.

Kao što je u tabeli pokazano, potrebno je upisati sledeće podatke:

1. Reč koju je dete izmislilo (npr. bubabak, sukapak, apuno) ili na svoj način izgradilo (smećka, pridvojiti, žedak, patnamski, debolućnost, kašljukača…) ili pak reč koja postoji u srpskom jeziku ali koju je dete upotrebilo sa drugačijim, njemu logičnim značenjem (budak, dvojina, graditi…);
2. Kratko objašnjenje šta ta reč znači (mala stolica, velika stolica, autobus; onaj koji budi; polovina; nagrađivati…, a ako je nemoguće objasniti, polje ostaje prazno);
3. Primer u kojem je reč upotrebljena (Ko je ujutru budak, sunce, mama ili sat?; Nećeš dobiti ni celu, ni dvojinu ni komad jabuke; Tata nas gradi sladoledom; Uzmi tu smećku i ubaci u kantu; Ja sam veliki žedak; Ima kod nas mnogo kašljukača i kašljutara…);
4. Ime i po želji prezime deteta (Anja Jakovljević, Milan R.);
5. Uzrast deteta;
6. Mesto boravka deteta;
7. Posebne napomene (npr. dete živi u Vranju gde su se roditelji doselili iz Beograda pa je primetan uticaj beogradskog na vranjanski govor; jedan od roditelja se bavi specifičnim zanimanjem o kome se u kući često govori pa je primetan taj uticaj na formiranje detetovog vokabulara i sl.).

Pored pojedinačnih reči, beležimo i izraze, npr. „stalo struje“ = došla je struja (suprotno od nestalo struje); „napunilo snega“ = napadalo snega (jer je palo puno snega) i sl.

U Rečnik ne ulaze primeri tepanja, npr. gaga = kaka; kekt = keks; kravu = kraul… Nije uvek lako razlikovati tepanje od izmišljene reči, ali kao osnovni kriterijum uzmimo da ako detinja reč podseća na „pravu“ i razlikuje se samo u slovima koje dete u datom uzrastu ne ume da izgovori, onda je to tepanje.

Vaš doprinos u vidu primera koje beležite na ovoj stranici predstavljaće građu za dalju stručnu obradu prema leksikografskim standardima, gde bi svaka reč bila obrađena kao u bilo kom drugom rečniku, nakon čega bi Rečnik detinjih reči i izraza bio objavljen u štampanom izdanju. Svi navedeni podaci u tabeli bi bili navedeni u štampanom izdanju rečnika (ime i prezime deteta, uzrast, mesto boravka…)

Deca u uzrastu od 2 do 7 godina su izrazito jezički produktivna. Greške koje prave u upotrebi reči često imaju uporište u istoriji jezika, pa je tako ono što oni danas pogrešno izgovore u prošlosti bila punovažna reč. Tako npr. danas tako nedvosmisleno detinju reč „teškost“ pronalazimo u pismu Ilije Garašanina prijatelju polovinom 19. veka (gle čuda – o stanju u Srbiji). Zato je važno da osluškujemo te male jezičke genije i njihove pronalaske beležimo, ne samo za porodičnu istoriju nego kao doprinos nacionalnoj nauci o jeziku i razvoju deteta.

Pitanja u vezi sa građom možete postavljati u komentarima uz ovaj tekst.

Poduhvat Rečnik detinjih reči i izraza vodi Vesna Smiljanić Rangelov, magistar nauke o književnosti sa dugodišnjim iskustvom u prevođenju, lekturi i praktičnoj leksikografiji.

Neka vas ne mrzi da u dva-tri klika stvaramo zajedničku Radosnicu, Rečnik detinjih reči i izraza ili Srpskiričarsku rečorčicu koju ćemo ostaviti pokolenjima u nasleđe!

Unesite u rečnik reči vašeg deteta

Mamin (do)ručak treba da jede đak a ne četrdesetogodišnjak

Praktičan savet – sigurna zabava za 0,00 dinara

Lenjost, genetika ili nešto treće… Kada od deteta da očekujete prve reči

Petliću pevaču!

Majčinstvo spaja vrste: Dirljiv susret jedne mame i ženke gorile u zoološkom vrtu

Kada je novopečena mama Emili Ostin odlučila da sa svojim petomesečnim sinom poseti bostonski zoološki vrt, nije očekivala da će se zbižiti sa jednom gorilom sa kojom deli isto iskustvo...

Fejsbuk najavio Instagram za decu, burne reakcije javnosti

I ko nije gledao „Društvenu dilemu” zna nešto o zamkama socijalnih medija. A ko je gledao...

Upoznajte profesora fizike koji je oduševio svet

Piše: Milana Jovanović Profesor fizike Mladen Šljivović jedan je od najboljih edukatora u Srbiji, a njegov rad ove godine može biti nagrađen – nominovao je za prestižnu nagradu National Teacher...

U Srbiji više razvoda i više vanbračne dece

Srbija ima najnižu stopu sklopljenih brakova na Zapadnom Balkanu, a broj razvoda, kao i dece rođene izvan braka sve je veći, objavila je evropska agencija Eurostat. Sa 5,1 sklopljenih brakova...