Autor: Danijela Davidov-Kesar
Nekada je bilo nemoguće dobiti bebu „iz epruvete” zahvaljujući vantelesnoj oplodnji, a danas su naučnici otišli korak dalje: u Grčkoj je rođeno prvo dete sa genetskim materijalom troje roditelja. Na svet je ovih dana došao dečak težak 2,9 kilograma, a rodila ga je tridesetdvogodišnja žena iz Grčke koja je prethodno imala četiri neuspešna pokušaja vantelesne oplodnje. Osim njenog partnera, beba nosi deo genetskog materijala, odnosno DNK mitohondrije donorke.
Kako prenosi Bi-Bi-Si, lekari koji su učestvovali u ovom poduhvatu smatraju da su stvorili medicinsku istoriju i da će to pomoći parovima širom sveta koji se bore za začeće.
U ovoj eksperimentalnoj metodi veštačke oplodnje od majke se uzima jajna ćelija, spermatozoidi od oca i još jedna jajna ćelija od donorke. Metoda je razvijena kako bi se pomoglo porodicama koje su pogođene smrtonosnim mitohondrijalnim bolestima koje se prenose sa majke na bebu. Smatra se da kombinovanje DNK majke sa mitohondrijama donorke može da spreči bolesti, a postoje i mišljenja da mitohondrije imaju ulogu u tome da trudnoća bude uspešno iznesena. Međutim, ta tvrdnja još nije ispitana.
Ginekolog dr Mima Fazlagić objašnjava da je ovaj postupak primenjen jer je majka imala problem u jajnoj ćeliji koji nije vezan za hromozome, već za mutaciju u jednom delu ćelije koji se zove mitohondrija i služi za ćelijsko disanje. Mutacija je dovodila do toga da svaka beba koju bi rodila ima tešku retardaciju i niz drugih sindroma.
– U procesu vantelesne oplodnje uzeli su jajnu ćeliju zdrave žene sa zdravim mitohondrijama i jedro u kome je genetski materijal zamenili jedrom bolesne žene i oplodili je spermatozoidima njenog muža. Tako smo dobili bebu sa tri roditelja. Naravno, ova metoda je otvorila mnoga etička pitanja, ali je i pružila šansu ženi koja nikada ne bi imala zdravo potomstvo da rodi zdravu bebu. Ovo nije rutinska metoda i pitanje je kako će se razvijati u budućnosti, ali je jasno da se napredovanje nauke neće zaustaviti i da ćemo morati da menjamo i samo poimanje roditeljstva – dodaje dr Fazlagić.
Prvu dozvolu za „kreiranje” bebe od troje ljudi dobili su prošle godine lekari u Velikoj Britaniji, a pojedini stručnjaci su naveli da ova procedura otvara etička pitanja i da je nije trebalo sprovoditi u delo.
Profesor dr Vojin Rakić, direktor Centra za bioetičke studije i šef Unesko Katedre za bioetiku za Evropu, ističe da se etička pitanja u ovom slučaju svode prevashodno na bezbednost i efikasnost postupka. Ako je postupak bezbedan i efikasan, na etičkom planu ne postoji razlika između sprečavanja prenošenja bolesti na potomstvo i lečenja neplodnosti.
– Ni jedno ni drugo nije apriori moralno sporno. Naprotiv. A ako se neko pita da li je ovakav postupak bezbedniji od uobičajene oplodnje, odgovor je da svakako nije. Međutim, to ništa samo po sebi ne znači jer je bezbednost relativna stvar. Bezbednije je da niko nema automobil i da svi idemo peške, ali to nije razlog da se odreknemo automobila. Oni donose neko drugo dobro. Isto važi i za dobro koje donosi medicinski postupak o kome je ovde reč – pojašnjava dr Rakić.
I mama i beba koja je na neobičan način stigla na svet su dobro, ističe Sandra Jovanović, predsednica Udruženja „Šansa za roditeljstvo”, a što se Srbije tiče, ne postoje prepreke da se tako nešto i kod nas uradi, ukoliko se to obavi iz medicinskih razloga.
– Ipak, pitanje je da li za sada imamo potrebu da tako nešto uvodimo kada smo na pragu donacije u Srbiji o kojoj se i dalje malo zna. Da li će se i kada raditi ovako nešto kod nas, za sada nije poznato. Svakako da postoje parovi kojima bi ovakva procedura pomogla da postanu roditelji – zaključila je Jovanovićeva.
Doktorka Fazlagić dodaje da je nauka u ovoj oblasti medicine nezaustavljiva. U životinjskom svetu već je iskorišćena veštačka materica kao odgovor na prevremene porođaje, sa željom da se nezreloj bebi rođenoj pre vremena omogući da u veštačkim uslovima i veštačkoj plodovoj vodi sazri do trenutka kada njena pluća mogu da dišu samostalno. Ovakav brz napredak nauke dovešće do toga da se promene mnogi pojmovi, pa i sama definicija roditeljstva.
Neophodna psihološka podrška
Proces lečenja neplodnosti i neuspešni pokušaji vantelesne oplodnje često su veoma stresni za par, posebno za ženu, koja prolazi kroz različite faze i procese lečenja. Tokom lečenja neplodnosti parovi neretko ispoljavaju različite disfunkcionalne emocije, kao što su anksioznost, depresija, bes, ljubomora. Dolazi i do promena u partnerskom odnosu – bilo da se supružnici zbliže ili, suprotno, među njima dolazi do učestalijih konflikata.
Dr Jovana Milovanović, psiholog i REBT savetnik, ističe da pokušaji začeća i lečenje neplodnosti podrazumevaju određena prilagođavanja. U mnogim zemljama psihološko savetovanje predstavlja obavezni deo lečenja neplodnosti, što je i zakonom regulisano, a brojna istraživanja pokazuju da psihološko savetovanje umanjuje stres i snažne negativne psihološke reakcije, a i stopa uspešnih vantelesnih oplodnji je veća.
– Psihološka pomoć je veoma značajna i kad je reč o donošenju različitih odluka u procesu lečenja. Međutim, dešava se i to da, uprkos svim naporima para i tima profesionalaca, začeće ne može da se ostvari. Suočavanje para sa tim da možda neće moći da se biološki ostvare kao roditelji može imati značajne psihološke posledice i zato je ova vrsta savetovanja i pomoći parovima sa problemom neplodnosti veoma značajna. Što je želja za detetom jača, par je spremniji na različite vidove tretmana i lečenja kako bi došao do tog cilja. Imajući to u vidu, ovaj postupak je omogućio paru da realizuje svoj cilj i ostvari se u ulozi roditelja. S obzirom na prethodne neuspešne vantelesne oplodnje, ovo je značajan za roditelje sa psihološkog stanovišta. Ovaj postupak otvara i brojna pitanja, pre svega sa etičkog, moralnog i pravnog aspekta, ali i iz psihološkog ugla, jer ovakav način začeća zahteva odgovarajuću psihološku pripremu svih osoba koje učestvuju u procesu – zaključila je dr Milovanović.
Izvor: Politika
